Stručnjaci: Školski programi da se prilagode realnosti

Pre tačno godinu dana oni su takođe uputili Ministarstvu prosvete i drugim nadležnim institucijama set preporuka i mera koje treba preduzeti u vezi sa radom škola, ali, kako su juče kazali, ništa od toga nije uvaženo.

Vesna Vojvodić Mitrović, iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, zamerila je resornom ministarstvu da nije uvažilo nijednu preporuku, niti iskustva iz prakse, već su predstavnicima sindikata obrazovanja na prekjučerašnjoj sednici Kriznog štaba, predstavljena rešenja o kojima se nije diskutovalo.

Vojvodić Mitrović je upitala kako je moguće da se u sistemu koji broji oko 750.000 đaka u douniverzitetskom obrazovanju i sa 100.000 zaposlenih, donosi odluka da maske nisu obavezne za vakcinisane nastavnike, da nastavnici treba da ih nose samo na udaljenosti 1,5 metara od učenika i kada đaci razgovaraju.

– Kolike su te učionice, kako da ne priđem učenicima, kakav je to čas? Pa naravno da ću da razgovaram sve vreme sa đacima. Kolika je realnost da će direktor da prati da li nevakcinisani nastavnici sve vreme nose masku? O planovima i programima nije bilo rasprave. Ministar prosvete se jasno odredio da kvalitet nastave u prethodnom periodu nije bio doveden u pitanje. Ja se onda pitam u kakva odeljenja ulazim. Ne znam kakva iskustva su ministru preneli njegovi saradnici, ali i ja, i moje kolege i roditelji uviđamo da situacija nije tako idilična – kazala je Vojvodić Mitrović, uz opasku da je jako važno da se u javnosti stvori iluzija da sve funkcioniše.

Ona je dodala da postoje čitave oblasti koje nisu valjano obrađene u prošloj i drugom polugodištu pretprošle školske godine i da sada sve to treba „gurnuti pod tepih“ i ponovo simulirati da se propisano gradivo može preći.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal kaže da Ministarstvo mora da prilagodi programe, jer autonomija podrazumeva da će škole raditi u različitim režimima, što znači da će deca koja idu u različite škole imati različito obrazovanje.

– Neko će imati više časova, neko manje. Mi kao društvo treba da obezbedimo da niko ne bude defavorizovan. Šta će se desiti sa detetom ako ide u školu u kojoj ima puno zaraženih i izgubi se 50 odsto časova, a neko dete ide u školu u kojoj je situacija dobra pa ima pun fond? Da li mi kao društvo treba da kažemo: pa dobro, šta da se radi, nisi bio te sreće pa si izgubio 50 odsto časova ili je pametnije da program bude projektovan tako da se pretpostavi da će svaka škola izgubiti 20 odsto časova, a ako neka škola ne izgubi, može u okviru svoje autonomije da te časove posveti nadoknadi  ranije propuštenog ili da pruži dodatnu podršku učenicima kojima je to potrebno – rekao je Baucal.

On je naveo i da je važno da se u školi govori o vakcinaciji i epidemiji na časovima različitih predmeta.

– Ako visokoobrazovani kadar ove zemlje, pa čak i oni koji su završili medicinske fakultete imaju sumnju i otpor prema vakcinaciji po meni je to najbolji znak šta je problem našeg obrazovanja. Ako obrazovani ljudi ne razumeju jednu civilazacijsku tekovinu, onda  treba da se zapitamo kakvo je to naše obrazovanje. Naša škola je uvek bila okrenuta akademskom obrazovanju, a ne primeni znanja. Ovo je par ekselans situacija da deca koz biologiju, geografiju, istroriju treba da se bave temama s kojima svakog dana živimo. Na taj način će učenici shvatiti da to što uče u školi ima nekog smisla – smatra Baucal.

Dragoslav Popović, stručnjak za javno zdravlje, je napomenuo da u predstojeću školsku godinu ulazimo ranjivi.

– Imamo delta talas, ljudi se vraćaju sa odmora, znamo kakve su bile preventivne mere generalno u društvu i sa svim tim teretom ulazimo u novu školsku godinu koja treba da se odvija što je moguće redovnije i bezbednije i za decu i za nastavnike. Za raziliku od prošle, ove godine imamo vakcine, ali nismo iskoristili šansu – rekao je Popović i dodao da se ne mogu očekivati efekti vakcinacije u ovoj školskoj godini zašto što je počela imunizacija male grupe učenika, među kojima obuhvat nije toliko visok. On je kazao da vakcinisani prosvetni radnici koji koriste masku i poštuju druge preventivne mere imaju visok stepen zaštite od virusa.

Tamara Vasiljević, defektološkinja, je rekla da specijalne škole nisu prepoznate u uputstvima koje su donele nadležne institucije i apelovala da se angažuju kao volonteri studenti Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju koji bi pomagali u izvođenju onlajn nastave.