Stručnjaci za bezbednost: Situacija sa lažnim dojavama eskalira, „napadnuti“ objekti koje je teško evakuisati

Kako kažu sagovornici Danasa – sada su napadnuti objekti koje je teško ako ne i nemoguće evakuisati u potpunosti.

Boro Banjac, nekadašnji načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), kaže da serija dojava o bombama predstavlja „teroristički akt“ i da je sa poslednjim pretnjama posebno ugrožena bezbednost građana.

– Ako imate dojavu o postavljenoj bombi u bolnici, postavlja se pitanje kako sprovesti evakuaciju, kako iseliti sve pacijente među kojima ima nepokretnih. Naravno da se ugrožava bezbednost – kaže Banjac.

On objašnjava da postoje situacije u kojima su nadležni primorani da procenjuju da li evakuacija može da donese više štete nego potencijalne koristi i da je to slučaj i sa bolnicama u ovom trenutku.

– Ja se nadam da će naši nadležni organi brzo ući u trag onima koji šalju ove dojave. Čudi me kako BIA još uvek nije detektovala ko stoji iza ovoga – kaže Banjac.

Upitan šta očekuje da se dešava narednih dana, on kaže da očekuje fazu smirivanja, ali i da treba podići bezbednost svih objekata koji mogu biti ugroženi.

– Treba osigurati obezbeđenje za škole i slična mesta 24 sata tako da ovim objektima niko ne može da priđe – navodi sagovornik Danasa.

Upitan da li u Srbiji postoje kapaciteti za tako nešto, on kaže da ih sigurno ima.

Srđan Hercigonja iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku navodi da su dojave o bombama u bolnicama eskalacija cele situacije sa lažnim dojavama.

– Bolnice su deo kritične infrastrukture, i ono što ih posebno čini osetljivim jeste činjenica da ih je teško potpuno evakuisati. Postoje pacijenti koji su na respiratorima ili koji iz nekog drugog razloga teško mogu biti premešteni. Ono što se sada nameće kao ključno pitanje jeste kakve su trenutno procedure za evakuaciju pacijenata i zaposlenih u bolnicama, da li Srbija ima potrebne kapacitete da evakuiše pacijente, i da li bolnice imaju znanje i resurse da postupaju u ovakvoj situaciji – navodi Hercigonja.

On ističe da se u ovakvu situaciju došlo jer nadležni nedeljama ne uspevaju da otkriju ko stoji iza dojava.

– Na jednoj strani, vrlo je izvesno da oni koji šalju dojave koriste sofisticiranu tehnologiju i da je veoma teško otkriti odakle napadi dolaze. Međutim, pitanje je i da li naše službe imaju znanja, ljudskih resursa, i tehnoloških kapaciteta da otkriju ko i zašto ovo čini – dodaje Hercigonja.

On objašnjava i da analize nekih prethodnih sličnih slučajeva pokazuju da se u situaciji u kojoj se Srbija našla poslednjih nedelja mogu desiti različiti obrti.

– Nije isključeno da za ove dojave odgovornost preuzmu osobe koje sa njim nemaju veze zarad sticanja popularnosti ili nekog sličnog cilja“, kaže Hercigonja.

Kako je za Danas ranije ispričao Igor Franc, stručnjak za digitalnu bezbednost, osnivač organizacije E-sigurnost, i docent na Univerzitetu Metropoliten, iza lažnih dojava o bombama po svoj prilici stoje osobe koje znaju kako da sakriju tragove i koje nadležne službe ne mogu lako da otkriju jer im je potrebna pomoć drugih zemalja na koju se ili dugo čeka a ponekad može i da izostane

– Ako se koriste servisi stranih provajdera ili anonimizirani  mejl serveri, pitanje je šta možemo da uradimo. U tim situacijama, preko Europola, šalje se zahtev nadležnima u zemlji gde je taj server registrovan, za dobijanje informacija. Može da se čeka i šest meseci da se dođe do nekih podataka, a često mi koji nismo u EU i šaljemo neki zahtev, prosto možemo da budemo zanemareni i da nam se ne odgovori – rekao je sagovornik Danasa, koji nije isključio mogućnost da dojave dolaze iz Srbije ili susedstva a da se rat u Ukrajni koristi kao zgodna pokrivalica.