Stručnjak za promet nekretnina o važnosti potpisivanja ugovora o zakupu stana: Ko ne potpiše, kad-tad se opeče

Govoreći za televiziju N1 Čobić ističe da zakon jasno propisuje da se potpisivanje ugovora, jer on štiti i onoga ko zakupljuje i onoga ko daje nekretninu u zakup.

Ugovor treba da bude u pisanoj formi, a nije nužno da bude overen kod notara.

„Jer, ako nema potpisanog ugovora i sa nekim imate usmeni dogovor o zakupu, ako dođe do bilo kakvih problema, reč na reč baš ne pije vodu“, ističe Čobić.

Dva zakona su važna kod sklapanja ovakvog ugovora – Zakon o stanovanju i održavanju zgrada i Zakon o obligacionim odnosima.

Ugovor, navodi Čobić, ima obavezne elemente, kao i bitne elemente.

„Ugovorom se obavezno definiše ko je vlasnik, a ko zakupac, šta se daje u zakup, kolika je visina zakupnine i vreme trajanja zakupa. To su obavezni elementi ugovora. Ostali bitni elementi su isto stvari koje definišu odnos te dve strane – koliki je depozit, na primer. To je jedna vrsta osiguranja vlasnika da neće doći do neke štete – ako dođe do štete ili do neplaćanja kirije, da stanodavac to može da naplati“, ističe Čobić.

Ne postoji, kaže, zakonski okvir koliki depozit treba da bude – u praksi se kreće između jedne i tri kirije – što je stan bolje opremljen to se traži i veći depozit.„Pored toga, ono što treba da se deifiniše ugovorom je da li zakupac sme da da daje stan dalje u podzakup. Jer, ako na to zakupodavac ne pristaje – to je kršenje ugovora. Takvih situacija da vlasnici stana svesno daju u zakup stan koji će zakupac dalje da daje u podzakup ima – kod izdavanja na dan, na primer“, objašnjava Čobić.

Ugovorom se definiše i trajanje zakupa, do kada se daje kirija, do kog dana u mesecu i kada se plaćaju određeni računi.

NIkola Čobić ističe da je za zakupce važno da dogovore takozvano neometanje.

„To znači da ne može vlasnik stana da dođe kad god, već, na primer, jednom mesečno da uđe u stan kad dođe po kiriju, da ne sme da ometa zakupca, da mu dosađuje. Isto tako kao što postoje prava zakupodavca, postoje i prava stanara koja, ako se naruše, on ima pravo da ih traži na sudu“, ističe Čobić.

Ako je stanar ispunio sve obaveze, platio kiriju na vreme, nije ništa oštetio, stanodavac, kaže on – nema pravo da mu traži još neki novac mimo depozita.

„Bitno da se pored ugovora potpiše i zapisnik o primopredaji stana – u kakvom stanju je stan kada vi ulazite u njega, da ne bi vlasnik mogao da vam pripiše neki kvar ili oštećenje, a da je to bilo i pre nego što ste vi ušli u taj stan“, pojašnjava sagovornik N1.

Čobić ponavlja da je potpisani ugovor između stanodavca i zakupca punovažan i kad nije overen kod notara.

„Često zakupodavci hoće da overe ugovor kod notara, da bi bilo sigurnije. Veoma je bitno da znaju da se kod notara overavaju samo potpisi, bez ulaženja notara u suštinu toga što piše u ugovoru. Notar, praktično, daje garanciju da zakupodavac ne može da ospori da je to njegov potpis, na primer“, pojašnjava Čobić.

Kaže da i u agenciji svima savetuju da obavezno potpišu ugovor o zakupu.

„Ko ne potpiše ugovor, kad-tad se opeče“, upozorava Čobić.

On ističe da je i visina poreske stope od 20 odsto na prihod od izdavanja nekretnine delom razlog zbog kojeg ljudi odustaju od sklapanja ugovora o zakupu.

„Ljudi zbog ovakve stope ne odlučuju često na taj korak. Smatram da bi taj porez trebalo da bude niži i da se definiše kad se plaća, pa bi ga i više ljudi plaćalo“, navodi on.

Kada je reč o cenama, kirije u Srbiji su pale u odnosu na oktobar i novembar prošle godine kada je bio pik, ali, kaže – ne previše.

„I dalje postoje strani državljani, prvenstveno iz Rusije, koji i dalje drže visoku cenu zakupa. Što se tiče prodaje, cene su i dalje visoke, nemaju taj trend rasta kao što je bilo sredinom 2022. Cena u novogradnji i dalje raste, dok je starogradnja u stagnaciji što se tiče cene. Krediti su skupi, ali je i dalje velika potražnja. Stanove u Srbiji i dalje ima ko da kupi“, zaključuje sagovornik N1.