Stručnjak za promet nekretnina o važnosti potpisivanja ugovora o zakupu stana: Ko ne potpiše, kad-tad se opeče

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ja imam mali stan od 41m2 koji izdajem kao dopunu za malu penziju, a zivim kod sestre u njenom dvosobnom stanu od 49m2 i delimo troskove. I sad jos hocete da na tu bedu od novca placam porez. Od toga popravljam vodokotlic, zapusenje sudopere, zamenu velikog bojlera, kupujem peglu koja kosta kao klavir, kese za usisivac, lekove, hemikalije, perem rucno sudove..a penziju trosim na placanje komunalija , struju, hranu i taxi da odem kod lekara. Da li je to vama previse. Nisam kupila knjigu godinama, kartu za pozoriste ili koncert. Idem samo na besplatne koncerte i promocije knjiga. U kafanu ne ulazim. Zasto?

2. bio….opekao se….platio svoju grešku….
   zato od tada se uvek traži najam preko neke od poznatih agencija solis, neke beogradske ali da su relevantne i onda tražim i ugovor o najmu, obavezno i onaj „zapisnik o stanju stvari“ sve slikam što mi se čini oštećenim i jasno preciziram kako trošim depozit… i svi srećni

3. I ko potpiše ugovor, može da se opeče! Zato što ne postoji odgovarajuća pravna zaštita u ovim slučajevima. Preciznije rečeno, praksa pokazuje da, ako i postoji ugovor, overen ili neoveren, stanodavac ne može (plaćao porez ili ne) da računa na zaštitu svojih prava, ukoliko zakupac ne ispunjava obaveze iz ugovora. Dakle, ako podstanar odluči da ne plaća kiriju ili račune, a neće da napusti stan, vlasnik stana ima dve opcije. Prva – da ga tuži sudu i onda godinama (dok se proces ne završi), sam plaća račune, da bi izbegao izvršitelje i da moli boga da mu zakupac za to vreme previše ne uništi stan. Druga – da dovede drugare ili da nekom plati da izbaci podstanara. Još preciznije, ako podstanar ne plaća račune za komunalije, vlasniku mogu da dođu izvršitelji sa policijom i da mu plene stvari. S druge strane, izvršitelji se neće pojaviti s policijom da podstanaru plene stvari ili blokiraju račun, zato što nije platio kiriju. I dok stanodavci ne budu imali ozbiljniju zaštitu od prevara, ne pada im na pamet da plaćaju porez i overavaju ugovore kod notara, jer zauzvrat ne dobijaju ništa.
   Ista stvar verovatno važi i za podstanare – ako vlasnik dođe kad zakupac nije kod kuće, izbaci mu stvari na ulicu i promeni bravu, nema tog državnog organa koji će ga vratiti u stan istog dana, već i on mora u parnični postupak. Dakle, zašto bi onda i podstanar insistirao na ugovoru, kad to može samo skuplje da ga košta, a ništa ne dobija. Potrebna je promena propisa i neselektivna primena, da bi se uveo red u ovu oblast. To je kao sa osiguranjem – plaćamo, jer ako se nešto desi, imamo brzu isplatu odštete. U slučaju izdavanja stana, za ono što se plati državi i notarima, nijedna strana ne dobija ništa.