Stručnjake niko ništa nije pitao o premeštanju Teslinog muzeja

Muzej Nikole Tesle biće preseljen u zgradu Termoelektrane „Snaga i svetlost“, saopštilo je krajem prošle nedelje Ministarstvo kulture i informisanja, nakon što je tu odluku donela Vlada Srbije.

U saopštenju se navodi da je Vlada odlučila da zgrada te termoelekrane u Beogradu u potpunosti odgovara potrebama Muzeja i da će premeštanjem taj muzej „dobiti adekvatan prostor kako bi nastavila sa promovisanjem lika i dela jednog od najvećih umova 20. veka“.

Milena Dragićević Šešić, šefica katedre Uneska za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, smatra da odluke o ovakvim promenama treba da donose stručnjaci, bez upliva politike, iako samu ideju ocenjuje kao dobru.

– Teško je pričati da li će to biti dobar projekat kada nemamo kompletne informacije. Način na koji vlast nabacuje ideje nije dobar. Mora da se formira jedna ozbiljna kompetentna radna grupa, bez političara već da nju čine stručnjaci koji će da prouče potencijalne lokacije i ispitaju zašto sadašnja lokacija nije dobra, šta se desilo sa najavljivanom Marinom Dorćol koja se naslanja na termoelektranu i kako će se to uklopiti sa muzejskim prostorom, ističe profesorka Dragićević Šešić.

Ona dodaje da se „boji da je najbolje mesto za Muzej Nikole Tesle sadašnja lokacija, u centru grada“, ali da ukoliko se on već premešta, bolje je da to bude u staru termoelektranu, koja ima simboličke veze sa Teslom, nego u nekadašnju Glavnu železničku stanicu. Dragićević Šešić ukazala je i da je ideju o novoj upotrebi prostora termoelektrane imala Neda Knežević, direktorka muzeja Jugoslavije, koja je magistrirala sa radom na temu stvaranja neke vrste beogradskog naučnog centra i „Muzeja energije“ u staroj dorćolskoj elektrani.

Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije, koja je pisala magistarski rad na temu nove upotrebe Termoelektrane Snaga i svetlost, upravo sa idejom da se taj objekat pretvori u Muzej energije, pozdravlja odluku da taj prostor bude dom Muzeja Nikole Tesle.

– Taj objekat je božanstven, ima istorijsku i arhitektonsku vrednost i veliki urbani potencijal. U magistarskom radu iz 2006. godine tamo sam predvidela Muzej energije, posle sam predvodila tim koji je taj prostor stavio pod zaštitu kao spomenik kulture. Drago mi je da se sada sa Muzejom Nikole Tesle nešto slično planira i dobro je da se taj objekat stavi u upotrebu. Pored muzeja, tamo bi trebalo da postoji i neki komercijalni sadržaj, jer je prostori veliki i ima mogućnosti za to a tako bi se obezbedila finansijska samoodrživost za kulturni deo, navela je Knežević za Danas.

Ona ističe da je ideja dobra u startu i da je sada važno da se odrade istraživanja, studije izvodljivosti, ispitivanja o radioaktivnosti, kako bi prostor bio upotrebljen na pravi način.

– Naravno, pored studija, dobro je da postoji i javna rasprava o ovakvoj ideji, ističe Knežević.

Ona podseća da u Beogradu nema mnogo primera obnove industrijskih objekata i promene njihove namene, jedan od retkih je magacin Beton hale i da treba podići svest o tome, po ugledu na evropske gradove u kojima su od termoelektrana pravljene opere i drugi kulturni i umetnički prostori.

Najnoviju ideju za obnovu i prenamenu prostora termocentrale na Dorćolu, kako bi se tu smestio Teslin muzej, dao je arhitekta Dejan Mišić, koji radi na relaciji Milano – Beograd, a ranije je govorio o svojoj ideji za portal Arhitekton.

Na njegov rad ukazivao je i Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije, koji je ranije pozivao gradske vlasti da odustanu od selidbe Teslinog muzeja na Savski trg i zagovarao upravo rešenje koje je arhitekta Mišić ponudio. Jovanović za Danas ističe da je dobro što se Vlada odlučila za ovakvo rešenje jer se na Savskom trgu pravi drugačija istorijska celina, sa spomenikom Stefanu Nemanji, i nema smisla da se Muzej Nikole Tesle stavlja na takvo mesto.

– Mišić je napravio projekat gde se Muzej Nikole Tesle prebacuje u prostor stare termocentrale, gde se može napraviti vrsta instituta, biblioteke i naučnog centra, puno sadržaja za mlade, to je nešto što postoji u svetu. Tu treba da prođe linijski park, što je prilično solidna ideja i tako će se revitalizovati taj deo grada. Pritom, čovek koji je gradio tu centralu je poznavao Teslu, dakle sve je učinjeno da to postane jedna koherentna celina, naveo je Jovanović.

S druge strane, ističe on, ispred zgrade železničke stanice je spomenik Stefanu Nemanji, i nezavisno od polemike koja se vodi oko spomenika, naglašava Jovanović, logičnije je da tu bude Istorijski muzej Srbije. Jovanović dodaje i da on lično smatra da taj muzej treba da bude posvećen srednjem veku koji je istorijski zaokružena celina.

Potreba muzeja da proširi prostor

Magistarski projekat na temu revitalizacije kompleksa Termocentrale „Snaga i svetlost“ na Dorćolu nastaje kao odgovor na potrebu dosadašnjeg Muzeja Nikola Tesla u Beogradu da proširi svoj izložbeni prostor i obim aktivnosti.

Projekat je u julu 2015. godine predstavljen gradskim vlastima, u okviru manifestacije jubileja rođenja Nikole Tesle. Ideja je prihvaćena sa oduševljenjem, kopije projekta su više puta zatražene i zadržane iz gradske kancelarije, naveo je Dejan Mišić u razgovoru za portal Arhitekton.