Strukovna udruženja: Političari u Srbiji smatraju da im pravosuđe pripada pobedom na izborima

Skup je priređen povodom deset godina od, kako je rečeno, „kafkijanskog“ reizbora sudija i tužilaca koji je „ostavio velike posledice“.

„Odnos vlasti prema sudovima i tužilaštvu ne menja se, osto je isti – pre, za vreme i posle reizbora. Radi se o tavkom odnosu da pravosudna vlast nije ravnopravna grana vlasti nego servis politike“, rekao je član Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije i član Državnog veća tužilaca Radovan Lazić.

Po njegovim rečima, političari pravosuđe smatraju „delom kolača“ i ne prihvataju podelu vlasti, već kada pobede na izborima smatraju da je čitava vlast njihova.

Nažalost, kako je konstavovao, čak i neke sudije i tužioci smatraju da sama ideja reizbora „nije loša, već nije dobro izvedena“.

Opisujući vreme reizbora, član Predsedništva udruženja tužilaca i Poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić ispričao je da mu se jedan sudija žalio da „nije prošao“ mada je, kako je rekao Iliću, „radio sve što su od njega očekivali“, misleći na političare.

„Da li su sudije i tužioci shvatili pogubnost ucija politike na pravosuđe – sami procenite“, rekao je Ilić.

Član Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda Omer Hadžiomerović rekao je da sve vlasti imaju pogrešnu tezu da se problemi u pravosuđ

olitičari u Srbiji ne prihvataju podelu vlasti, već smatraju da je pravosudje njihov servis, rečeno je na konfereneciji u organizaciji Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije.

Skup je priredjen povodom deset godina od, kako je rečeno, „kafkijanskog“ reizbora sudija i tužilaca koji je „ostavio velike posledice“.

„Odnos vlasti prema sudovima i tužilaštvu ne menja se, osto je isti – pre, za vreme i posle reizbora. Radi se o tavkom odnosu da pravosudna vlast nije ravnopravna grana vlasti nego servis politike“, rekao je član Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije i član Državnog veća tužilaca Radovan Lazić.

Po njegovim rečima, političari pravosudje smatraju „delom kolača“ i ne prihvataju podelu vlasti, već kada pobede na izborima smatraju da je čitava vlast njihova.

Nažalost, kako je konstavovao, čak i neke sudije i tužioci smatraju da sama ideja reizbora „nije loša, već nije dobro izvedena“.

Opisujući vreme reizbora, član Predsedništva udruženja tužilaca i Poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić ispričao je da mu se jedan sudija žalio da „nije prošao“ mada je, kako je rekao Iliću, „radio sve što su od njega očekivali“, misleći na političare.

„Da li su sudije i tužioci shvatili pogubnost ucija politike na pravosudje – sami procenite“, rekao je Ilić.

Član Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda Omer Hadžiomerović rekao je da sve vlasti imaju pogrešnu tezu da se problemi u pravosudju rešavaju personalnim promenama.

„Problem nije personalne prirode, sistem proizvodi ljude odredjenog ponašanja“, rekao je Hadžiomerović.

Naveo je da nikoga ne treba da čudi što struka zagleda svako slovo u delu predloga Ministarstva pravde za izmenu Ustava Srbije, koji se odnosi na pravosudje.

Počasna predsednica Društva sudija Srbije, Dragana Boljević istakla je da su stručnjaci kritikovali te predloge Ministarstva.

Rekla jei da bi greške iz reizbora trebalo da budu opomena da se u Ustav ne unesu rešenja svoje još lošija od postojećih, jer će se posledice osećati decenijama.

Kako je navedeno, pri reizboru je za dva dana bez posla ostalo više od 1.000 sudija i tužilaca, da bi to, posle nekoliko godina, bilo poništeno.

„To što se desilo u reizboru je kao kada biste bez obrazloženja odjednom otpustili sedam do deset hiljada lekara u Srbiji ili 15.000 – 20.000 novinara“, rekla je Boljević.

u rešavaju personalnim promenama.

„Problem nije personalne prirode, sistem proizvodi ljude određenog ponašanja“, rekao je Hadžiomerović.

Naveo je da nikoga ne treba da čudi što struka zagleda svako slovo u delu predloga Ministarstva pravde za izmenu Ustava Srbije, koji se odnosi na pravosuđe.

Počasna predsednica Društva sudija Srbije, Dragana Boljević istakla je da su stručnjaci kritikovali te predloge Ministarstva.

Rekla jei da bi greške iz reizbora trebalo da budu opomena da se u Ustav ne unesu rešenja svoje još lošija od postojećih, jer će se posledice osećati decenijama.

Kako je navedeno, pri reizboru je za dva dana bez posla ostalo više od 1.000 sudija i tužilaca, da bi to, posle nekoliko godina, bilo poništeno.

„To što se desilo u reizboru je kao kada biste bez obrazloženja ođednom otpustili sedam do deset hiljada lekara u Srbiji ili 15.000 – 20.000 novinara“, rekla je Boljević.