Studenti podeljeni oko pitanja ekspertske vlade: Da li je ona rešenje za izlazak iz krize?

Jedino moguće rešenje za ispunjenje studentskih zahteva studenti nekoliko visokoškolskih ustanova u Novom Sadu nalaze u ekspertskoj Vladi, kako su sinoć saopštili na zvaničnim Instagram profilima. Ovaj stav su podržali i studenti blokiranih fakulteta u Nišu.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Studenti PMF-a u Novom Sadu (@blokadapmf)

“Sve ovo vreme smo suočeni sa dubokom društvenom i političkom krizom, koja je kulminirala padom Vlade pre dva meseca i koja svakim danom zbog neodgovornosti vlasti i njihove želje da opstanu na vlasti po cenu svega, postaje sve teža i ozbiljnija. Režim se, u pokušaju da slomi studentske i građanske proteste, kontinuirano služi nasiljem, kako verbalnim tako i fizičkim, ne prezajući od nanošenja teških telesnih povreda i vođenja najgnusnijih medijskih kampanja putem režimskih medija”, naveli su studenti u saopštenju.

Novosadski i niški studenti rešenje vide u ekspertskoj Vladi, jer kako su istakli, bez obzira na razloge ishod je isti – vlast neće ispuniti studentske zahteve.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Samoorganizovana neformalna grupa studenata (@ngs_niss)

O temi ekspertske Vlade oglasio se i plenum Filozofskog fakulteta u Beogradu i izneo drugačije mišljenje od svojih niških i novosadskih kolega, smatrajući da ona nije dobro rešenje iz više razloga.

Naime, kao problem vide ideološku obojenost termina „ekspert“ u okviru kog plenum navodi da ne postoji pravni akt, dokument ili tekst koji nekome daje to zvanje. Dodali su da je ekspertiza etiketa koja služi više za neutralizovanje kritike drugih, a manje za ukazivanje na istinsko znanje i veštinu u nekoj oblasti.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Blokada Filozofskog fakulteta u Beogradu (@filozofi.u.blokadi)

Njome se političke odluke koje se tiču svih maskiraju kao neka mistična nauka i struka, koju niko bez titule eksperta ne može razumeti. Kultom ekspertize se „nestručnjaci“ ućutkuju i time polje politike postaje arena odabranih, a ne slobodno mesto odlučivanja svih, naveo je Plenum u saopštenju.

Drugi aspekt se tiče načina izbora ekspertske Vlade, koju kao i svaku drugu vladu bira Narodna skupština većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, na predlog kandidata za premijera. Prema oceni plenuma, apsurdno je tražiti od vladajuće koalicije da konstituiše vladu koja je suprotna od onoga što je njen interes, jer se takav cilj može postići jedino društvenim pritiskom.

Studenti ostalih fakulteta Beogradskog univerziteta nisu se izjašnjavali po pitanju ekspertske vlade, ili, kako su nam rekli, o tome tek treba da odlučuju.

„Potrebno je jedinstvo studenata u političkom delovanju“

Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta i potpredsednik Demokratske stranke, kaže da su predlozi studenata sa visokoškolskih ustanova iz Niša i Novog Sada o formiranju ekspertske vlade mali iskorak studenata u političke vode, jer se prvi put, mimo, sada već šest zahteva, pojavio konkretan predlog kako da se dođe do njihovog ispunjenja.

„Ideja ekspertske vlade je dobra zato što predstavlja mali ulazak u političko profilisanje studentskog protesta bez koga se, svakako, ne može u budućnosti i dobro je da to studenti shvataju. U ovom trenutku je najvažnije da svi studenti zauzmu jedinstven stav“, smatra Jovančićević.

Na pitanje kako komentariše to što je plenum studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu izrazio rezervu prema formiranju ekspertske vlade, on odgovara da ti studenti nisu rekli da su protiv već su predočili neke loše strane te ideje.

„Ali koji je to potez danas stoprocentno dobar? U politici postoje samo oni potezi koji su manje ili više dobri ili manje ili više loši. Smatram da je predlog o formiranju ekspertske vlade dobar, posebno zbog toga što može da proizvede nešto što bi u narednom koraku bilo još bolje“, navodi Jovančićević.

Pošto će, dodaje, Vučić do kraja ove ili početkom naredne nedelje napraviti novu vladu, studenti bi trebalo da razmišljajuju kako odgovoriti na taj potez.

„Ako takva ekspertska vlada ne može da bude imenovana u Narodnoj skupštini, to može da bude neka vrsta vlade u senci koju bi činili eminentni stručnjaci. Zašto ne dekani, profesori univerziteta, ako već studenti ne žele da ulaze u takav vid političkog delovanja? Sada je bitno da se taj politički nivo unutar studentskog protesta povećava da bi u datom trenutku dao rezultat i neke koliko-toliko normalne izbore. Jer teorijski do smene vlasti može doći samo kroz izbore ili revolucijom, koju ne verujem da studenti žele. Sve ovo deluje da je na dugom štapu, ali ako ne idemo na revoluciju, a ne idemo jer bi ona bila drastičan vid borbe koji podrazumeva i žrtve, onda ne možemo očekivati da ćemo sve da završimo u aprilu, maju ili junu“, ukazuje naš sagovornik.

Na pitanje kakav bi bio domet takve ekspertske vlade, Jovančićević odgovara da se mora tražiti novi način političke borbe protiv aktuelnog režima zarad konačnog silaska Aleksandra Vučića sa vlasti.

„Taj novi borbe može da bude i ekspertska, ja bih rekao univerzitetska vlada, koja bi u budućnosti bila pandan Vučićevoj vladi, koja bi se suprotstavljala autokratiji i diktaturi, i u datom trenutku dostigla nivo političke organizacije, odnosno postala zrela politička organizacija i kao takva izašla na izbore. Mora da se iznedri novi način društvenog aktivizma studenata i profesora, jer su to dve društvene grupacije koje su danas najkvalitetnije i najaktivnije. Nadam se da bi ekspertska vlada koju bi predložili studenti, bila što kraćeg veka. Ona treba da traje dok se ne izdejstvuju izbori sa koliko-toliko normalnim uslovima, a taj proces stvaranja uslova za normalne izbore bi značio sve jače i jače političko profilisanje univerziteta, odnosno eksperata iz akademske zajednice koji bi u datom trenutku bili spremni na izlazak na izbore kao politička organizacija. Da li bi to bila stranka ili pokret nebitno je, ali bi ona bila jako podržana i od nastavnika, i od studenata, naučnika i kulturnih radnika“, smatra Jovančićević.

Na pitanje šta bi bilo u tom slučaju sa blokadama, on odgovara da studenti o tome sami treba da odluče, i da bi bilo dobro da se u proces odlučivanja uključi što je mogućno veći broj studenata.

„Teorijski bi bilo dobro da se ta politička borba nastavi i sa blokadama i protestima studenata, ali imajući u vidu količinu realnih teškoća koje sa sobom nosi dalja blokada visokoškolskih ustanova, smatram da studenti, ukoliko smatraju da je to svrsishodno, takvu odluku mogu da donesu i u saradnji sa svojim nastavnicima. Podrazumeva se da će nastavnici u bilo kom slučaju slediti odluke studenata“, kazao je Jovančićević.

„Niko ne može sam“

Docentkinja Fakulteta političkih nauka i poslanica ZLF-a Biljana Đorđević, ukazuje za naš portal da joj se čini da se ide u ovom smeru i da će se svi univerziteti ili većina plenuma fakulteta u Srbiji ovako izjasniti ako preuzmu novosadski model – i možda najinteresantnije u vezi sa ovim jeste pitanje šta je demokratska odluka i kako je prihvataju oni koji ostanu u manjini.

„Ovakve teške i značajne odluke nužno pomalo dele svaku organizaciju pa i organizaciju studentskog pokreta, ali je važno kako se donose, sa kojom odgovornošću prema procesu usaglašavanja i ciljevima koji se žele postići i kako se staje iza njih. Verujem da su studenti toga svesni i da se iz tog procesa uče demokratiji kao što su neverovatno mnogo naučili u prethodnim mesecima“, smatra Đorđević.

Studentski pokret je od početka imao u sebi kontradiktornosti za koje naša sagovornica smatra da su se na početku malo primećivale, ali i da sada one postaju očigledne.

„Studentski zahtevi su bili konzervativni i svodili su se na zahtev da institucije rade svoj posao i to je bilo razumljivo svima i nešto što su sve društvene grupe mogle da prihvate. Istovremeno, način organizovanja za vršenje pritiska radi ispunjenja zahteva išao je preko plenumske demokratije što je bilo progresivno i isticalo je praksu prevazilaženja postojeće forme studentskog organizovanja u vidu zarobljenih i otuđenih studentskih parlamenata“, objašnjava Đorđević.

Kako zahtevi nisu ispunjeni, ona ocenjuje da su se studenti suočili sa pitanjem da li traže institucionalni odgovor na pitanje ko može da ispuni njihove zahteve – neka nova drugačija vlada od ove koja oličava „kriminalni režim“.

„Bojim se da jedan deo studenata misli da kretanje tim putem automatski znači odustajanje od ideje da je važno širiti praksu građanske participacije, bilo kroz plenume, bilo kroz promociju zborova ili sličnih oblika okupljanja, i da je onda stvoren utisak o oštroj suprotnosti između prelazne vlade i masovne mobilizacije građana što je usporilo dolaženje do zajedničkog rešenja. To nije važno samo za studentski pokret već za čitavo društvo. Za mene ovo nije niti sme da bude izbor ili-ili: zahteve ne može da ispuni ovaj režim niti bilo koja SNS-SPS vlada, kao što ne može da obezbedi ni slobodno demokratsko učešće u donošenju odluka kako studenata tako ni ostalih segmenata društva“, navodi Đorđević.

Takođe, prelazna vlada, u njihovom predlogu Vlada narodnog poverenja, ne može da obavi svoj posao bez pritiska pobunjene javnosti i šire društvene saglasnosti oko njenog mandata, zato je Đorđević žao što je stvorena ova lažna suprotnost u javnosti i što je sprečila da ranije dođu do zajedničkog rešenja ali se i dalje nada da se do njega može doći.

Na pitanje da li ekspertska Vlada može da doprinese izlasku iz krize i ispunjenju studentskih zahteva, Đorđević odgovara da se svi predlozi prelazne vlade koji su u javnosti oslanjaju na potrebu da je čine stručni ljudi sa integritetom, ali da je razlika u tome da li ti stručni ljudi mogu biti članovi partija ili ne, i koliko dugo ne bi smeli da se bave politikom nakon učešća u ovoj vladi.

„Studentski predlozi su tu vrlo striktni ali to je i razumljivo zbog načina na koji su ušli u protest – a to je blokada univerziteta uz oslanjanje na autonomiju univerziteta koju nijedna druga društvena grupa nema – strukturno nisu u poziciji da se postave mnogo drugačije do da brane svoju autonomiju i nezavisnost od svih političkih aktera“, kaže Đorđević.

Njihovu poziciju razume i zato smatra da je iz perspektive približavanja različitih segmenata društva ka zajedničkom cilju, stvaranju društva u kojem institucije rade za nas a ne protiv nas, predlog ekspertske vlade put u dobrom smeru.

„Ono što je neophodno da shvatimo da ovo niko ne može da reši sam – studenti ne mogu sami, univerziteti ne mogu sami, udruženja građana ili političke partije ne mogu same – važna je ideja oko koje možemo da se okupimo i da li taj zajednički front možemo da napravimo jer je samo on garancija uspeha“, zaključuje Đorđević.

„Politički pragmatizam studenata – ključ za pritisak na režim“

Politički analitičar Dragomir Anđelković naglašava da studenti zagovaraju istinski a ne lažno demokratski pristup problemima.

„Pristup, za koji su se opredelili studenti, podrazumeva razgovor, argumente i evoluciju stavova. Sve to zahteva vreme i strpljenje. Stoga, kada se radi o ekspertskoj ili privremenoj vladi u nekom drugom obliku, ne očekujem bilo kakva homogena brzopotezna studentska rešenja. Neki fakulteti pa i većina njih na određenim univerzitetima već sada su za tzv. ekspertsku vladu, neki će i dalje imati drugačiji stav, što ne znači da u budućnosti neće doći do usaglašavanja oko nekog modela koji bi omogućio inicijalnu demokratizaciju Srbije i održavanje fer izbora“, objašnjava Anđelković.

Ukazuje da naše parlamentarne ali i druge relevantne političke stranke iz opozicije i sa nekima od njih povezane grupe građana, tek delimično mogu da se dogovore oko nekih, i to pitanje je da li održivih, predloga za izlazak iz krize u kojoj se nalazimo.

„Daleko je od toga da su u širim razmerama, i radi efikasne borbe protiv Vučićevog poljuljanog režima, prevazišle antagonizme. Pri tome je mnogo lakše dogovoriti se tamo gde postoje jasni interesi, što je slučaj u politici, nego u zoni gde dominiraju još relativno čista ubeđenja, kao što je među studentima. Lakše je cenkati se sa interesima nego uverenjima. Polazeći od toga, nije za očekivati da studenti tek tako iznedre neka velika rešenja oko kojih bi se mobilisalo nezadovoljno srpsko društvo. No, to ne znači da na svima nama nije da apelujemo na studentske plenume, da pokažu za politiku potreban pragmatizam, i na temelju njega usaglase pristup koji bi nas usmerio ka većem i bržem pritisku na režim“, ističe Anđelković.

Da bismo izašli iz ćorsokaka u kome se nalazimo, naš sagovornik vidi rešenje u ovakovoj ili onakvoj privremenoj vladi oko koje bi se usaglasili studentski plenumi i univerziteti, vlast te opozicija, a koja bi stvorila uslove za poštene izbore.

„To je jedini način da se na miran način razreši kriza. No, za sada Vučić za to neće ni da čuje. Gura ono što je naumio. U takvim okolnostima besmisleno je ponavljati hoćemo ekspertsku ili neku drugu privremenu vladu. Potrebno je podići ulog, što primera radi znači proglasiti Vučića za diktatora, i pojačati pritisak na njega ali i na strane sile koje ga i dalje podržavaju“, navodi Anđelković.

Važno je preduzimati akcije koje će zaboleti Vučića, smatra analitičar, od toga da se njemu i njegovoj ekipi umanjuje „profit“, preko otežavanja plaćanja danka stranim zaštitnicima, do kvarenja imidža u svetu, kao primer daje demonstracije pred stranim ambasadama, koje ne bi prošle nezapaženo.

„Tako Vučića treba naterati da počne da govori o privremenoj vladi pa onda sa njim pregovarati o njoj. Besmisleno je gledati ga plačnim očima i tražiti ono što već neko vreme oholo odbija da uradi. Studenti koji za sada to ne žele da podrže, čini mi se, u pravu su“, zaključuje Anđelković.

Podsećamo, studenti su stupili u blokade fakulteta krajem novembra, čime su izneli četiri zahteva čijim bi ispunjenjem izašli iz blokada, a koji uključuju kompletnu dokumentaciju rekonstrukcije Železničke stanice Novi Sad, krivično gonjenje napadača na studente, odbacivanje krivičnih prijava protiv studenata i profesora koji su uhapšeni na protestima i izmene Zakona o visokoškolskom obrazovanju. Nedavno je četvrti zahtev delimično ispunjen, dok prva tri nisu.

Studenti su pre par dana usvojili peti zahtev, kojim traže detaljnu istragu incidenta na protestu 15. marta u Beogradu, i šesti kojim traže da se utvrdi ko je dozvolio Aleksandru Vučiću i novinarima da uđu u intenzivnu negu UKCS, gde su bili povređeni u požaru u Kočanima u Severnoj Makedoniji.