Studenti i novinari na meti napada milicije

S druge strane, hiljade Ahmadinedžadovih pristalica organizovali su kontraokupljanja na trgu Vali Asr u centru Teherana, od kojih su mnogi došli organizovano autobusima iz provincije.

Musavi je ponovo juče zatražio poništavanje rezultata izbora održanih 12. juna i održavanje novih izbora. On je, takođe, pozvao Irance da danas skupovima i šetnjama odaju poštu žrtvama koje su stradale u neredima proteklih dana i najavio da će učestvovati u tim manifestacijama. Kao posledica učestalih racija, dekan fakulteta u gradu Širaz je podneo ostavku, kao i 120 profesora Teheranskog univerziteta. Prethodnog dana u racijama na univerzitetima studenti su batinjani i hapšeni, a pripadnici milicije Basik okupirali su kampuse fakulteta i univerziteta. Sve je više izveštaj da se hapse i lokalni novinari.

Iranski vrhovni lider ajatolah Ali Homneji u nastojanju da smanji tenzije u zemlji poziva na obustavu protesta i krvavih obračuna. Ajatolah je apelovao na sve partije da ne agituju na svoje pristalice i podstiču ih na dodatno podgrejavanje tenzija. On je ponovio svoju ponudu da se sprovede novo prebrojavanje glasova . Analitičari navode da intervencija ajatolaha u postizbornoj krizi, znači donekle i smanjenje njegovog političkog autoriteta, ukazuje na borbu vlasti i enormna neslaganja

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova juče je optužilo strane medije da podržavaju „izgrednike“ i upozorilo „neprijatelje nacionalnog jedinstva“ da će biti dovedeni u „šah-mat“ poziciju.. Iranske vlasti, koje smatraju da predstavnici stranih medija slušaju naredbe iz svojih zemalja, prekjuče su zabranile stranim novinarima da izveštavaju o događajima u Iranu.

Ambasador Švajcarske u Iranu koji predstavlja interese SAD, pozvan je u Ministarstvo inostranih poslova Irana da se preko njega uputi protest zbog „mešanja“ SAD u unutrašnje stvari Irana, objavila je sinoć iranska državna televizija. Predsednik SAD Barak Obama je prekjuče izrazio „duboku zabrinutost“ zbog događaja posle spornih iranskih predsedničkih izbora održanih 12. juna, ali i ukazavši da ne bi bilo „korisno“ da se SAD mešaju u unutrašnju politiku Irana i da Iranci treba da odlučuju sami o sebi.

Ni Velika Britanija, ni Zapad ne žele da biraju vlast Irana, ukazao je juče britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband i izrazio žaljenje zbog žrtava tokom demonstracija p Miliband je rekao za da London žali „zbog nasilja, posebno zbog pogibija, ali se ni SAD, ni Velika Britanija, niti bilo koja zapadna zemlja, ne mogu optuživati da žele da izaberu iransku vladu. Mi želimo da se poštuje volja iranskog naroda“, rekao je Miliband. On je ocenio da je kriza posledica „duboke, unutrašnje podele u Iranu“, a ne spora te zemlje sa Zapadom.

Višednevni, sve žustriji i masovniji protest nameće jedno sasvim logično pitanje: Koliko dugo će iranski vladari tolerisati demonstracije? Ili koliko će demonstranti izdržati na ulicama, budući da mnogi stručnjaci očekuju „Tjenanmen trenutak“. Oni se, naime, plaše reprize događaja u Kini od pre 20 godina kada su kineski tenkovi okrutno nasrnuli na prodemokratske demonstrante. „Ovo su sasvim sigurno potpuno drugačiji protesti od prethodnih“, kaže Huan Kol, profesor istorije Bliskog istoka na Univerzitetu Mičigen. „U prvobitnim studentskim demonstracijama ljudi su govorili da konzervativci rade stvari koje su pogrešne. Poruka ovih demonstracija jeste da je režim postao korumpiran i diktatorski, pokvaren do srži“.

Generalno osećanje jeste da bi svako trebalo da ode kući i pokuša da reši problem preko glasačkih kutija“, ukazuje Ervand Abrahamijan, stručnjak za iranske opozicione pokrete na koledžu Baruč. „Međutim, šansa za ovakvu vrstu kompromisa začinjena je osećanjem da su prošlonedeljni izbori pokradeni. Ovi argumenti sada su neprimenjivi jer se ispostavilo da glasačke kutije ne služe svojoj svrsi“, kaže Abrahamijan.

Konačno, primećuju se i kritične promene u savezima. Tokom nekadašnjih pobuna, bilo je osnovno da reformisti pozivaju na promene, čemu su se protivili i religiozni konzervativci i oni pragmatičniji. Ovoga puta, pragmatisti i reformisti udružili su snage protiv konzervativaca, smatraju analitičari.

Profesor Kol očekuje da se situacija dalje polarizuje. „Mislim da je pitanje vremena kada će tenkovi izaći na ulice“, upozorava profesor Kol.

Reakcija Novinara bez granica

Neki strani novinari koji su izveštavali o izborima počeli su da odlaze iz Irana, a vlasti su saopštile da im neće produžiti vize. Takođe, uhapšeno je i 10 iranskih novinara. „Mi znamo da je najmanje 10 novinara uhapšeno. To su lokalni novinari i veoma smo zabrinuti za njih, ne znamo gde su, u kakvom su stanju“, rekao je generalni sekretar „Novinara bez granica“ Žan Fransoa Žulijard. „Takođe, znamo da su i neki blogeri uhapšeni, ljudi koji su samo slikali proteste svojim mobilnim telefonima. Vlast je ograničila ili potpuno ukinula slanje poruka putem mobilnih telefona. Inače, ideloška vojska Irana – Čuvari revolucije – zapretila je da će sudski kazniti medije na internetu u Iranu, ukoliko objave informacije koje mogu da izazovu nerede u zemlji.