Studenti i sa 40 godina, zanima ih samo izbor dekana: Zbog čega profesori traže izmene Statuta Univerziteta u Beogradu?

Posle kratkotrajne blokade dve kancelarije u Rektoratu zbog najave da će u Statut biti uneta odredba da za članove stručnih organa i njihovih tela mogu biti izabrani samo studenti koji su u prethodnoj godini ostvarili minimum 37 ESP bodova, Odbor za statutarna pitanja nije o ovom predlogu raspravljao na poslednjoj sednici, već je ta tema odložena.

Ipak, dekani ne odustaju od ideje da ovo rešenje bude uneto u Statut, kao neka vrsta prelaznog rešenja dok na dnevni red ne dođe pitanje izmena Zakona o studentskom organizovanju.

Na tvrdnje Predsedništva Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu da postavljanje uslova za članstvo u stručnim organima znači mešanje dekana u studentsko organizovanje, dekanka Filološkog fakulteta Iva Draškić Vićanović odgovara da to nije tačno.

Draškić Vićanović, Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta i Vladan Kuzmanoviće, dekan Građevinskog fakulteta su, podsetimo, još proletos uputili Senatu predlog za izmenu Statuta UB, o kojem se razgovaralo na poslednjoj sednici Proširenog rektorskog kolegijuma.

– Mi se uopšte ne bavimo time ko će biti član Studentskog parlamenta, suština našeg predloga je da propišemo uslove za članstvo u našim telima, na šta imamo pravo. To nije mešanje u rad Studentskog parlamenta. Uslov koji smo predložili, da članovi tela fakulteta i univerziteta mogu biti studenti koji su ostvarili 37 ESP bodova, što je uslov za upis u narednu godinu, je maksimalno korektan. Mi nismo rekli da moraju imati 60 bodova, niti je postavljena granica što se tiče prosečne ocene. Rukovodili smo se time da to ne moraju biti najbolji studenti, ali da to budu aktivni studenti, oni koji žive studentski život i koji jesu predstavnici studenata – pojašnjava Draškić Vićanović i dodaje da je pomenuti predlog za izmenu Statuta UB podržalo još desetak dekana.

Ona navodi i raniji primer sa Filološkog fakulteta koji liustruje sporne odredbe Zakona o studentskom organizovanju.

– Imali smo situaciju na Filološkom fakultetu da je tri nedelje pred izbor dekana tadašnji saziv Studentskog parlamenta raspustio polovinu od 60 predstavnika studenata u Nastavno-naučnom veću, 30 dobrih studenata je jednostavno isključeno i zamenjeno ljudima od kojih su neki bili u 10. i 12. godini studija – ističe Draškić Vićanović.

Dodaje da se Zakon o studentskom organizovanju potpuno pogrešno tako zove, jer ne reguliše studentsko organizovanje.

– Time se gotovo uopšte ne bavi nego ulazi u prostor onoga što treba da odredi Zakon o visokom obrazovanju. Dakle, na mala vrata se tim zakonom uvode neke stvari koje treba da reguliše Zakon o visokom obrazovanju. Prva zamerka Zakonu o studentskom organizovanju, za koji ne verujem da su ga pisali pravnici, jeste to što ne postoji legitimitet za Studentski parlament. Na Filološkom fakultetu smo imali primer da od 8.000 studenata na izbore za Studentski parlament izađe njih 20 i sami sebe izaberu. To nisu studentski predstavnici jer nemaju nikakav legitimitet – navodi Draškić Vićanović.

Drugi problem je to što u ovom zakonu ne postoji drugostepenost, pa studenti koji su nezadovoljni radom Studentskog parlamenta nemaju kome da se žale.

– To je ogroman propust. Ne postoji nikakvo telo na Univerzitetu koje je nadležno za njihov rad. To nije autonomija, to je potpuna samovolja. Nemaju nikakva ograničenja u postupanju, niti postoji bilo kakva mogućnost žalbe na njihov rad, niti postoji organ koji može da ih raspusti ukoliko krše propise. To bi trebalo da reguliše Zakon o studentskom organizovanju, ali on to ne radi. Umesto toga je na delu potpuna dezorganizacija – kaže Draškić Vićanović.

Osvrćući se na zakonsko rešenje koje predviđa da predstavnici akademaca čine 20 odsto članova stručnih organa i tela visokoškolskih ustanova, dekanka Filološkog fakulteta smatra da studenti uopšte nemaju kompetencije da budu članovi stručnih tela.

Studenti, dodaje, ne samo da nisu stručni da raspravljaju o temama o kojima raspravlja Nastavno-naučno veće, već i ne dolaze na sednice.

– Samo nam podižu kvorum za odlučivanje. Ne dolaze na sednice ni kad su tema studijski programi, akreditacija i doakreditacija, pa čak i sedmi ispitni rok. Samo su došli kada su bili izbori za dekana – komentariše Draškić Vićanović.

Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, kaže da je prirodno da studenti učestvuju u različitim fakultetskim i univerzitetskim telima, ali da to treba da budu aktivni studenti, koji su upoznati sa svim tekućim problemima u toku studiranja. A to će, napominje naš sagovornik, biti ako su svakodnevno tu i ako imaju istinski status studenta, a ne status večitih studenta.

– Jeste na neki način odluka studenata koga će delegirati u fakultetska i univerzitetska tela, ali univerzitet kao institucija mora da se izbori za to da to zaista budu studenti koji su za primer da bi na pravi način doprinositi njegovom radu. Sada nemamo takvu situaciju u potpunosti. Ima tu dobrih studenata, ali i onih koji su prešli životno doba u kojem bi studiranje trebalo da bude iza njih. Čuo sam da među studentskim predstavnicima ima i ljudi sa 40 godina života, što je potpuno nezamislivo. U tom smisli treba podržati one dekane koji su zalažu da jedan od kriterijuma za članstvo u univerzitetskim i fakultetskim organima bude da student ostvari 37 ESP bodova – smatra Jovančićević.

Na pitanje da li se iza zakonskog rešenja koje omogućuje učešće studenata u radu stručnih organa krije težnja države da se uplete u funkcionisanje univerziteta, on kaže da „kad živimo u ovakvom sistemu političkom sistemu koji je čista autokratija i diktatura, uvek postoji takva bojazan“.

– S druge strane smo svedoci da su fakulteti i univerzitet u dobroj meri pasivizirani u poslednjih deset godina tako da nisam siguran da je to u pitanju, jer je postojeći nivo kontrole univerziteta od strane vlasti dovoljan. Otuda se otvara pitanje da li je možda grupa studenata koji pripadaju nekoj od vladajućih stranaka pronašla neki svoj lični interes i bori se za tu poziciju zarad ostvarenja ličnih interesa. U ovom trenutku to zvuči logičnije ako želimo da nađemo razlog zašto se neki toliko opiru i bore da se zadrži postojeće stanje po kome bilo ko može biti predstavnik studenata u univerzitetskim i fakultetskim telima, umesto da to budu oni koji su aktivni i dobri studenti, što bi bilo potpuno prirodno – kaže Jovančićević.

On iznosi kritiku na račun univerziteta koji ne uspeva da se brzo i efikasno izbori da predstavnici studenata u telima i organima visokoškolskih ustanova budu oni koji to zaslužuju.

Jovančićević dodaje da studenti mogu biti članovi političkih stranka i da njihovo političko opredeljenje nije zabranjeno, ali da politiku ne treba da mešaju u rad univerziteta.

– Studenti uključeni u rad univerzitetskih tela treba da učestvuju u odlučivanju o pitanjima koja se njih neposredno tiču. S druge strane, oni nisu kompetentni za, recimo, finansijska ili organizaciona pitanja, gde se po definiciju moraju pitati samo nastavnici. Učešće studenata u izboru dekana je diskutabilno. Po mom mišljenju oni ne bi trebalo da učestvuju u tom izboru jer nemaju dovoljno iskustva, ni dovoljno uvida u rad pojedinih nastavnika, koje su možda upoznali samo slušajući njihova predavanja. Teoretski se može desiti da uopšte ne poznaju kandidata za dekana. U takvoj situaciji student može da svoj glas da nekome samo kao posledicu pritiska – zaključuje Jovančićević.