Studenti iz Srbije i inostranstva izučavaju tradicionalnu arhitekturu u selu Gostuša

Tokom  boravka u selu studenti su sanirali zidove crkve u Gostuši i zid jedne stare kuće u selu.Studenti su deo projekta “Usvoji domaćinstvo u Gostuši” Fondacije “Arhitekta Aleksandar Radović” .Projekat je deo Pirotskog kulturnog leta a finansiraju ga Grad Pirot i ova Fondacija. Ovaj volonterski kamp je zvanično sertifikovan kao deo programa „Evropska godina kulturnog nasleđa 2018”, jedini ove vrste u Srbiji.

Studija zaštite sela Gostuša kraj Pirota koju su radile arhitekte-konzervatori Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš predvodjene arhitektom  Elenom Vasić Petrović je 2016. godine dobila nagradu Evropske komisije i panevropske mreže organizacija civilnog društva u oblasti nasledja ‘’Evropa Nostra’’.

Studenti, učesnici kampa,poput Ane Klajnbauer iz Berlina I Belice Paunove iz Varne u Bugarskoj ne kriju oduševljenje ambijentom sela, prirodom i gostoprimstvom Gostušana.

– Ovde smo radili na način i originalnim metodama kako se nekada radilo od materijala sa ovog terena. Meštani su nas veoma lepo prihvatili a posebno smo zadovoljni ljubaznošću onih kod kojih smo smešteni- kaže Ane Klajnbauer.

-Svi su ovde veoma gostoprimljivi  zaista  je neverovatan osećaj da takvo mesto postoji. Arhitektura je originalna i treba je sačuvati.  Mi smo dali mali doprinos– kaže Paunova.

Alister Tirel iz Australije studira u Holandiji gde živi poslednjih nekoliko godina.

– Već nedelju dana sam ovde, pomagali smo restauraciju jedne od kuća i crkve. To je izvanredno iskustvo Selo je prelepo, ljudi su divni, hrana takođe. Imali smo veoma interesantne aktivnosti- kaže Tirel.

Studenti Građevinsko-arhitektonskog fakulteta iz Niša Mateja Desančić i Aleksandra Strugarević kažu da su oduševljeni onim što su videli i naučili u Gostuši tokom boravka

– Radili smo na sanaciji zidova unutar  crkve tamo gde je zid dotrajao, primenjivali smo metode koje su se nekada radile kako bi sačuvali zidove ove svetinje-kaže Mateja.

Aleksandra dodaje da je za sve njih bio izazov raditi zidove u  unutrašnjost crkve.

 -Skidali smo dotrajali malter od blata i slame, naučili kako da napravimo taj prvi grubi sloj – grunt, nanosili slojeve, uradili završnu obradukaže Aleksandra.

Menadžer projekta iz Fondacije ‘’Arhitekra Aleksandar Radović’’ Dejan Rudić Vranić kaže da je ideja kampa ‘’Usvojite domaćinstvo u Gostuši’’ da zaokruže  jednu priču koja se ovde odvija već osam godina.

-Počelo je sa popisom kuća i merenjima, zatim izradom studije očuvanja sela i predloga za proglašenje nepokretnog kulturnog dobra. Kasnije je ista ta studija dobila nagradu EU i Europa Nostre. S ovim smo hteli da zatvorimo taj jedan ciklus. Uz pomoć meštana  sa 17 volontera iz celog sveta i  studentima sa  beogradskog i niškog Univerziteta  želimo nešto da vratimo selu, Oni su radili manje popravke na jednoj od kuća, ali i na hramu Svetog Jovana. Studenti su od starih majstora učili kako se pravi zemljani malter, išli smo  do lokalnog majdana, radili na pripremi zemlje, pripremi i ručnom nanošenju maltera na način kako se to radilo vekovima unazad-kaže  Rudić Vranić.

Idealni uslovi za stočarstvo

-U selu trebutno živi oko 60 ljudi ali je leti bude i do 200, dolaze i turisti. Svako od domaćinstava ima od pet do 45 hektara imovine. Najveći problem je put do imanja i pojata jer je pre osam godina nevreme odnelo sve puteve. Očekujem pomoć lokalne samouprave da se ovi putevi naprave. Ima dvadesetak kandidata koji bi se vratili u selo i na svojim imanjima čuvali koze, ovce ili krave. Sedamdesetih godina prošlog veka ovde je bilo 15.000 ovaca, 1200 grla krupne stoke, 450 grla konja. Biće teško da se sve to vrati ali su ovde idealni uslovi za stočarstvo – kaže predsednik Saveta Mesne zajednice Gostuše Dragan Vidanović.