Na ulicama Teherana juče su vođene prave borbe između pristalica i protivnika predsednika Mahmuda Ahmadinedžada na dan kada vlasti obeležavaju tri decenije od opsade američke ambasade u iranskoj prestonici. Na neki način događaji iz Teherana potvrđuju da se točak istorije okreće. Kao i 1979. na ulicama iranske prestonice juče je bilo najviše studenata.
Opozicija tvrdi da režim, u očajničkom pokušaju da sačuva vlast u stvari ruši tekovine revolucije. Da ironija bude još veća, nekoliko nekadašnjih studenata, učesnika napada na ambasadu SAD pre 30 godina, danas su veoma uticajni u opozicionim krugovima.
Na mogućnost sukoba u proteklih nekoliko dana upozoravali su brojni stručnjaci, koji su izražavali bojazan da će se vlada suočiti sa protestom nove generacije iranskih studenata. Ispred zgrade gde je nekada bila američka ambasada koju vlasti danas nazivaju „jazbinom špijunaže“, hiljade provladinih demonstranata okupili su se na redovne godišnje antiameričke demonstracije uzvikujući „Smrt Americi“. S druge strane, uprkos zabranama vlasti održan je kontraprotest pristalica opozicije gde su se čuli uzvici „Smrt diktatoru“. Prema navodima svedoka, snage bezbednosti, uglavnom pripadnici paravojnih jedinica iz Revolucionarne garde, nasrnuli su na nekoliko stotina demonstranata na gradskom trgu Haft e Tir kada su ih tukli motkama, pendrecima, nogama i pesnicama. Na reformskom vebsajtu narod je pozvan da se okupi ispred zgrade ruske ambasade u znak protesta zbog moskovskog priznanja rezultata spornih junskih predsedničkih izbora. Mnogi opozicioni demonstranti nosili su zelene skarfove ili trake u toj boji oko ruku, što je simbol kampanje Hoseina Musavija, Ahmadinedžadovog rivala na izborima. Iranski militanti okupirali su američku ambasadu 4. novembra 1979. gde je 444 dana držano 52 američkih talaca. Takozvana talačka kriza je dostigla svoj vrhunac nakon neuspelih pregovora o oslobađanju taoca i američke vojne operacije „Orlova kandža“ 24. aprila 1980. Kriza je formalno okončana 19. januara 1981. kada su taoci predati SAD samo nekoliko minuta nakon što je tadašnji američki predsednik Ronald Regan položio zakletvu na mestu šefa države. Pojedini američki politički analitičari uvereni su da je ova kriza bila glavni razlog poraza američkog predsednika Džimija Kartera na izborima novembra 1980. S druge strane, u Iranu kriza je ojačala prestiž ajatolaha Homeinija i političke moći onih koji su podržavali teokratiju i protivili se normalizaciji odnosa sa Zapadom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
