Studenti okupirali Skopski univerzitet

Iako je studentski protest izazvan izmenama Zakona o visokom obrazovanju te su izmene juče u Sobranju usvojene. Vlada je prethodno zaključila da se u prošli petak sa predstavnicima Univerziteta i studenata dogovorila oko odlaganja primene dve najspornije tačke tog zakona.

Studenti, naime, ne prihvataju uvođenje polaganja obaveznog državnog ispita, a profesori okupljeni u Profesorskom plenumu protive se odredbi koja ih obavezuje da imaju naučne radove u publikacijama sa impakt-faktorom (IF), odnosno ocenom njihovog uticaja koja se u međunarodnoj naučnoj zajednici utvrđuje svake godine. Usvojenim izmenama Zakona o visokom školstvu je predviđeno da se primena člana o državnom ispitu odloži za godinu dana, odnosno do 2018, a primena zakonskog člana o IF za dve godine, do 2019.

Studenti okupljeni u Studentskom plenumu traže da se ceo Zakon povuče i počne rad na temeljnoj reformi obrazovanja, uz učešće predstavnika univerziteta i studenata. Ovakav stav je zastupalo i rukovodstvo Univerziteta Kiril i Metodije, ali se očito, i sudeći po pisanim saopštenjima Univerziteta, nevoljno saglasilo sa kompromisnim rešenjem.

Vaska Bojadži, studentski pravobranilac i studentkinja Pravnog fakulteta u Skoplju, za Danas je rekla da sama nije članica Studentskog plenuma i da se zalaže isključivo za institucionalno rešavanje problema. Ona nije želela da se izjasni o tome da li je za ili protiv uvođenja državnog ispita jer, prema njenom mišljenju kako je istakla, primena dva sporna člana odložena je na rok koji praktično garantuje da neće biti ni primenjeni.

„Uskoro će biti formirane radne grupe u kojima će učestvovati studenti i profesori i predstavnici cele akademske zajednice i koje će raditi na novom zakonu o visokom obrazovanju. Sigurna sam da će se na kraju doći do zajednički prihvatljivog rešenja“, kaže Bojadži. Ona nije mogla da kaže koji deo studenata Univerziteta Kiril i Metodije učestvuje u protestima.

Studentski plenum je, na fakultetima na kojima su studenti proveli i noć između srede i četvrtka, istakao obiman kućni red, kojim se studenti između ostalog pozivaju i na održavanje lične i higijene prostorija, a u kome se izričito pozivaju i da ne ističu nikakva partijska obeležja. Ipak opozicione stranke, portali i mediji veoma aktivno podržavaju ove proteste i na njih ozbiljno računaju. Pa novinar Branko Tričkovski kolumnom u listu Sloboden pečat studentima poručuje da mogu da se ograđuju od politike, ali da su njihovi protesti protiv vlasti ili precizno: „Vi možete da se zadržite na temi obrazovanja ali nema dileme da je vaša borba deo nezaustavljivih procesa za oslobođenje našeg društva od takozvane unutrašnje okupacije od strane struktura koje ja, radi dobrog razumevanja, označavam kao čipovani idioti“.

I Zaev shvatio

Državno tužilaštvo je potvrdilo informaciju opozicione SDSM da je podnela krivične prijave protiv premijera Nikole Gruevskog i šefa Uprave za bezbednost i kontraobaveštajni rad Saše Mijalkova i nekoliko drugih lica zbog nezakonitog prisluškivanja većeg broja građana. Šef SDSM-a Zoran Zaev, i sam uviđajući neprihvatljivost objavljivanja snimljenih privatnih razgovora, razjasnio je da će ubuduće ta stranka objavljivati samo snimke razgovora u kojima je reč o kriminalu vlasti. Zaev je potvrdio da je autentično njegovo pismo upućeno bivšem šefu Uprave za bezbednost Zoranu Veruševskom, koji je pod istragom, pa je autentična i rečenica: „Posao koji smo očekivali od prijatelja iz inostranstva je završen“. Mislilo se, rekao je Zaev, na obezbeđenje radne vize Veruševskom i njegovoj porodici u stranoj zemlji u čemu je, prema njegovim rečima, pomogao jedan strani premijer, koji je i šef političke stranke i jedan strani ambasador.