Studenti u blokadi za Danas: Najveći protivnik režima je mladost

Koji su vaši utisci nakon protesta na Slaviji?

Davud Delimeđac: Slavija je bila trenutak kada počneš da razmišljaš da sve što si uradio zaista vredi. Bila je trenutak otrežnjenja i ličnog zadovoljenja da sve što smo radili u prethodne tri nedelje nije beznačajno, da ima težinu. Energija je bila fantastična, nismo očekivali toliki broj ljudi, prema našim procenama trebalo je da bude 30 hiljada ljudi, naše bezbednosne grupe su računale na tu brojku, ali ovo što se desilo nam je dalo vetar u leđa da nastavimo još jače, bolje. Neverovatan trenutak je bio kada je 100 hiljada ljudi ćutalo na 15 minuta u centru Beograda.

Milica Pendić: Osećaj je neverovatan. Kada smo se spajali sa drugom grupom koja je dolazila iz Bulevara Oslobođenja tek smo shvatili koliko ima ljudi, ubrzo su se pridružili roditelji, poljoprivrednici, do 16.20 časova nije moglo da se diše, samo si mogao da stojiš u mestu i gledaš šta se dešava, neopisivo. Tokom 15 minuta ćutanja samo su odjednom krenule suze, ne znaš gde izvire ta reka u tebi. Tog 22. decembra u Beogradu se nešto odigralo, nećemo to uskoro videti ponovo, vazduh je bio drugačiji.

Kakva je bila atmosfera na fakultetima pre početka blokada i kako su organizovane?

Delimeđac: Najveću hrabrost treba pripisati FDU-ovcima, jer su se oni odvažili na taj prvi korak i svima nama je bilo mnogo lakše. Imali smo već princip pod kojim ćemo ući u blokadu, a i donekle znamo da su ljudi na FPN-u osvešćeni kako to treba da izgleda. Sistem koji je uspostavljen na FDU, drugim fakultetima i u Rektoratu, samo smo preuzeli i prilagodili našim uslovima, nije bilo problema, samo je trebalo snage i hrabrosti.

Pendić: Sasvim slučajno smo se organizovali, postojala je grupa od 200 ljudi sa različitih fakulteta, bili smo dosta skeptični kako će blokada početi, međutim, poprilično smo se brzo organizovali, za tri dana, znali smo da ćemo „upadati“ u učionice objašnjavati ljudima zašto to radimo i uspeli smo, seme koje smo posejali se proširilo i sad delujemo zajedno.

Kako komentarišete ustaljeno mišljenje da su mladi apolitični i nezainteresovani za bilo kakvo političko angažovanje?

Delimeđac: Taj stav vlada među našim građanstvom, generalno, poslednjih 35 godina smo imali loš kontekst politike u kojem su ljudi izgubili nadu. Počeli su da politiku shvataju kao nešto strano, nepromenljivo, da ne mogu da utiču na sam proces i da su političari kao ličnosti daleko od njih. U toj atmosferi apatije, društvo upada u zimski san, ne interesuje ih šta se dešava na političkoj sceni. Ovaj trenutak je ključan jer su mladi rekli konkretnim delovanjem da to više nije tako, da se zaista interesujemo i da shvatamo šta se dešava.

Pendić: Kao društvo razvili smo određenu kulturu trpljenja, „ćuti i trpi koliko god možeš“, primenjivo je na sve sfere života i prenosi se sa generacije na generaciju. Medijski narativ je takav, kreira se prostor da se studenti nazivaju neradnicima, samo da se skrene pažnja sa onoga što mi želimo da postignemo, ispunjenje naših zahteva.

Pored studenata, blokadama su se pridružili i srednjoškolci. Očekujete li da će se narednih godina mladi više uključivati u politička dešavanja?

Delimeđac: Pre Slavije, na mene je najveći utisak ostavio trenutak kada su oni počeli da blokiraju svoju nastavu, da nam se javljaju, podržavaju, dolaze na 15-minutne akcije i da ih sami organizuju, meni je dao vetar u leđa, šta god bio ishod blokade znate da iza vas dolaze nove generacije koje će biti spremne da nastave tu borbu.

Pendić: Sigurno da, oni su budući studenti. Oni su maloletni, zavise u potpunosti od svojih roditelja, nastavnika, razumno je da oni imaju veći stepen paranoje od nas. Raznih je problema, ne postoji autonomija srednjih škola, kao na fakultetima, mnogo nastavnika je stranački orijentisano, ni ne pokušavaju da podrže učenike.

Sećate li se Srbije pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast?

Delimeđac: Mi smo generacija koja je više od polovine svog života provela pod ovim režimom, naše živote faktički ne možemo da razdvojimo od toga šta je ova vlast i šta nam je donela. Najranije sećanje su mi izbori 2012. godine, možda i ranije. Čini mi se da se pre lagodnije živelo, da su ljudi bili srećniji, utisci iz mog ranog detinjstva se vezuju za to, ali moje sećanje, kao svesnog tinejdžera, su vezani za ovu vlast i destruktivnost tragedija koje su bile i pre ove. Strašno mi je da se društvo navikava na to.

Pendić: Sećam se čuvenih izbora 2012. godine, Tadić protiv Tome, ali pre toga ne, samo da sam bila mnogo srećnija i da su moji roditelji manje morali da rade kako bi nam obezbedili lagodan život. Dosta su ljudima zamazane oči beznačajnim stvarima, finansijskim pomoćima koje nisu toliko velike koliko oni misle da jesu.

Zašto mislite da ove studentske blokade i protesti bude nadu ljudima?

Delimeđac: Blokada je krenula sa fakulteta kao jedinih institucija koje u ovom društvu ima neku težinu, to je prva stvar kod poverenja ljudi. Sam naš odnos prema blokadi, to što smo se postavili akademski, jasno postavili zahteve, naš stav koji su upućeni njima i prema vlasti daje nam dozu distance prema političkom procesu, a i prema akterima. To što se ne obraćamo jednom čoveku, kojem se poslednjih 12 godina sve upućuje, je jedini pravi način pritiska da institucije rade svoj posao.

Pendić: Ljudi ovo shvataju lično, unutar jedne porodice imamo i srednjoškolca i studenta, u njih najviše poverenja ulažeš da će promeniti nešto, vode se parolom „na mlađima svet ostaje“. Takođe, ljudi su prepoznali način na koji pozivamo ljude, iskren je i nema lične koristi i promovisanja pojedinaca, izgrađivanje kulta ličnosti kojim se koriste političari.

Kolika mislite da je odgovornost mlađih generacija u oblikovanju društvenog i političkog sistema?

Delimeđac: Generacije na kojima ostaje ovo društvo moraju da razmišljaju šta se dešava na nekom dnevnom i širem planu, konačno da shvate da veliki deo odgovornosti spada na srednjoškolce i studente. Konačno su mladi ljudi izašli iz te apatije i shvatili da se stvari mogu menjati, da oni kao pojedinci na svojim fakultetima mogu pokrenuti procese koji su mnogo širi i od njih. Vetar u leđa koji je došao sa ovim će zaista ohrabriti mlade ljude da u budućnosti to bude mnogo bolje. Ne treba strah koji vlada u ovom sistemu shvatiti bezazleno, ali ono što mu je najveći protivnik je mladost i polet. Nadam se da će ova energija opstati u svakom sistetemu.

Pendić: Izuzetno je važno da mladi izlaze na izbore i učestvuju u izbornom procesu, bilo kao isključivo glasači ili posmatrači i kontrolori, jer se ozbiljne malverizacije dešavaju na izborima, postoji određena struktura ljudi koja to radi. Mnogo je važno da svojim glasom doprinesete za promene. Blokade su odlična stvar, treba da ih iskoristimo za neke naredne izbore i da se svi uključimo u to, jer je jako važno izaći na izbore.

Zahtevi studenata:

1. Objava sve dokumentacije koja se tiče rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu koja je trenutno protivpravno skrivena, imajući na umu da se radi o rekonstrukciji javnog objekta i da ta dokumenta moraju biti javna.

2. Odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima.

3. Podnošenje krivične prijave od strane MUP-a nadležnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv lica koja su fizički napala studente i profesore, a koja su, kako kažu, javnosti poznata po navodima medija kao: Milija Koldžić, Aleksandar Jokić, Dušan Kostić, Milena Aleksić i Ivan Stanišić i drugi koji nisu poznati javnosti.

4. Momentalna potvrda identiteta gorenavedenih lica i njihovo dalje krivično pravno procesuiranje od strane nadležnih institucija. Ukoliko se utvrdi da se neka od ovih lica nalaze na javnim funkcijama, studenti zahtevaju njihovo razrešenje.

5. Povećanje izdvajanja sredstava za državne fakultete za 20 odsto.