foto: uns.ac.rs„Kada se čovek trudi, to postignuće se obistini, to bude lepa motivacija, a iz perspektive mladog lekara, akademskog građanina i naučnika, da shvati da se trud isplati i da nastavi daljim koracima u nauku i praksu“, istakla je u razgovoru za Danas Isidora Semnic, jedna od dobitnika priznanja za najboljeg studenta novosadskog Univerziteta u prethodnoj akademskoj godini.
Ona je završila osnovne studije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu sa prosekom 9,96, a svoje školovanje nastavlja na doktorskim studijama Neuro nauka na istom fakultetu i specijalizacijom sledeće godine.
Govoreći o svom iskustvu studiranja, ona je rekla da je medicina „specifična profesija u kojoj ništa ne ide lagano“, kao i da je emotivni pirstup svakoj individualnoj priči pečat u tom poslu, te da je potrebno uskladiti istrajnost u učenju sa saznanjem da „život nije lak i da lekar mora pristupiti pacijentu holistički“.
„Emotivni aspekt medicine dosta je maskiran kroz knjige, učenje i teorijski aspekt fakulteta koji je dominantan. Takav je sistem školovanja u Srbiji da se prvo pristupa knjizi, a tek se onda praktičnom aspektu. Šta je medicina osetila sam tek nakon nekoliko godina, u prvim koracima kliničke prakse. Tada konačno shvatite šta je pacijent, na koji način se izražava njegova patnja i kako da nađete svoju ulogu u tome. Ne mogu reći da sam do kraja fakulteta imala pravi uvid u taj svet, ali sa početkom prakse sam videla kako se ta reč koja je bila napisana u mnogbrojnim stranama knjiga zapravo izražava u stvarnom životu“, rekla je nagrađena studentkinja za Danas.
Međutim, njen put do medicinskog fakulteta nije bio ni nalik njenoj profesiji, budući da je završila gimnaziju i srednju muzičku školu, u kojoj je svirala violinu, za koju smatra da joj je jako pomogla u medicini jer joj je „uvežbavanje, istrajnost i pedantnost u slušanju i istančavanju sluha za finu umetnost“ pomoglo da u medicini primeni u „fokusu i istrajnosti“.
Semnicova smatra da je umetnički aspekt u svakoj profesiji značajan.
„Spremati se za jedan muzički nastup podrazumeva pola sata pažnje i koncentracije, ali ti niko ne garantuje da će se trud koji si uložio svirajući i vežbajući svaki dan po nekoliko sati, izraziti u datom momentu. Ima nebrojeno faktora koji mogu da te ometu i svaki faktor može biti značajan u tome da se nastup ne realizuje na način na koji želiš. Poredeći sa ispitima na medicinskom fakultetu, ta trema nije u istom košu“, objašnjava ona.
Komentarišući domaći obrazovni sistem, ona je navela da je postoji „nedostatak praktične nastave“ i susreta sa živim pacijentima, „kako zbog manjka lekara, tako i zbog manjka vremena“, a da je tokom studijskog boravka u Nemačkoj bila prvobitno skeptična zbog fokusa na praktičnom aspektu u studiranju medicine, ali da je takav način učenja efikasniji.
Na pitanje da li bi želela da ostane i da se svojim poslom bavi u Srbiji, Semnic je rekla da bi „volela da radi i deluje pomažući ljudima iz svog grada i zemlje“, te da je pečat zemlje važan, ali da ne isključuje mogućnost profesionalnog usavršavanja u inostranstvu, uz napomenu da ljudi odlaze u inostranstvo jer je tamo bolji standard, i rad bolje vrednovan.
Ona ocenjuje da se trenutna polarizacija u društvu preslikava i na zdravstveni sistem budući da „ne postoji linija koja povezuje zdravstvene usluge prema svim građanima“, jer jedni „imaju da plate da budu bolje lečeni, negovani, usluženi i praćeni, za razliku od drugih“, i da to predstavlja prednost zdravstvenih sistema u severnoj i zapadnoj Evropi, koji su, prema njenim rečima fokusirani na pacijenta i njegovo stanje nego „na to koliko ko može da plati“.
Ipak, kaže da „nije sve tako pesimistično“, i da „svako ko je vredan i kome je cilj da mu je pacijent i pomoć drugome na prvom mestu, i to verifikuje kroz obrazovni sistem“, može očekivati da se jednog dana ostvari u profesiji u kojoj sebe vidi, zaključila je Isidora Semnic.
„Potrebno je povući liniju između rada i slobodnog vremena“
„Odricanje od svakodnevnih aktivnosti je profil studenta koji redovno radi, kako medicinara tako i svakoga ko se tokom studija trudi da ispuni svoje obaveze. To nije samo u mom slučaju. Možda sam nekada radila i više nego što je potrebno zbog moje lične sigurnosti, ali svako ko se posvećuje onome što radi, mora povući granicu između slobodnog vremena i rada“, istakla je Semnicova.
Više informacija iz ovog grada pogledajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
