„Studentkinje, rađajte decu, za vas ne važe ispitni rokovi“: Ovo je Vučić rekao krajem prošle godine, a šta se u međuvremenu dogodilo?

Studentkinje kažu da odlaganje ispita i dalje zavisi od profesora, a da je majkama koje studiraju potrebna veća finasnijska pomoć jer plaćaju i školarinu.

Vučić je ovu polemiku otvorio na konferenciji koja se ticala nataliteta, a studente je uključio u priču uz zaključak da u Srbiji majke svoje prvo dete rađaju sa navršenih 30 godina.

– Ako dobiju dete, mera za studente će biti da za njih ne važe ispitni rokovi, ali da fakultete moraju da završe do 26. godine, a Medicinski fakultet do 28. godine, kako bi uvek mogli da polažu – objasnio je Vučić, a preneo N1.

Iskustva studentkinja koje su se tokom studija odlučile za majčinstvo su podeljena.

Iako je prvobitni plan Mare Todorović, studentinje Ekonomskog fakulteta u Nišu bio da tokom trudnoće polaže ispite i završi godinu u roku, kako bi izbegla nepotreban stres pauzirala je treću godinu studija do porođaja, pa ju je obnovila naredne godine.

– Odmah po izlasku iz porodilišta sam krenula spremam ispite, ali ima dana kada uspeš celog dana da učiš, ima dana kada ne stigneš knjigu u ruke da uzmeš. Uspela sam da spremim jedan ispit za ovaj rok, što mislim da je sa bebom od dva meseca uspeh – kaže Mara i dodaje da se fakultet ne dovodi u pitanje jer ima podršku sa svih strana koja je, kako kaže, neophodna za uspeh. 

Međutim, ne odlučuju sve trudnice i mlade majke da nastave studije. Anastasija Milisavljević, bivša studentkinja novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu kaže da je ubrzo nakon što je ostala trudna odlučila da napusti fakultet.

– Ostala sam trudna tokom prve godine fakulteta. U početku sam planirala da nastavim studije. Pratila sam predavanja, spremala ispite i kad je došlo vreme za polaganje, ja sam umesto na ispit otišla da se ispišem. Trebalo bi da se uvede više rokova jer ima dosta devojaka koje su trudne ili imaju decu, a idu na fakultet – kaže Anastasija.

Dodaje i da bi studiranje trudicama i porodiljama značajno olakšala plaćena školarina.

Todorovićeva, sa druge strane, zaključuje da bi studentkinjama koje ostanu trudne najviše značilo uvođenje dodatnih ispitnih rokova i dodaje da njoj, koja živi u Novom Sadu, a studira u Nišu, svaki ispit podrazumeva putovanje.

– Ipak, izlaženje u susret trudnicama nije dogovor na nivou fakulteta, već se sve svodi na individualan dogovor sa svakim profesorom. Ako profesor hoće da ti izađe u susret hoće, a ako ne, prepušten si sam sebi – zaključuje ona.

Ipak, o najavljenom nevaženju rokova studentkinje nisu obaveštene.

Na pitanje kako će izgledati i kada će biti održavani dodatni rokovi do danas nije odgovorilo ni Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Povezanost siromaštva i pada nataliteta

Na istoj konferenciji je Vučić najavio i novčanu pomoć za prvorođeno dete od 300.000 dinara, iako je do sada bila 100.000.

Studentkinje kažu da bi od tih para mogle bi da plate samo jedan deo školarine, a kada je dete malo, taj novac se potroši za tri meseca.

– Kada sam otišla na bolovanje plata mi je kasnila 2-3 meseca. Novac koji bi trebalo da dobiješ od države i grada stigne tek posle mesec i po dana, kaže Mara i dodaje da ipak mlade majke ne mogu da računaju samo na novac koji bi trebalo da dobiju od države jer se onda lako mogu naći u situaciji da prvih par meseci budu bez dinara.

Sociolog dr Miloš Jovanović, docent Filozofskog fakulteta u Nišu kaže da u ovoj meri ne vidi iskrenu želju za boljitkom, već je tumači kao politički potez.

O tome kako ekonomska situacija utiče na odluku o rađanju i koja je povezanost ističe da odnos siromaštva i nataliteta nije jednoznačan.

– Siromaštvo obično znači niže obrazovanje i neupućenost u kontracepciju. Nisko obrazovanje i siromaštvo tako mogu da budu okvir koji stimuliše natalitet – navodi Jovanović.

U Popisu stanovništva 2011. godine u Republici Srbiji navodi se da je ukupan broj rođene dece na prostoru Srbije je u konstantnom padu, kao i stopa rađanja.

– Stalan pad nataliteta u nekim regionima Srbije prisutan je od sedamdesetih godina 20. veka. Visoke stope nataliteta su ostale još na prostoru južnih delova države, dok ostali delovi imaju izuzetno niske stope nataliteta. Sve manji broj mladih ljudi, ekonomska nesigurnost, politička nestabilnost, samo su neki od elemenata koji utiču i na sve manje vrednosti nataliteta – piše u Popisu. 

Jovanović kaže da se to može tumačiti i kao zaostavština socijalizma, kada su ljudi bili naviknuti na komociju i zato imali manje dece.

– Ja mislim da u zadnjih nekoliko godina postoji napredak, pa sve češće viđam ljude sa troje dece, što tumačim kao neku vrstu potrebe da se ima neka nada, a moguće je i da dolazi do retradicionalizacije – zaključuje sociolog.

Problem u velikim gradovima?

U Popisu se kao osnovni razlozi niskog nataliteta navode ekonomski pritisci na žene da rade puno radno vreme, loša dečja zaštita, manjak javne podrške za porodice sa decom i visoka cena održavanja domaćinstva. 

– Očigledno je da veliki gradovi imaju veći pad nataliteta nego manji gradovi. Brz život u gradovima ne ostavlja puno vremena za decu, i to je najveći problem savremenih država i velikih gradova. Veliki gradovi su skuplji za život, što je još jedan od razloga odlaganja rađanja – navodi se u Popisu.

Međutim, Mara Todorović je odluku o roditeljstvu donela uprkos životu u velikom gradu, studiranju i poslu. Ona kaže da je u Novom Sadu mnogo ljudi njenih godina već u braku, a od kojih neki čekaju i drugo dete.

– Ja mislim da je to upravo zato što ovde mnogo mladih ljudi radi, samim tim se I ranije osamostaljuju nego što je to slučaj u Nišu, na primer. Ja sam u svom širem društvu bila prva, a zatim shvatila sam da sam prva i u društvu svog brata koji je čak pet godina stariji od mene – kaže studentkinja.

Da li se i kada počelo sa primenom najavljenih mera za studente nismo saznali u Ministarstvu za brigu o porodici, jer nismo dobili odgovore na postavljena pitanja.

Ministar Ratko Dmitrović je u medijima najavio da će novčanu pomoć moći da  ostvari svaka majka za dete rođeno od 1. januara 2022. godine i kasnije, pod uslovom da je državljanin Srbije i da ima prebivalište u Srbiji.

Tehnička Vlada donela je i odluku o pomoći pri kupovini stana ili renoviranju kuće mladim parovima koji dobiju dete i kupuju svoju prvu nekretninu. Kako je najavljeno, oni mogu da računaju na pomoć u kupovini materijala ili na novac za učešće prilikom podizanja kredita.

*** Tekst objavljujemo u okviru serije istraživačkih priča koje potpisuju studenti novinarstva iz Niša, Novog Sada i Beograda, kao deo projekta koji je nastao u saradnji sa organizacijom civilnog društva Partneri Srbija