Foto: WWFUoči sastanka svetskih lidera na prvoj UN-ovoj Konferenciji o vodama u poslednjih 46 godina, novo istraživanje pokazuje značajan rast zabrinutosti za dostupnost vode. 58 odsto ljudi širom sveta veoma je zabrinuto, dok 30 odsto kaže da su lično „u velikoj meri“ pogođeni nedostatkom vode, saopštio je WWF Adrija.
Kako navode, klimatske promene su izuzetno povezane sa nestašicom vode, čak 38 odsto ljudi kaže da su lično „u velikoj meri” pogođeni klimatskim promenama, dok je čak 75 odsto najmanje „umereno” pogođeno. Suša se često navodi kao jedna od najosetnijih poslednica klimatskih promena, 37 odsto onih koji su lično iskusili posledice klimatskih promena navode suše kao primer.
„Hidrološka situacija na skoro svim značajnim rekama u Evropi 2022. godine pokazala je alarmante vrednosti sa nezabeleženim sušama i smanjenjem nivoa površinskih i podzemnih voda. Naše područje je veoma bogato vodenim tokovima, uključujući i Evropski Amazon, kao prvi petodržavni UNESCO Rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav. Više od milion ljudi živi i zavisi od ovih reka, dok ovo područje ima vrlo značajnu ulogu i u borbi protiv klimatske krize. Upravo zato su faktori koji utiču na nestanak voda, od suša i klimatskih promena, do drugih ljudskih aktivnosti poput pregrađivanja rečnih tokova i neadekvatnog upravljanja područjem, veliki rizik i po naš region. Iz tog razloga, u WWF-u i stavljamo naglasak na ekološku revitalizaciju ovog područja“, izjavio je Ljubiša Mijačić, menadžer slatkovodnog programa WWF Adrije.
U trenutku u kojem 30 odsto ljudi širom sveta tvrdi da su „u velikoj meri“ lično pogođeni nestašicom sveže vode, dok se globalna većina oseća barem umereno lično pogođenim (56 odsto), WWF poziva vlade i kompanije da se obavežu na hitnu akciju za rešavanje ove svetske krize.
„Hidrološki ciklusi na Balkanu su u modernoj istoriji uglavnom imali predvidljiv karakter i na takvim informacijama su definisani sistemi upravljanja i korišćenja vodnih resursa. Ovakve nagle promene predstavljaju poziv za uzbunu bez presedana u savremenoj istoriji i ozbiljnu pretnju po vitalne ekološke, i ekonomske interese u regionu. Više nego ikada je neophodna sveobuhvatna saradnja na polju zaštite i upravljanju vodnim resursima sa posebnim fokusom na podizanju kvaliteta zdravlja vodnih ekosistema“, zaključuje Ljubiša.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
