Studija o kolektivnom imunitetu u Srbiji: Antitela imala petina ispitanih

Na osnovu podataka iz iste studije takođe se ne može izvući zaključak da trenutno 20 odsto stanovnika Srbije ima imunitet na korona virus.

Institut za epidemiologiju i INEP ranije su sproveli studiju o kolektivnom imunitetu nakon prvog talasa korona virusa, i tada je otkriveno da IgG antitela ima samo 6,4 odsto stanovništva, što znači da je letos bilo više nego trostruko ispitanih ljudi sa tipičnim antitelima na infekciju korona virusom.

Naime, kako su nam objasnili istraživači uključeni u ovu studiju, jedan od većih problema sa kojim su se suočili tokom svog rada bio je mali odziv ispitanika, pošto je tek 17 odsto pozvanih domaćinstava pristalo da učestvuje u istraživanju.

Među 7.057 porodica koje su izabrane da budu deo ispitivanja, njih 1.200 je prihvatilo poziv.

Istovremeno, za sada nije poznato koliko dugo osoba koja je preležala korona virus zadržava antitela, odnosno koliko dugo imunitet traje, pa se ne može sa sigurnošću tvrditi ni da svaki peti građanin Srbije ima imunitet.

– Nizak odziv domaćinstava jedna je od značajnih limitacija da bismo mogli da napravimo ekstrapolaciju da je tokom drugog talasa bilo oko 1,4 miliona zaraženih. Možda su na testiranje pristajali baš oni ispitanici koji su imali rizične kontakte ili koji su imali blage simptome, pa je verovatnoća da će biti seropozitivni veća nego kod drugih koji ovakva iskustva nisu imali. Mi to ne možemo da znamo, samo možemo da pretpostavimo. Takođe, vrlo je moguće da su neki ispitanici koji su bili seropozitivni u drugoj studiji, imunitet stekli tokom prvog epidemijskog talasa, jer ne znamo koliko se antitela zadržavaju – kažu članovi Studijskog tima Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji je vodio Nacionalnu studiju seroprevalencije tokom epidemije kovid 19 oboljenja u Srbiji.

Oni istovremeno objašnjavaju da nije praćeno kako se kroz vreme kreće nivo antitela među ispitanicima koji su preležali koronu, odnosno koliko dugo traje imunitet. Ipak, u zaključcima seroepidemiološke studije naznačeno je da bi takvo istraživanje bilo značajno.

– Značaj praćenja dinamike antitela u populaciji smo takođe stavili u zaključke seroepidemioloških studija, i ako bude sluha za takvu inicijativu i materijalnih sredstava od strane nadležnih državnih institucija, istraživački tim Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i istraživači iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) su vrlo spremni da se time bave, kažu iz istraživačkog tima.

Pored ukupnog broja ispitanika kod kojih su bila prisutna IgG antitela, studija je predstavila i podatke o njihovoj geografskoj i starosnoj strukturi.

Ti podaci pokazuju da je među onima koji su preležali koronu najviše bilo mlađih od 19 godina (31,8 odsto), potom sledi uzrast od 20 do 29 godina (25,1), dok je najmanje osoba sa IgG antitelima bilo među najstarijima – u starosnoj grupi od 70 do 79 godine njih 12,5 odsto dok ih među starijima od 80 nije bilo.

U pogledu geografske distribucije, rezultati su predstavljeni po statističkim regionima Srbije, i oni pokazuju da je nakon drugog talasa korona virusa najviše osoba sa preležanom koronom bilo među ispitanicima iz Šumadije i zapadne Srbije (23,1 odsto), potom istočne i južne Srbije (21,8), odnosno Vojvodine (18,8) dok je među ispitanicima iz Beograda bilo najmanje onih sa antitelima – 16,9 odsto.

Nakon što su prikupljeni ovi podaci, istraživački tim treba da napravi i dodatne analize, uključujući i da li su i kakve simptome bolesti imali ispitanici kod kojih je otkriveno prisustvo antitela, što bi moglo da pruži odgovor na pitanje koliki je udeo asimptomatskih infekcija.

Brine nizak odziv domaćinstava

Odgovarajući na pitanje da li postoji neki rezultat iz istraživanja koji je posebno značajan za kreiranje budućeg epidemiološkog odgovora, iz istraživačkog tima kažu da je to niska stopa odziva domaćinstava za učešće u studiji.

„Taj podatak najviše treba da zabrine, zato što je to indirektni pokazatelj zainteresovanosti i spremnosti populacije da se pridržava preporučenih preventivnih mera, uključujući i buduću vakcinaciju. Dakle, neophodna je efektivna komunikaciona strategija“, naglašavaju istraživači.

Kolektivni imunitet u svetu i vakcina

Rezultati seroepidemioloških studija koje su do sada urađene do polovine avgusta u svetu, a koje je grupa autora predstavila u radu pod nazivom „SARS-CoV-2 seroprevalence worldwide“ pokazuju da je najveći broj osoba sa IgG antitelima otkriven u Iranu (22,16 odsto među ispitanicima studije koja je obuhvatila 528 osoba), zatim u Čileu (gde je otkriveno 10,78 odsto među 1.244 ispitanika), kao i Švajcarskoj, gde je bilo 7,92 odsto ispitanika sa imunitetom među 2.766 osoba. Najmanji procenat je zabeležen u Grčkoj, u kojoj je među 6.586 ispitanika bilo 0,36 osoba sa IgG antitelima.

Predstavnici Svetske zdravstvene organizacije poručivali su u više navrata da oslanjanje na kolektivni imunitet nije ispravna strategija u borbi protiv pandemije, te da dok ne stigne vakcina, moraju se primenjivati epidemiološke mere. Istraživači sa Instituta za epidemiologiju ističu da to što neka osoba ima IgG antitela nikako ne treba da utiče na vakcinaciju navodeći da Američki centar za kontrolu bolesti (CDC) „tvrdi da osobe koje su preležale kovid 19 mogu imati samo korist od vakcinacije protiv ove bolesti“.