Studija PISA: Znanje je – Kina

„Rezultati PISA 2018. pokazuju da su petnaestogodišnjaci u četiri kineske provincije: Pekingu, Šangaju, Đijangsu i Žejang, koji su učestvovali u studiji, u matematici i prirodnim naukama bili primetno bolji od 15-godišnjaka iz preostalih 78 obrazovnih sistema koji su učestvovali u studiji.“

„Uz to 10 odsto đaka sa najtežim socijalnim hendikepom u ta četiri regiona u oblasti čitanja sa razumevanjem imaju bolji uspeh nego prosek zemalja OECD – uspeh koji je na nivou 10 odsto učenika sa najboljim preduslovima u nekima od tih zemalja.“

„Tačno je da ta četiri istočnokineska regiona nisu reprezentativna za čitavu zemlju, ali svaki od njih je veliki kao jedna tipična zemlja OECD, i ukupan broj stanovnika tih regiona je 180 miliona.“

„Rezultati tih kineskih regiona su još upečatljiviji kada se zna da je tamošnji nivo primanja mnogo niži nego u proseku OECD. Kvalitet njihove obrazovne ponude će se sutra ogledati u njihovoj ekonomskoj snazi.“

„Znajući to, kao i s obzirom da su u poslednjih deset godina izdaci za školovanje u zemljama OECD povećani više od 15 odsto, razočaravajuće je to što se znanja učenika u većini zemalja OECD od prve studije PISA (2000.) naovamo praktično nisu poboljšala. Samo 7 od 79 obuhvaćenih obrazovnih sistema su u tom periodu zabeležilli jasna poboljšanja, a među njima je samo jedna zemlja OECD – Portugalija.“

Evo glavnih rezultata studije, najpre u oblasti čitanja s razumevanjem:

1. Kina (četiri provincije) 2. Singapur, 3. Makao (Kina), 4. Hong Kong (Kina), 5. Estonija, 6. Kanada, 7. Finska, 8. Irska, 9. Južna Koreja, 10. Poljska.
2. Nemačka, 29. Hrvatska, 45. Srbija, 52. Crna Gora, 62. Bosna i Hercegovina, 67. Severna Makedonija, 75. Kosovo.

Matematika:

1. Kina (četiri provincije), 2. Singapur, 3. Makao (Kina), 4. Hong Kong (Kina), 5. Tajpeh (Kina), 6. Japan, 7. Južna Koreja, 8. Estonija, 9. Holandija, 10. Poljska.
2. Nemačka, 40. Hrvatska, 46. Srbija, 53. Crna Gora, 62. Bosna i Hercegovina, 67. Severna Makedonija, 75. Kosovo

Prirodne nauke:

1. Kina (četiri provincije), 2. Singapur, 3. Makao (Kina), 4. Estonija, 5. Japan, 6. Finska, 7. Južna Koreja, 8. Kanada, 9. Hong Kong (Kina), 10. Tajpeh (Kina).

16. Nemačka, 36. Hrvatska, 46. Srbija, 61. Crna Gora, 63. Severna Makedonija, 67. Bosna i Hercegovina, 75. Kosovo.

Nivo obrazovanja u Nemačkoj se nije poboljšao. Naprotiv: čitanje sa razumevanjem je 2018. bilo na nivou iz 2009. godine. Slično je i sa matematikom i prirodnim naukama Kod ovih potonjih je prosečan broj poena 2018. bio manji nego 2006, a kada je reč o matematici, rezultati su bili bitno ispod proseka iz 2012.

Nemački kao strani jezik

Od 2001. godine, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OECD pravi uporedne studije o nivou obrazovanja u velikom broju zemalja. Prilikom objavljivanja prve studije PISA pre 18 godina, rezultati nemačkih đaka su bili ispod proseka i stručnjaci su tada govorili o „katastrofi obrazovanja“.

Najnovijom studijom je obuhvaćeno oko 600.000 đaka starih 15 godina. Rezultati bi trebalo da budu reprezentativni za oko 32 miliona petnaestogodišnjaka u 79 zemalja. U Nemačkoj je u testu učestvovao 5451 učenik iz 226 škola.

Prema studiji PISA, u Nemačkoj više od petine (22 procenta) svih učenika odrasta u roditeljskom domu u kojem nemački nije maternji jezik. Godine 2009. taj udeo je iznosio 18 procenata. Nešto manje od 50 odsto takvih učenika živi u porodicama sa malim primanjima. Stručnjaci vrlo različito procenjuju način na koji pojačana imigracija u Nemačku utiče na nivo obrazovanja.

„Ako pri sve većoj heterogenosti đaci uspevaju da bar približno zadrže status kvo, onda to nije loš rezultat“, smatra istraživač učenja Andreas Gold, profesor pedagoške psihologije na Geteovom univerzitetu u Frankfurtu. U tekstu koji je napisao za dnevnik Frankfurter rundšau, on se zalaže da deca na predškolskom uzrastu intenzivnije uče nemački.

Veće šanse za migrante

Jedan drugi ekspert, Rajner Beling, smatra da u Nemačkoj nije bilo dovoljno suočavanja sa temom imigracije. Priznaje se, doduše, da se, „kada je reč o razlikama među pojedinim zemljama mora povesti računa i o imigracionoj politici zemalja prijema kao i o relativnom kulturnom i jezičkom srodstvu zemalja porekla i prijema“, kako je rekao Beling, „ali takvog diferenciranja – nema“.

No, kada je reč o jednakosti šansi, Nemačka je napredovala u poređenju sa drugim zemljama. Sada oko 16 odsto njenih učenika dospeva u gornju četvrtinu kada je reč o uspehu u školi. Time je Nemačka nešto ispod proseka zemalja OECD koji iznosi 17 odsto.

Veliki manjak nastavnika

Predsednik Saveza nemačkih nastavnika Hajnc-Peter Majdinger smatra da studija pokazuje da je u Nemačkoj situacija sa obrazovanjem nije loša. Proteklih godina, on je stalno upozoravao da trend uspeha neće moći automatski da se nastavlja. No, njegova prognoza za je mračna. On smatra da će u budućnosti škole sve manje biti u stanju da ujednače sve veće razlike u znanju i sve veu heterogenost u učionicama.

„Nemačkim školama nedostaje gotovo 40.000 nastavnika“, izjavio je on nedavno u intervjuu za list Pasauer noje prese: „Tako dramatičan manjak nastavnika nismo imali u već tri decenije“.

Za Kristinu Rajs, koordinatorku nemačkog dela studije PISA, za rezultate nisu nadležni samo nastavnici. „PISA ne testira školsko znanje“, rekla je ona za magazin Špigel, „već znanje mladih, a da li su ga oni stekli u školi ili van nje – to se ne istražuje“.