Dugoročna izloženost zagađenost vazduha mogla bi da dovede do porasta rizika od umiranja od kovida-19 u svetu u proseku za oko 15 odsto, pokazuje danas objavljena međunarodna studija.
Studija objavljena u specijalizovanom časopisu Kardiovaskjular riserč (Cardiovascular Research) nastoji da proceni u kojoj meri bi zagađenje vazduha, koje već izaziva prevremene smrti, moglo da utiče na mortalitet od kovida.
Taj odnos bi mogao da bude oko 19 odsto u Evropi, 17 odsto u Severnoj Americi i oko 27 odsto u istočnoj Aziji, prema proceni profesora Džosa Lelivela iz Instituta Maks Plank za hemiju u Majncu u Nemačkoj i njegovih kolega.
Dugoročna izloženost zagađenju vazduha je tako doprinela u 29 odsto smrtnih slučajeva od kovida u Češkoj, 27 odsto u Kini, 26 odsto u Nemačkoj, 22 odsto u Švajcarskoj, 21 odsto u Belgiji, 19 odsto u Holandiji, 18 odsto u Francuskoj, 15 odsto u Italiji, 14 odsto u Velikoj Britaniji, 12 odsto u Brazilu, 11 odsto u Portugalu, devet odsto u Španiji, šest odsto u Izraelu, tri odsto u Australiji i samo jedan odsto u Novom Zelandu.
Istraživači su koristili prethodne američke i kineske epidemiološke podatke o zagađenju vazduha i kovidu-19 i sarsu iz 2003, bolesti slične kovidu. Oni su ih u svojim proračunima kombinovali sa satelitskim podacima o svetskoj izloženosti sitnim česticama zagađenja (PM2, 5) i podacima mreža nadzora zagađenja na tlu.
Autori ne utvrđuju odnos direktnog uzroka i posledice tog zagađanja na smrtnost od kovida-19.
Zagađujuće čestice izgleda povećavaju aktivnost jednog receptora nazvanog ACE-2 koji se nalazi na površini ćelije i učestvuje u načinu na koji kovid-19 inficira pacijente, navode istražitelji.
„Tako imamo dupli udarac – zagađenje vazduha oštećuje pluća i povećava aktivnost ACE-2, što dovodi do bolje apsorpcije vursa“, rekao je doktor Tomas Mincel sa Univerziteta Johanes Gutenberg u Majncu, koautor studije.
Tranzicija ka zelenoj ekonomiji sa čistim i obnovljivim izvorima energije podržava istovremeno okolinu i javno zdravlje, na lokalnom nivou tako što poboljšava kvalitet vazduha a na svetskom nivou time što ograničava klimatske promene, navode istsraživači.
Profesorka ekološke epidemiologje sa univeziteta Lester Ana Hansel rekla je da je „vrlo verovatno“ da postoji veza između zagađenja vazduha i mortaliteta od kovida-19, ali je ocenila da je „preuranjeno pokušati da se precizno kvantifikuje“ taj odnos.
Ona je navela brojne druge razloge zbog kojih treba sada delovati da bi se smanjilo zagađenje vazduha, za koje Svetska zdravstvena organizacija već procenjuje da je odgovorno za sedam miliona umrlih godišnje u svetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.