„Stupanje na snagu“ i „početak primene“

Nekada su nas na pravnom fakultetu učili o tome da zakoni stupaju na snagu najranije osam dana od dana objavljivanja, da mogu stupiti na snagu ranije ako postoje naročito opravdani razlozi, ali i da stupanje na snagu može biti odloženo i za neki kasniji datum koji se odredi prilikom donošenja propisa, na primer, kada je potrebno obaviti neke pripreme pre početka primene. Izraz „stupanje na snagu“ korišćen je kao sinonim za važenje zakona, za početak njegove primene. Današnji profesori i studenti moraju da imaju u vidu ustaljenu praksu srpskog zakonodavca (koja nema utemeljenje u Ustavu), da se „početak primene“ razdvaja od „stupanja na snagu“.

Odloženo dejstvo da bi se sve pripremilo

Tako je Zakon o sprečavanju korupcije „stupio na snagu“ 29.5.2019, sa „početkom primene“ od 1.9.2020, izuzev nekoliko članova, koji su počeli da se primenjuju odmah. Reč je o pravilu da Agencija ima petočlano Veće, u koje se na pet godina biraju pravnici sa devetogodišnjim iskustvom, koji ne smeju biti članovi političkih stranaka, ali mogu biti zaposleni i negde drugde, jer dužnosti člana Veća ne podrazumevaju svakodnevno angažovanje.

Članove Veća bira Narodna skupština posle javnog konkursa, koji raspisuje Ministarstvo pravde, a sprovodi Pravosudna akademija. Upravni odbor PA obrazuje tročlanu komisiju za izbor i tročlanu žalbenu komisiju, čiji članovi moraju da ispune iste kvalifikacije kakve se traže i za članove Veća. Komisija na testu ocenjuje stručne osposobljenosti, znanja i veštine kandidata. Posebnim testom se ocenjuje i integritet kandidata. Postoji pravo na prigovor žalbenoj komisiji, posle čega komisija dostavlja rang listu kandidata Ministarstvu pravde. Zatim Ministar dostavlja poslanicima listu svih kandidata koji su imali više od 80 bodova na testu, a poslanici među njima biraju kandidate po svom nahođenju.

Pre svega toga ministar pravde trebalo je da aktom bliže uredi sprovođenje ovog konkursa i „program“ (to jest, teme koje su obuhvaćene) za testiranje.

Šta se stvarno dogodilo?

Za četrnaest meseci, tokom kojih je trebalo sve ovo obaviti, ništa. Dakle, nije reč o situaciji u kojoj su na vreme obavljene sve pripremne radnje, pa se iz objektivnih razloga (Korona, izbori), čekalo na završnicu u Skupštini, već za sve to vreme nije načinjen ni prvi Zakonom propisani korak.

Tako je Ministarstvo pravde donelo neophodne pravilnike tek 4. septembra 2020, u doba kada je Vlada već postala tehnička! Javni konkurs za članove Veća u momentu pisanja ovog teksta (22.9.) još uvek nije objavljen na sajtovima Ministarstva, Agencije i Pravosudne akademije.

Koje su posledice?

Veće Agencije odlučuje o žalbama na odluke koje donosi direktor, zauzima načelne stavove za primenu zakona, nadzire rad direktora i prati njegovo imovinsko stanje. Pravo žalbe postoji u vezi sa brojnim odlukama koje potpisuje direktor, u slučajevima kada Agencija utvrdi da je neki funkcioner povredio zakon. To su, između ostalog, slučajevi kada se utvrdi da funkcioner nije na vreme podneo izveštaj o imovini i prihodima, da je taj izveštaj bio nepotpun, da je odlučivao u nekoj stvari u kojoj je imao i privatni interes, da je obavljao dodatni posao bez saglasnosti i slično.

U situaciji kada nema Veća Agencije, ni za jednu od utvrđenih povreda ne može biti izrečena mera (na primer, preporuka za razrešenje), zato što funkcioner nije imao prilike da uloži žalbu. Štaviše, imajući u vidu praksu da se objavljuju i prvostepene odluke, a da odluka u drugom stepenu neće imati ko da donese tokom narednih nekoliko nedelja ili meseci, može se desiti da ovaj propust države za posledicu ima i tužbu zbog povrede prava na efikasnu pravnu zaštitu.

Sve to će verovatno dovesti do oklevanja direktora Agencije da donosi odluke o kršenju zakona od strane funkcionera, čak i u jasnim slučajevima, jer bi bilo besmisleno da one koji su nezadovoljni odlukama upućuje na to da mogu da ulože žalbu telu koje ne postoji.

Autor je programski direktor Transparentnosti Srbija