Foto: Pixabay/Free-Photos
Strah, anksioznost, napadi panike i promene raspoloženja od tužnog do depresivnog, najčešći su razlozi zbog kojih se adolescenti u Subotici obraćaju za pomoć psiholozima. Posebno zabrinjava što je samopovređivanje među mladima u porastu.
U poslednje dve godine jednu od najbrojnijih grupa koja se obratila za pomoć Psihološkom centru “ProAktiva” u Subotici čine adolescenti, odnosno deca osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta.
Kako za Danas objašnjava Jasmina Knežević, doktor psiholoških nauka, uz sve navedene emotivne poteškoće, deca su se žalila i na nesanicu, zapažena je povećana agresivnost i bes, a primećeni su i poremećaji u ishrani.
“Pogotovo kada smo bili u karantinu, mladi ljudi koji nisu mogli da zadovolje svoje socijalne i emotivne potrebe su se okretali hrani, što je dovelo do poremećaja u ishrani”, kaže dr Knežević.
Ona dodaje da su uočene i mnoge psihosomatske tegobe, najčešće manifestovane kao bolovi u stomaku koji su povezani sa školom.
“To smo imali kod dece koja završavaju osmi razred. Njih odmah boli stomak kada treba da idu u školu. Imala sam i nekoliko devojčica od 10 godina koje reaguju mučninom i bolovima u stomaku kada idu u školu, što govori da su adolescenti pod velikim pritiskom zbog onlajn i kombinovane nastave, pa kad se vrate u školu, dočeka ih sijaset kontrolnih zadataka, propitivanja i stvarno su pod veliki pritiskom”, dodaje dr Knežević.
Kako se menja telo, tako se menja i mozak
Povratak u školske klupe otkrio je još jedan veliki problem, kaže za Danas Dragana Ćupurdija, školski psiholog, koja je zajedno sa kolegama primetila da zbog toga što su deca u poslednje dve godine bila više okrenuta savremenim vidovima komunikacije, klasična socijalizacija je izostala, pa đaci nakon povratka u školu imaju poteškoće da funkcionišu u grupi, tolerišu razlike i kanališu intenzivne emocije.
“Definitivno je savremena komunikacija osiromašila ljudsku komunikaciju, a oni će kada odrastu morati da rade, da razgovaraju sa ljudima i to će biti hendikep. Biće samotnjaci, oni koji drže telefon u rukama i gledaju u njega. Neće biti socijalno osetljivi, neće biti altruisti jer njima je telefon onda najbolji drugar. To je kao da se od ljudi žele napraviti mašine”, kaže Ćupurdija.
Sve to je dovelo i do ogromne količine stresa sa kojom se deca suočavaju, koji dr Knežević ističe kao posebnu kategoriju.
“Mladi ljudi su dodatno pod stresom u odnosu na neke ranije generacije zbog interneta i društvenih mreža jer su tamo stalno kao u nekom izlogu. Stalno ih neko gleda i ocenjuje, to je jako veliki pritisak i atak na mladu psihu, jer još nisu razvili svoje ja. S tim u vezi je i nisko samovrednovanje, koje smo takođe uočili kod dece. Mlad čovek nije uspeo da odvoji sopstveno samovrednovanje od onoga šta mu drugi kažu i daju kao povratnu informaciju, i vrlo često vežu lajkove i komentare za vrednovanje sebe”, objašnjava dr Knežević.
Slične mentalne probleme kod dece uočila je i dr Tijana Antin Pavlović, dečiji psihijatar, koja smatra da je adolescente ova kriza najteže pogodila, jer je to period koji je sam po sebi jako rizičan i bez pandemije.
“Adolescencija je intenzivni period promena na svim nivoima, pre svega na telesnom nivou, a kako se menja telo, tako se menja i mozak. Mozak je u adolescenciji jako ranjiv, jer različiti delovi mozga sazrevaju u različitom periodu, a najburniji i najintenzivniji je limbički sistem koji je odgovoran za emocije. Takođe, kada se telo menja, ima manji kapacitet za adaptaciju i zato su ovo mnogo bolje podnela mlađa deca koja nisu u periodu turbulentnih, pogotovo mentalnih promena”, objašnjava za Danas dr Tijana Antin Pavlović.
Ipak, naše sagovornice posebno zabrinjava što su sve tri zabeležile porast broja adolescenata koji se samopovređuju.
Prema rečima Ćupurdije, ono najčešće počinje u sedmom i osmom razredu, i u svakoj generaciji ima bar dvoje dece koja se samopovređuju, dok dr Knežević ističe da je broj na nivou grada mnogo veći.
“Samopovređivanja ima jako puno. To je seckanje, bodu se makazama, pincetama i toga ima više u osnovnoj školi, nego u srednjoj školi. To je prikrivena napetost koja ne može drugačije da se ispolji i onda krene agresija prema sebi”, kaže dr Knežević.
Kako predočava dr Antin Pavlović, razlozi za samopovređivanje mogu biti različiti, ali ističe da ono nije u korelaciji sa suicidnim mislima, jer ima svrhu za sebe.
“Seku se po butinama, unutrašnjoj strani podlanice tako da se ne vidi. Seku se jer hoće sebe da kazne ili zato što se osećaju prazno, pa da bi bilo šta osetili, makar i fizičku bol”, objašnjava dečiji psihijatar.
Zbog toga naše sagovornice ističu da je za decu u ovom uzrastu izrazito važna uloga porodice, jer kako Ćupurdija dodaje, nije dovoljno samo uzeti dete za ruku i odvesti kod psihologa, već se njime treba aktivno baviti, razgovarati, pružiti mu razumevanje i na taj način mu pomoći da se razvije u zrelu ličnost.
“Roditelji treba da budu usmereni na dete da bi uopšte shvatili da je promenilo ponašanje. Devojčica kojoj su isečene ruke, kod kuće niko ništa ne zna, a malo je čudno da tolike posekotine ne vidi roditelj i očigledno je da ne viđaju dete. Treba najpre roditelj da obrati pažnju da li dete menja ponašanje, pa onda kroz razgovor i bavljenjem detetom, ako primeti da se situacija ne menja nego postaje još drastičnija, onda treba da se potraži pomoć”, smatra Ćupurdija.
Roditeljsko zanemarivanje
Zbog toga i dr Antin Pavlović u psihoterapiju sa adolescentima uvek uključuje roditelje, jer kako pojašnjava, nekada su tegobe mentalnog zdravlja kod dece prouzrokovane dinamikom sa roditeljima.
“Često navode da ne mogu da razgovaraju o tome sa roditeljima. Nekada to bude zato što zaista ne mogu da razgovaraju jer roditelji ne shvate to ozbiljno ili je to neki nivo zanemarivanja ili su roditelji previše zahtevni i strogi i zaista postoje objektivne okolnosti kada roditelj nije pravi sagovornik. Nekad roditelj jeste dobar i vidite da se trudi i želi da bude uključen, ali sama činjenica da je roditelj predstavlja barijeru jer je cilj adolescencije zapravo socijalno-emocionalna separacija od roditelja”, kaže dr Antin Pavlović.
Uprkos brojnim problemima koji su izašli na videlo, a čije posledice će se tek osetiti u budućnosti, naše sagovornice kao pozitivno ističu to što se sve više mladih ne ustručava da potraži pomoć, čime su predrasude, stigma i tabu koji su se vezivali za odlazak kod psihologa konačno otklonjeni.
Besplatna aplikacija za mentalno zdravlje
Kako bi mentalno zdravlje približili što većem broju mladih, Psihološki centar “ProAktiva” je napravio i besplatnu aplikaciju za mobilne telefone “Psihofon”, koja je za kratko vreme bila preuzeta više od 1.000 puta preko “Gugl” prodavnice.
“Napravili smo pakete vežbi za samoosnaživanje, poseban paket za anksioznost, tugu, stres i nisko samopouzdanje i paket ‘U krizi sam’ kada su u panici ili imaju veliku anksioznost da rade vežbe disanja, relaksacije i distrakcije, pa onda da pređu na druge vežbe. Sve vežbe mogu da urade sami i da vide da to nije ništa strašno ni teško, a ako se ohrabre, na kraju aplikacije imaju i spisak organizacija iz Vojvodine koje se bave mentalnim zdravljem i mogu da im se obrate ako žele”, kaže dr Jasmina Knežević.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
