Spaljivanjem biljnih ostataka često dolazi do nekontrolisanih požara na otvorenom, koji nanose velike materijalne štete i stradanje ljudi, upozorili su iz Gradskog štaba za vanredne situacije u Subotici.
Kako su naveli, paljenje nema ni jednu korisnu svrhu, već samo ide na štetu poljoprivrednim proizvođačima.
“Paljenjem se razvijaju visoke temperature, čime se površinski sloj zemljišta pretvara u pepeo i prašinu, koju odnose vetrovi i spiraju kiše, tako da nestaje sloj najvažniji za donošenje roda u narednim godinama. Paljenjem se ubijaju svi živi organizmi zemljišta koji imaju nezamenljivu ulogu u ishrani biljaka”, naveli su iz Gradskog štaba za vanredne situacije.
Dodaju da je mera borbe protiv korova zaoravanje, jer se na taj način provocira nicanje semena korova koji se lako unište daljom obradom.
“Zaoravanjem se poboljšava vodni režim zemljišta, pa ta zemljišta sadrže u vreme jesenjeg-zimskog oranja i do 2,5 odsto više vlage od onih na kojima strnjika nije zaorana”, dodali su iz Gradskog štaba.
Podsećaju da je spaljivanje strnih useva, smeća i biljnih ostataka zabranjeno Zakonom o zaštiti od požara, te da je lice koje je izazvalo požar dužno da vatrogasno-spasilačkoj jedinici nadoknadi troškove intervencije, u skladu s posebnim propisom.
“Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, a pravno lice od 300.000 do 1.000.000 dinara. Ukoliko se utvrdi da je na poljoprivrednom gazdinstvu vršeno spaljivanje žetvenih ostataka, gazdinstvo gubi pravo na podsticajna sredstva u poljoprivredi u periodu od dve godine”, poručili su iz Gradskog štaba za vanredne situacije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.