Ljubitelji prirode i ekološki aktivisti okupljeni u Udruženju Poželi želju iz Subotice su tokom vikenda, u saradnji sa „Vojvodinašumama“, očistili Radanovačku šumu i prikupili nekoliko desetina džakova smeća i otpada.
U akciji je učestvovalo oko 40-tak članova Udruženja i učenici dve osnovne škole u Subotici.
„Tu je bilo poprilično smeća. Selektujemo sakupljeno smeće, a limenke, pet ambalažu posle prodajemo i taj novac uplaćujemo u humanitarne svrhe, pa imamo i neki lep momenat u celoj toj priči“, kaže za Danas predstavnik Udruženja „Poželi želju“ Zoran Vukmanov, čije udruženje broji oko 400 članova.
Vukmanov više od 20 godina krstari subotičkim šumama i veoma ih dobro poznaje, a kao najprljavije izdvaja Kelebijsku i Radanovačku šumu, u kojima ima najviše smeća.
„U nekim delovima ima smeća zbog migranata koje put nanese kroz šumu, ali i zbog nesavesnih Subotičana“, navodi on.
Vukmanov kaže da se Udruženje prvenstveno bavi organizovanjem pešačkih i planinarskih akcija i održavanjem pešačkih staza u okolini Subotice.
„Pozivamo ljude da što više borave u prirodi, da se kreću. S vremena na vreme organizujemo neke male biciklističke aktivnosti. Prvenstveno smo za sada skoncentrisani na pešačenje i samim tim uređenje i čišćenje tih staza od smeća, i postavljanje signalizacije“, napominje ovaj ljubitelj prirode.
Dodaje da nemaju problem sa odzivom svojih članova, a nekada se na akcijama pojave i neki njihovi sugrađani.
„Možda bi ih bilo i više da su kampanje ofanzivnije vođene i da se to malo medijski više isprati“, ocenjuje Vukmanov.
On smatra da je potrebno uticati na navike stanovništva kada je u pitanju odlaganje smeća.
„Tu se pojavljuje taj problem nesavesnih građana koji prikolicama iznose šut od renoviranja kuće, kupatila, pa se ti delovi iznesu u šumu, pa se izvrnu tamo. Imate uz peštansku prugu, jedno 30 izvrnutih prikolica sa raznim šutom i građevinskim materijalom“, ocenjuje Vukmanov.
Prema njegovom mišljenju, to je do svesti ljudi, a možda postoji i neki strateški potez koji treba da se promeni da bi se ljudi naterali na neki način da nose smeće tamo gde mu je mesto.
„Zašto je to tako – veliko je pitanje. Da li postoji neki drugi način da se stimulišu ljudi da, kada već natovare prikolicu, da je ne nose u pravcu šume nego u pravcu deponije. Pa, verovatno postoji, samo se očigledno još nije našao pravi način“, smatra Vukmanov.
Dodaje da je prvenstveno cilj da živimo u zdravoj i čistoj životnoj sredini.
„To je neki prvi korak, a šuma nije šuma ako je zaprljana. Onda imate sasvim drugu refleksiju onog što doživljavate boraveći nekoliko sati u šumi, hodajući nekoliko kilometara, ako prolazite pored deponije ili ako prolazite pored nekog čistog predela koji odiše nekim lepim mirisima“, objašnjava Vukmanov.
Prvenstveno zbog toga, kako navodi, moramo biti svesni da smeću nije mesto u šumi.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.