Foto: J. Patarčić/DanasPrizori suncokreta i maka u cvatu, ptica u letu, divljači u zagrljaju mladunčadi, ali i u ukrštanju rogova, sve su to trenuci koje je Subotičanin Radomir Perin Raša zabeležio “okom kamere u srcu prirode”, kako i glasi naziv njegove po mnogo čemu jedinstvene prve autorske fotomonografije.
Čak 45 godina rada po domaćem terenu i zemljama regiona poput Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, ali i Kanade, Kazahstana i Južne Afrike, pretočeno je u štivo koje čuva čak 700 fotografija prirode propraćenih tekstom na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku.
Gledajući svojih ruku delo, Raša kaže da izgledaju kao san, koji je dugo sanjao i pripremao.
“Posle sna, čovek se budi i pita jel moguće da se desio i ovaj dan, da se obelodani 45 godina rada u prirodi, na terenu i u druženju sa prirodom i druženju sa najsigurnijim i najvećim prijateljima, a to su životinje, biljke i sve što nas okružuje”, kaže Raša.
“Sama fotomonografija je simbolično podeljena u 45 grupa i mogu da kažem da se prvi put u istoriji Subotice ovakva proslava desila, a sigurno i prvi put u Srbiji da je neko ovako nešto organizovao”, dodaje on.
Na izložbi koja prati promociju fotomonografije, izdvojeno je 165 fotografija flore i faune našeg podneblja koje su, kako Raša kaže, samo delić od ogromnog boja, odnosno na “stotine hiljada koje bi mogle biti prikazane”.
“Kroz njih sam samo hteo da pokažem prvenstveno svoj rad i kvalitet, ali i da je ovo oko nas, jer se mnogi nisu družili sa ovakvim životinjama. Namerno sam odredio ovaj format, 70 puta 100 centimetara, da bi na neki način tom lepotom dočarao da smo svi sada u ovom trenutku u prirodi i saučestvujemo u životu životinja koje vidimo”, objašnjava naš sagovornik.
Nije samo Rašino delo jedinstveno, već i način na koji je do njega došao.
Naime, ovaj Subotičanin je u dodir s prirodom najpre došao kao profesionalni lovac, da bi vrlo brzo pušku zamenio fotoaparatom, te iako su mu na “nišanu” i dalje ostale životinje, kada bi pritisao obarač, umesto pucnja bi se začulo škljocanje.
“Bio sam jedan pasionirani lovac, profesionalac, i to je preduslov bio da se sa ovim fotografijama mogu ponositi, jer biti lovac sa oružjem je mnogo lakše, nego biti lovac sa fotoaparatom i kamerom”, predočava Raša šta je teže.
“Mogu da kažem da je bilo slučajeva da i po mesec dana izlaska na teren nisam uspeo da napravim nijednu fotografiju koja je dobra, a zatim se desi za kratko vreme, za sat vremena ili za 10 minuta, da napravim fantastične, fenomenalne fotografije. Bilo je prilike da u datom trenutku fotografišem jednog srndaća, pa sam se toliko šunjao i prišunjao sam se uz njega, a onda je utihnulo sve. Polako sam se podigao, očima sam samo bacio pogled na teren, a on je stajao iza mene. Miris je odlično odneo vetar koji je duvao i bio je iza mene maksimalno pola metra”, priseća se situacija sa terena.
Raša kaže da ozbiljna fotografija “mora imati mesa”, a to nije nimalo lako napraviti, posebno kada se okom objektiva “love” divljači.
“Da bi iskoristili vaš izlazak na teren, jako je bitan preduslov da poznajete biologiju divljači. Kada upoznate biologiju divljači, vi ste u prednosti da možete sa njom da komunicirate i da joj priđete. Ako ste to stvorili i sve to poznajete, jako je bitno da iskoristite svoj miris, da ga zaštitite kretanjem vetra. Sunce je, takođe, važno. Može i kontrast svetla da bude i to mogu biti odlične fotografije, ali je jako lepo jutarnje ili sunce u zalasku, kada vam udara u potiljak”, ističe Raša.
Ipak, poznavanje terena, vremenskih uslova i biologije može da bude nedovoljno, ukoliko profesionalac, kao što je Raša, ne poseduje adekvatnu opremu.
“Kada ste sve uradili i doveli do pozicije da možete da reagujete prstom, ako nemate odgovarajuću opremu koja to može da zadovolji kvalitetom, u problemu ste. Baviti se ovom vrstom fotografije zahteva određena sredstva koja čovek mora da uloži posle određenog vremena rada da bi taj kvalitet mogao trajno da ostane”, naglašava Raša.
Ono što će sigurno da ostane, jeste ova fotomonografija čiji je glavni akcenat, kako Raša kaže, očuvanje prirode.
Iako je najveći deo života proveo upravo u prirodi, Raša ne planira tu da se zaustavi.
Naprotiv, njegova želja je da dokle god bude bio u punoj snazi nastavi da beleži dragocene trenutke biljnog i životinjskog sveta koji nas okružuje, jer “život u prirodi je istinski, iskonski”.
“To je naša prošlost, a to je i naša budućnost, ako je budemo uspeli sačuvati”, kaže on.
“Moj slogan je čuvajmo prirodu i ne dozvolimo da ova moja fotomonografija i moje fotografije budu istorija”, poručuje Radomir Perin Raša.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
