Foto: J. Patarčić/DanasVizuelne umetnice Jelena Grujičić, Marijana Buljovčić i Vanja Subotić oslikale su prvi ekološki mural u Subotici koji, osim što ulepšava zid jedne privatne kuće, istovremeno čisti vazduh.
Na uglu ulica Nade Dimić i Beogradskog puta, na prostranoj zelenoj poljani, uredno su raspoređene kantice sa bojama. Tu su i četke za njihovo nanošenje, kao i merdevine da olakšaju pristup visinskim delovima fasadnog platna.
Slučajni prolaznici ni ne slute da se iza ove kolorične površine zapravo krije jedan “marljivi” mural, čija je tajna u specijalnim ekološkim bojama koje se aktiviraju na sunčevu energiju i tako svakoga dana čiste vazduh koji udišu.
“Imaju aktivne kristale u sebi koji reaguju na sunčevu energiju i upijaju azotne okside iz smoga i te čestice, koje isparavaju i koje su štetne za ljude i životnu sredinu, razgrađuju u čestice koje više nisu štetne. One se zadržavaju na zidu, a peru se sa kišom”, priča Jelena Grujičić.
Tako ovaj mural preko dana “radi”, dok se noću “odmara”.
Ideju su, kažu umetnice, dobile po uzoru na Beograd i Sarajevo, jedine gradove u regionu koji imaju ovakve “prečistače vazduha”, pa su odlučile da novu tehnologiju sa Filipina ukrste sa savremenom umetnošću i tako i Subotici podare ekološki mural.
“Ovaj zid je površine oko 50 metara kvadratnih, a jedan metar kvadratni ove boje čisti vazduh kao jedno drvo. To bi značilo da će ova površina da radi posao 50 stabala u procesu čišćenja vazduha”, obrazložila je Jelena.
“U suštini smo nacrtale šumu”, našalila se Marijana Buljovčić.
Da bi ovaj mural osvanuo na zidu bilo je potrebno oko nedelju dana efektivnog rada, kažu naše sagovornice, jer je najpre trebalo nacrtati skicu, u čemu su zajednički učestvovale, trudeći se da uklope tri različita stila.
Zatim su skicu preslikale na zid akrilnim fasadnim bojama, da bi kao završni sloj nanele ekološke boje.
“Ove boje su malo drugačije i ne može da se dobije jak intenzitet, jer je ton karta dosta pastelna. One su na vodenoj bazi i ne treba ih mešati sa drugim bojama, jer se taj mehanizam aktivnog kristala narušava mešanjem sa nekom drugom fasadnom bojom. Zato one idu kao završni sloj i tako obrađuju šta treba da obrađuju”, pojasnila je Jelena.
Oslikavanje murala je bio lakši deo posla za umetnice jer, kako otkrivaju, mnogo zahtevnije je bilo pronaći adekvatnu površinu.
Kada su u pitanju zgrade, postoji problematika višestanarskog vlasništva. Ako je zaštićeni objekat, potrebne su dozvole, kao i kod državnog objekta, te su se privatne kuće pokazale kao najjednostavnije rešenje.
“Vlasnici kuće su drage volje prihvatili. Tu su bili neki natpisi i jako im je drago da se nešto novo pojavilo što je u bogatom koloritu i lepo kominicira sa ovom livadom. Baš se lepo uklopilo, možda i bolje nego što smo očekivale”, kaže Jelena.
A lepe reakcije stigle su i od građana, koji su se tokom njihovog rada zatekli ovde. Dok su nanosile farbu ili se uspinjale na merdevinama, komšije su nudile pomoć, a deca se iznova oduševljavala razigranim bojama.
“Deci se jako sviđa i bakicama se sviđa. Oni su dolazili da nas hvale i oduševljeni su. Komšije su isto za, dolazili su da nam nude pomoć, tako da su reakcije dobre i bilo bi dobro kada bi ta reakcija nastavila da se širi oko ove površine i da se tu stvori neka oaza”, kaže Vanja Subotić.
“Saznali smo da je ovo jedno gradsko polje, koje bi bilo izvanredno da se iskoristi kao jedna nova zelena površina. Možda park da se napravi, zasadi drveće, da se stave klupe. Prosto da ne bude samo travnjak koji je teško i kositi, jer mesto ima potencijal”, nadovezala se Jelena.
Eko mural je izrađen u okviru projekta 7,83 Hz koji sprovodi udruženje “Klara i Rosa” uz podršku organizacije “IT Subotica 2030”, a koji je podržan kroz program “Aktivne zajednice” Trag fondacije.
Kako kažu naše sagovornice, cilj je bio da se pažnja skrene na ekološke probleme i zagađenje vazduha, koje je sve primetnije u poslednjih nekoliko godina.
“Narušeno je kao i u svakom gradu. Ne možete da dišete. Živim u prometnoj ulici i kad otvorim prozore da udahnem svež vazduh, udišem smog. Negde mislim da smo svi svesni da nije baš bajna situacija”, kaže Marijana.
“Subotica ima manje od četiri odsto zelenih površina, što je strašno mali postotak, a neke strategije u budućnosti, za zdraviju životnu sredinu, možemo reći nema, zato što vidimo procvat jednog urbanizma koji apsolutno ne uzima u obzir zelene površine. One se shvataju kao travnjaci, a travnjak ne možemo da uzmemo kao zelenu površinu, jer postoje određene biljke i drveće koje pospešuju vazduh u urbanoj sredini i ne samo vazduh, nego uopšte klimu i temperaturu”, dodaje Jelena.
Iako smatraju da je njihov doprinos ovim muralom minimalan, ove umetnice poručuju da ukoliko pojedinac obrati više pažnje na male stvari, kao zajednica mogu da naprave veliku razliku.
“Dosta ljudi gleda na ovaj zid, skoro polovina Prozivke, i drago nam je ako će ljudi sesti na terasu i uživati, a pri tome znati da im ovo čisti vazduh”, poručuje Jelena Grujičić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
