Boris Telečki, foto: Žofija SerdaZdružena akcija „Krov nad glavom” je samoorganizovani kolektiv koji okuplja ljude ujedinjene u borbi za pravo na dom, kaže u intervjuu za Danas, jedan od aktivista ove organizacije u Subotici Boris Telečki.
„Osnovni princip za koji se zalažemo jeste da je pravo na dom fundamentalno ljudsko pravo i verujemo da apsolutno svaka osoba zaslužuje krov nad glavom“, smatra Telečki.
On veruje da svaki čovek ima pravo na dostojanstven život, a to znači da „niko ne sme biti gladan i bez doma“.
Koje su to najznačajnije akcije koje ste sproveli u Subotici u poslednjih godinu dana?
-U proteklih godinu dana smo kontinuirano pružali podršku obespravljenim ljudima koji su nam se javili a koji imaju problema sa dugovima, izvršnim postupcima i izvršiteljima. U takvim slučajevima, osim što konkretno pomažemo u pisanju dopisa i molbi za plaćanje dugova na rate, tim ljudima pružamo i psihološku podršku. Važno je reći da se tu uglavnom radi o siromašnim, socijalno ugroženima koji nemaju novca ali ni vremena da se bore za svoja prava a najčešće nisu ni upoznati sa istima. Što se drugih akcija tiče, izvršili smo pritisak na gradsku upravu prošle godine da se otvori prihvatilište za beskućnike i da bude otvoreno tokom cele zime. Ove godine su gradske vlasti to i uradile, što svakako pozdravljamo.
Da li se nastavila akcija „Obrok solidarnosti“?
– Naravno. Tokom prethodne godine smo sprovodili našu akciju „Obrok solidarnosti“, tačnije do juna 2021 godine. U okviru akcije smo kuvali i distribuirali tople obroke socijalno ugroženim građanima na teritoriji grada Subotice, u samom gradu, Paliću, Hajdukovu, i Tavankutu. Od septembra prošle godine do sada smo tražili adekvatan prostor za kuvanje, s obzirom da smo se iz prostora parka Mini Jugoslavija, gde smo sprovodili našu akciju, u međuvremenu morali iseliti. Sada je, zahvaljujući jednom solidarnom građaninu, koji je obezbedio adekvatan prostor za kuvanje, rešen pomenuti problem i naša akcija se nastavila i ove godine, i to od sredine januara ove godine.
Kojim ljudima je potrebna takva vrsta pomoći, kakvog su oni profila, da li dobijaju bilo kakvu drugu pomoć od države ili grada?
-Ljudi kojima pomažemo i za čije dostojanstvo se borimo su, kako se to kaže, „gubitnici tranzicije“. Oni koji su ostajali bez posla tokom privatizacije, koji su izgubili svoju stambenu štednju, kao i opštu sigurnost, dok je drugima bilo omogućeno da gomilaju svoje bogatstvo i otimaju javna dobra. Mi se borimo za dostojanstvo tih ljudi i prvenstveno pomažemo najugroženijima i najsiromašnijima. Onima koji najviše pate od egzistencijalne nesigurnosti koja se očituje u veoma nesigurnim poslovima, stambenoj i prehrambenoj nesigurnosti. Oni su najčešće zaboravljeni i država ne vodi dovoljno računa o njima. Na primer, iznos novčane socijalne pomoći se godinama nije povećavao. Ne postoje nikakve strateške mere socijalne zaštite koji će tim ljudima dati barem nadu da će se izvući iz siromaštva. Kakva je briga o ljudima na višem nivou, takva je nažalost i na lokalnom nivou. Budžet za socijalna davanja je svega dva odsto i to je svakako znak da ni grad ne brine dovoljno o obespravljenima, siromašnima i najugroženijima.
Koliko ovim ljudima znači vaša podrška i kako oni reaguju kada pokušavate da im pomognete?
-Svakako da im znači naša podrška, jer su to ljudi koji žive u izrazitoj egzistencijalnoj nesigurnosti, koja uključuje i male prihode koji ne mogu da zadovolje osnovne potrebe, zatim iz toga proizilazi i stambena, ali i prehrambena nesigurnost.
Kako Subotičani generalno pomažu vašoj organizaciji i u kojoj su meri spremni da volontiraju ili da odvoje neka sredstva za socijalno najugroženije stanovništvo?
-Subotičani, kao uostalom i većina ljudi, su solidarni i kada im objasnite zašto je bitno da se brinemo jedni o drugima, oni to razumeju, reaguju i empatišu sa ugroženima. Naše aktivnosti finansiramo isključivo donacijama solidarnih građana, i na taj način nam i najviše pomažu. Ostave donacije kada ugledaju našu kutiju u nekim pekarama, dođu na humanitarne koncerte koje organizujemo za naše akcije. Nije zanemarljiva ni pomoć volontera, kojih je trenutno više desetina. Moram istaći da je i praćenje našeg rada, podela naših objava, prenosa i fotografija na društvenim mrežama, takođe jedan vid pomoći i podrške.
Zašto je važno baviti se humanitarnim radom i koji su zapravo benefiti koje građani imaju pomažući onima kojima je pomoć potrebna?
-Naravno, važno je pomoći i brinuti se o slabijima, ugroženima, siromašnima, onima kojima u ovom kapitalističkom sistemu nema jednake mogućnosti za napredak u životu, kao mi. Uvek ističemo da ovo što radimo nije samo puki humanitarni rad, nije samo davanje milostinje, već suštinsko razumevanje društvenih procesa raslojavanja i generisanja društvene nejednakosti, suštinsko razumevanje zbog čega se to dešava da neko nema ni za osnovne životne potrebe dok se drugi bahate i gomilaju svoje enormno bogatstvo. Da li su ti ljudi baš toliko sposobniji od onih koji nemaju ništa!? Mi mislimo da je to zbog sistema u kojem živimo, koji takve nejednakosti podstiče i omogućava enormno bogaćenje malog broja povlašćenih pojedinaca nauštrb čitavog društva. Mi našim akcijama i delovanjem šaljemo i političku poruku i ukazujemo na gore pomenute probleme, ali i na to kakvo to mi društvo želimo. Društvo jednakosti, gde niko neće biti gladan i bez krova nad glavom. Što se benefita tiče, kada pomažemo nekome, tu možemo govoriti samo o psihološkim benefitima i osećaju zadovoljstva da činimo dobro delo.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
