Foto: Nenad KovačevićUžice je među gradovima u kojima je najveće zagađenje vazduha, posebno tokom grejne sezone kada koncentracije čestica čađi po nekoliko puta premašuju dozvoljene granice.
Kako bi se poboljšao kvalitet vazduha, za koji je Agencija za zaštitu životne sredine utvrdila da je treće kategorije, lokalna samouprava je osmislila i realizovala niz mera kojima bi trebalo da se ublaži taj problem, ali i da se istovremeno poboljša energetska efikasnost javnih i individualnih objekata.
Da to nije dovoljno, pokazuju najnovija merenja i upozorenja stručnjaka o tome da je vazduh u gradu kategorisan kao „nezdrav“, „veoma nezdrav“, a desi se i da bude „opasan“ po zdravlje ljudi.
Kao najznačajniji faktori aerozagađenja navode se specifičan položaj grada koji je u kotlini, zbog čega izostaje prirodno provetravanje, veliki broj individualnih ložišta, koja koriste ekološki neprihvatljive energente, ali i izduvni gasovi iz motornih vozila, čiji broj se stalno povećava.
Stručnjaci i lokalni funkcioneri su decenijama tvrdili da će jedan od najvećih ekoloških problema grada biti rešen u najvećoj meri nakon gasifikacije, ali ona je završena, a kvalitet vazduha je, maltene, ostao isti.
Industrijski objekti, kako objašnjavaju sagovornici Danasa, u najvećem broju poštuju zakonske odredbe zaštiti životne sredine, ali još nije dovoljan broj domaćinstava koja su priključena na gasovod.
Od pre nekoliko godina, kao najznačajniji zagađivači vazduha navode se individualna ložišta, u kojima se koriste ekološki neprihvatljivi energenti.
Građani su i protestima zahtevali da se reši problem zagađenog vazduha, a organizovano je i niz tribina, kojima se od gradske vlasti tražilo da preduzme hitne mere za poboljšanje kvaliteta vazduha.
Pre pet godina lokalna samouprava je zatražila od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine da Užice, zbog aerozagađenja, dobije status ugroženog područja, što bi obavezalo državu da izdvaja više novca za rešavanje tog problema, ali do danas odgovor nije stigao.
Subvencije za građane
Savetnica u gradskom Odeljenju za zaštitu životne sredine i predsednica Zelenog saveta grada Dunja Đenić kaže da su specifičan geografski položaj i klimatske karakteristike Užica ograničavajući faktori, da je mnogo toga urađeno, ali i da još mnogo toga može da se uradi kako bi se stanje popravilo.
Nudeći statističke podatke o time da se stanje, ipak, popravilo, ona dodaje da to potvrđuju merenja kvaliteta vazduha na dve lokacije – kod Zelene pijace i u Sevojnu, koje obavlja Zavod za javno zdravlje Užice, na osnovu ugovora sa Gradom.
– Od 2012. do 2016. godine dvostruko se smanjio broj dana sa povećanim koncentracijama čađi. U 2012. godini bilo je 120 dana sa prekomernim zagađenjem čađi, a 2016. upola manje, odnosno 60 dana. Kotlarnice JKP Gradska toplana su do 2010. godine koristile ugalj, nakon čega je započeta njihova konverzija na mazut, a danas više od 70 odsto njih koriste gas – kaže Đenić i ističe da je i dalje problem ekstremnog zagađenja u najkritičnijem periodu tokom novembra, decembra i januara.
– Sve mere i aktivnosti koje su sprovedene – ocenjuje ona – nisu tako uočljive zbog problema položaja grada. One možda trenutno nisu dovoljne, ali biće nastavljene narednih godina kako bi se osetio njihov efekat.
U gradu ima 15.000 individualnih ložišta, a lokalna samouprava petu godinu zaredom podstiče vlasnike kuća da primenjuju mere energetske efikasnosti, tako što, na osnovu konkursa, subvencioniše troškove zamene dotrajale stolarije i kupovinu kotlova na gas i pelet. To je omogućeno i stambenim zgradama koje ne mogu da se priključe na centralno grejanje.
Za te mere, od 2015. je izdvojeno ukupno 52 miliona dinara, odnosno 2015 – četiri, 2016 – osam, sledeće 11,3 miliona, prošle i ove godine po 14, a najmanje toliko biće planirano u gradskom budžetu za narednu godinu.
– Veliko je interesovanje za subvencije, ali nema dovoljno novca za sve prijavljene. Na konkursu se prijavi duplo više projekata nego što možemo da podržimo. U ovoj godini je podržano je oko 180 projekata, koliko i prošle godine, a bilo je oko 350 prijava – kazala je Đenić.
Navodeći da iznos subvencije zavisi od mere za koju se konkuriše i da se maksimalno dodeljuje pedeset odsto troškova, ona navodi da se vlasnicima kuća nudi 120.000 dinara za postavljanje izolacije, 80.000 dinara za zamenu stolarije, 85.000 dinara za nabavku kotla na pelet, kao i 80.000 za kupovinu kotla na gas. Za nabavku kotla na gas u stambenim zgradama subvencija je 70.000 dinara.
Đenić očekuje da Ministarstvo za zaštitu životne sredine planira novac i za fizička lica u primeni mera energetske efikasnosti, a ne kao do sada samo za javne objekte.
Do sada je grad u najvećoj meri sopstvenim sredstvima, delom novcem od države i stranih donatora, energetski sanirao veliki deo javnih objekata, poput vrtića i škola. Naredne godine zameniće se stolarija, postaviti termoizolacija, konvertovati kotlarnice kako bi koristile ekološki prihvatljive energente u vrtiću „Poletarac“ i izdvojenim odeljenjima osnovnih škola „Nada Matić“ u Gostinici, „Aleksa Dejović“ u Krvavcima i u OŠ „Miodrag Milovanović Lune“ u Karanu.
To je projekat koji Vlada Švajcarske finansira sa 1,6 miliona franka, a učešće lokalne samouprave je 320.000 franaka.
U toku je energetska sanacija zgrade Narodnog pozorišta Užice, a taj projekat je vredan 225.000 evra. Evropska unija je, kroz svoj Program podrške razvoju opština – EU PRO i u saradnji sa kancelarijom UN za projektne usluge u Srbiji, obezbedila 150.000 evra, dok je ostatak učešće Grada.
U planu je da se u tom zdanju rekonstruiše i sistem grejanja, ali i energetska sanacija objekata Narodnog muzeja Užice. Od Ministarstva za zaštitu životne sredine očekuje se finansijska pomoć za projekat energetske sanacije i zdanja gradske uprave.
Kotlarnice na gas
Zoran Šibalić, direktor JKP Gradska toplana, kaže za Danas da od 12 kotlarnica tog preduzeća devet koristi gas, dve pelet i jedna mazut. To preduzeće ima 6.309 korisnika, greje 409.865 kvadratnih metara, od kojih je 5.815 domaćinstva, dok su ostali korisnici poslovnog prostora i povlašćene ustanove.
– Konverzija kotlarnica na gas je doprinela da se smanji zagađenje vazduha, mada kotlarnice nisu među glavnim zagađivačima. Naša zakonska obaveza je da merimo gasne produkte na početku i kraju grejne sezone i mi ti radimo, tako što na tenderu izaberemo firmu za te poslove. Rezultati merenja su zadovoljavajući i dostavljamo ih lokalnoj samoupravi – kaže Šibalić. – Jedina kotlarnica na mazut tog preduzeća greje oko 100.000 kvadrata u centru grada u bloku „Zlatibor“. Najveći problem su individualna ložišta koja koriste sve i svašta: loš ugalj, sirova drva, pa i razne vrste otpada. Naša toplana ima oko 60 megavata instalisane snage, a 16.000 individualnih ložišta, ako koriste kotao od 20 kilovata, imaju 320 megavata, što je više od pet puta od instalisane snage Toplane.
Jeftiniji priključak
Pre četiri godine lokalna samouprava i preduzeće „Užice gas“, čiji osnivači su kompanija „Jedinstvo“ iz Sevojna i Grad Užice, pokrenuli su akciju „Užice – čistiji grad“, kako bi animirali domaćinstva da koriste gas. Građanima je, umesto dotadašnjih 980 evra, ponuđeno da plate priključak 490 evra, bez PDV, uz mogućnost plaćanja na rate.
– Godišnje imamo od 450 do 500 prijava i to je sasvim dovoljno, jer mi tehnički ne možemo više da uradimo. Za sledeću godinu prema najavama biće više od 400 prijava. Nastavićemo akciju „Užice – čistiji grad“ i trošak priključka građani mogu da plate na 24 rate, pod uslovom da u toj godini počnu da koriste gas – objašnjava Milan Sekulić, direktor Užice gasa.
U zavisnosti od tipa kotla na gas, domaćinstvo treba da izdvaja 2.000-2.500 evra za projekat, instalacije, kotao i radove, ali to nije u nadležnosti „Užice gasa“, koje je u obavezi da omogući samo priključak na energent. Trenutno, oko 1.600 domaćinstava koristi gas i svake godine ih je sve više. Na primedbu dela Užičana da je gas skup, Sekulić kaže da cena nije menjana tri godine i da je to najpovoljnija opcija za grejanje.
Zdravstveni problemi
Uz podsećanje da aerozagađenje posebno negativno utiče na zdravlje najmlađih i starijih hroničnih bolesnika dr Olivera Janjić, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u užičkom Zavodu za javno zdravlje, navodi da je potrebno da se uradi detaljna studija o tome na koji način aerozagađenje utiče na zdravlje ljudi. Taj zavod, na osnovu merenja kvaliteta vazduha u gradu, građanima nudi preporuke koje često nije moguće primeniti, poput saveta da, u vreme povećanog aerozagađenja, izbegavaju boravak napolju.
– Preporuka nije obavezujuća, ali je na dobrobiti naših sugrađana. Pre nekoliko godina, u januaru, kada je koncentracija zagađujućih čestica u vazduhu bila izuzetno velika preporučili smo našim sugrađanima da sa decom otputuju iz grada na Zlatibor ili drugde gde nema takvih problema – kaže Janjić.
Na pitanje da li Zavod poseduje informacije o tome da su u ovo doba godine i kasnije – tokom januara i februara, kada je zagađenja vazduha najveće, učestali respiratorni problemi kod dece, na šta ukazuju užički pedijatri, objašnjava da se taj period poklapa sa inače povećanjem broja respiratornih oboljenja: – Bez obzira na aerozagađenje, u tom periodu ne samo u Užicu, beleži se povećanje respiratornih problema, jer je to sezona gripa. Teško je razlučiti šta su zaista posledice aerozagađenja, a šta sezonska respiratorna oboljenja.
Tekst je deo projekta „Energetski efikasniji i ekološki čistiji“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
