Sud ne može Sloveniji dodeliti Savudrijski zaliv

Hrvatski stručnjak za međunarodno pravo Davorin Rudolf izjavio je juče da nema osnova za tvrdnje da bi Međunarodni sud u Hagu u sporu oko morske granice između Hrvatske i Slovenije mogao presuditi u korist Slovenije i dosuditi joj pravo nad čitavim Savudrijskim zalivom. Rudolf je za agenciju Hina objasnio šta znači primena načela „pravednosti“ i „istorijskih granica“, koja se u Sloveniji zagovaraju u rešavanju graničnih pitanja s Hrvatskom. On je objasnio da se sadržaj i značenje stručnog izraza „ex aequo et bono“, u prevodu „po zahtevu pravednosti i čestitosti“, u pravnoj teoriji i praksi tumači različito i da Sud tako presuđuje na osnovi oportuniteta, onako kako smatra da je najkorisnije i nije vezan uz pravnu normu.
„Na primer, ako pravilo međunarodnog prava nalaže da se u Savudrijskom zalivu granica povuče crtom sredine, Sud ne mora postupiti po toj pravnoj normi, već povući granicu drugačije, više u korist jedne ili druge strane“, rekao je Rudolf. Na pitanje novinara znači li to da bi prema tom pravilu Sud u Hagu mogao dosuditi Sloveniji čitav Savudrijski zaliv, kako to Slovenija zahteva, Rudolf je rekao da takvu odluku „ne može doneti ni u kom slučaju“. „More je sastavni deo kopna… Ne može se, na primer, samo more bez kopna prodati nekoj stranoj državi. Kad nastane država, ako je obalna, odmah, automatski stičee morski pojas pred svojom obalom. U svetu nema obalne države bez mora“, rekao je on. „Da bi Sud spor presudio ‘po zahtevu pravednosti i čestitosti’ moraju ga obe države u sporu za to izričito ovlastiti“, rekao je Rudolf, podsetivši da taj sud nikada, ni u jednom sporu, države nisu ovlastile da sudi po spomenutom načelu i da sumnja da bi ijedna država u svetu pristala da joj sud odlučuje o državnim granicama na takav način.
„Sud, naravno, po službenoj dužnosti vodi računa o pravednosti kad primenjuje međunarodno pravo i može modifikovati crtu sredine, ako smatra da njena primena uzrokuje nepravedan rezultat razgraničenja, ali valja razlikovati tu pravednost od načina presuđivanja ‘po zahtevu pravednosti i čestitosti’, kad nije vezan uz pravnu normu pa se oslanja na subjektivne ocene i procene“, dodao je Rudolf. Naveo je i da je Međunarodni sud pravde u Hagu glavno sudsko telo UN koje ne navija ni za jednu stranu u sporu i da niko unapred ne može reći kakva će biti presuda, koja se donosi većinom glasova sudaca i konačna je bez prava žalbe, te obavezuje države u sporu.
Parlamenti mogu unapred da donesu odluku o tome da će presudu da poštuju, ali to nije potrebno, rekao je Rudolf, upozoravajući da, u slučaju da jedna strana u sporu ne želi provesti presudu, druga strana može zatražiti intervenciju Saveta bezbednosti UN, ali do sada takvog slučaja nije bilo. Hrvatska i Slovenija od 1991. godine, kada su obe zemlje proglasile nezavisnost, bezuspešno pokušavaju da reše međudržavni granični spor na moru, tačnije u Savudrijskom zalivu, u kojem nije precizirana crta razdvajanja teritorija.