Sud ne zna gde su Titove stvari

Sadržaj sefa je pre četiri godine otvorila i popisala u Narodnoj banci Srbije tročlana komisija na čelu sa Oliverom Antićem, tadašnjim savetnikom predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Kako je Danasu rečeno u Višem sudu, u kojem se nalazi predmet o Titovoj zaostavštini, komisija je sudu predala spisak popisanih predmeta 2013. godine, međutim podatke o tome gde se trenutno nalaze stvari iz depoa 555 nemaju. Istovremeno, advokat Zoran Živanović, zastupnik princa Aleksandra Karađorđevića, koji zajedno sa ostalim članovima porodice Karađorđević polaže pravo na deo predmeta iz sefa, objašnjava za Danas da, koliko on zna, stvari iz Titovog sefa se i dalje čuvaju u NBS.

– Poslednja informacija koju imam jeste da su predmeti iz sefa 555 i dalje u Narodnoj banci. Predsedništvo SFRJ napravilo je popis tih stvari 1982, potom je 1995. vršena kontrola da li su svi predmeti i dalje u sefu, potvrđeno je da jesu, a onda je 2013. komisija ponovo popisala stvari. Za sve to vreme one su bile u NBS i nemam informaciju da su u međuvremenu negde premeštene – kaže Živanović.

Mediji su prethodnih godina pisali da su stvari iz depoa 555 i dalje u NBS na Slaviji, međutim Danas potvrdu te informacije nije mogao da dobije. U Višem sudu su nam kazali da nemaju podatke, dok iz kabineta predsednika Tomislava Nikolića nismo dobili odgovor.

Advokat Joške Broza, Goran Petronijević, ocenjuje za Danas da je ceo postupak otvaranja sefa i čuvanja predmeta sproveden nezakonito.

– Bruka je da sud ne zna gde su predmeti. Komisija koja je otvarala sef je poništila sud kao instituciju. Kada se pokrene ostavinski postupak, sud je jedini nadležan za donošenje svih odluka u vezi sa tim procesom, uključujući i otvaranje sefa. Sud je morao izričito da zabrani komisiji da popisuje stvari bez prisustva suda i punomoćnika naslednika – kaže Petronijević, objašnjavajući da je zbog toga upućena žalba koja se nalazi pred Višim sudom.

„Depo 555 Predsedništva SFRJ“ otvoren je u aprilu 2013. godine. Pre otvaranja komisija je poslala pismo Prvom osnovnom sudu, pred kojim je vođena ostavinska rasprava o Titovoj zaostavštini, u kome se kaže da će sadržaj vreća biti popisan i da nije potrebno prisustvo suda. Goran Petronijević ističe da je ceo proces obeležen „jako mutnim stvarima“.

– Do 2012. godine mi smo dva puta dobijali informaciju iz Predsedništva da nema nikakvih vreća u Narodnoj banci Srbije. Kada je Tomislav Nikolić postao predsednik, on je kazao da ima i naredio da se pregledaju. U tom trenutku Nikolićeva administracija postupila je savesno, ali sve što se potom dešavalo bilo je problematično – priča Petronijević.

U Narodnoj banci Srbije nalazilo se deset vreća u kojim su pored dokumentacije čuvani i vredni predmeti – zlato, pločice platine, poluge srebra, nakit, zlatna dugmad za manžetne, numizmatička zbirka, satovi, bižuterija, sočiva, posuđe. Inače, ostavinska rasprava o „Titovom blagu“ traje 35 godina, i jedan je od najdužih procesa u istoriji domaćeg pravosuđa.

– Razvlačenje postupka je pokušaj jednog broja ljudi koji su bili na vlasti nakon Titove smrti da prikriju da je dosta toga pokradeno. U periodu između 2001. i 2004. desilo se da se organizuje izložba Titovih satova iz depoa i tada je jedan broj satova pokraden, uključujući i sat marke „patek fillip“, koji je kasnije prodat na aukciji za 2,5 miliona švajcarskih franaka. Joška Broz mi je pričao da je na buvljaku nalazio šoljice od kobalta iz kompleta koji je ostao posle Tita – zaključuje Petronijević.

Karađorđevići (ne) mogu da prisustvuju ostavinskom postupku

Za sadržaj sefa 555 zainteresovana je i porodica Karađorđević pošto deo predmeta vrlo izvesno pripada dinastiji. Goran Petronijević kaže da Titovi naslednici nijednog trenutka ne bi želeli da uzmu ono što pripada Karađorđevićima ali da je prisustvo njihovih advokata u ostavinskom postupku za Titovu zaostavštinu bilo neosnovano. „Druga greška koju je učinio sud je to što je dozvolio punomoćnicima Karađorđevića da prisustvuju ostavinskom postupku. Oni mogu tražiti te stvari ali preko parnice. Dakle, pošto se završi ostavinski postupak i proglase naslednici, porodica Karađorđević može tužiti u parnici naslednike i dokazati da te stvari nisu pripadale Titu, ali nema osnova da prisustvuje ostavinskoj raspravi“, objašnjava Petronijević. Na drugoj strani, advokat Živanović ističe da je prisustvo zastupnika Karađorđevića bilo u skladu sa zakonom. „Sud je to dozvolio. Mi smo imali pravni interes jer je jedan deo imovine popisan kao imovina porodice Karađorđević. To je dozvoljeno iz vrlo očitog pravnog interesa za jedan deo te imovine za koji smo mi bili jedino i zainteresovani“, kaže Živanović.