Sud u Hagu odbio zahtev Dragoljuba Kunarca za prevremeno oslobađanje

Haški tribunal je Kunarcu, koji je bio pripadnik Vojske Republike Srpske (VRS), tu pravosnažnu kaznu izrekao u junu 2002, proglasivši ga krivim za mučenje, silovanje i porobljavanje muslimanskih devojaka i žena u Foči 1992, od kojih je jedna imala 15 godina.
Kunarac se, prethodno, dobrovoljno predao Tribunalu u martu 1998.

Dve trećine kazne, Kunarac je izdržao 1. novembra 2016. i tako, po pravilima suda, stekao pravo da zatraži prevremeno oslobađanje.

Predsednik Mehanizma Karmel Ađijus (Carmel Agius) je, u obrazloženju odluke da ne oslobodi Kunarca, ocenio da Kunarac nije u dovoljnoj meri rehabilitovan, na osnovu izveštaja uprave i psihologa u zatvoru u Bohumu, Nemačka.

Kako je Ađijus napisao u odluci, Kunarac „iako je izrazio kajanje zbog jednog od svojih zločina…nastavlja da negira odgovornost za većinu zločina za koje je osuđen“.

Sudija Ađijus pozvao se na mišljenje upravnika zatvora u Bohumu da ne bi trebalo skraćivati kaznu Kunarcu, koji se u zatvoru fizički i verbalno sukobljavao sa drugim zatvorenicima i pripadnicama obezbeđenja, nije poštovao naređenja i kod koga je jednom pronadjena droga.

Za razliku od svog prethodnika Teodora Merona (Theodor), koji je usvojio ogromnu većinu zahteva osuđenika za prevremeno oslobadjanje, sudija Ađijus je, tokom svog mandata, većinu tih zahteva odbio ili neuobičajeno dugo o njima odlučivao.

Ađijus, na primer, još nije odlučio o zahtevima za prevremeno oslobadjanje generala MUP Srbije Sretena Lukića i Vlastimira Đorđevića i generala VRS Radivoja Miletića.

General Lukić je dve trećine kazne od 20 godina zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima izdržao 12. maja 2019, a general Đorđević je dve trećine kazne od 18 godina zatvora, takodje zbog zločina na Kosovu, izdržao 17. juna 2019.

General Miletić je dve trećine kazne od 18 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima u Srebrenici izdržao 17. maja 2018, a sud mu je već odbio jedan zahtev za prevremeno oslobađanje.