Sud za ratne zločine dokaz da je Kosovo odgovorna država

Pre izvesnog vremena bila je najavljena vaša zvanična poseta Beogradu, ali je ona odložena posle raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji. Da li očekujete obnavljanje poziva nakon formiranje nove vlade u Srbiji? Ima li signala kada bi mogla da se dogodi vaša poseta?

– Na početku, dozvolite mi da istaknem da sam veoma rado prihvatio poziv koji je stigao iz Beograda. Odlaganje posete zbog političkog kalendara u Srbiji još uvek onemogućava određivanje konačnog datuma zato što se u Srbiji i dalje nastavlja taj proces. Ali koristim priliku da ukažem da je za Albaniju prioritet od velikog značaja negovanje bliske saradnje sa zemljama u regionu i, bez ikakve dvojbe, saradnje sa Srbijom. Mislim da postoji mnogo neiskorišćenog prostora za saradnju, koordinaciju i razgovore sa Srbijom. Verujem da će se poseta realizovati u pravo vreme, nadam se što skorije, kada se za dobrobit srpskog naroda uspešno završi politički proces koji se odvija u vašoj zemlji.

Vi ste prvi premijer Albanije koji posećuje Srbiju posle čak sedamdeset godina. Poslednji put je u Beogradu bio Enver Hodža 1947. godine, i to kao gost Josipa Broza Tita i ondašnje jugoslovenske federacije.

– Osećam se srećnim u ulozi premijera Albanije koji posećuje Beograd nakon sporazuma između Kosova i Srbije, koji region uvodi u novu epohu. Osećam zahvalnost za sav trud i požrtvovanje ljudi koji su bez obzira na nacionalnost, profesiju ili političko opredeljenje omogućili da dođe ovo vreme. Znam da ima mnogo faktora koji su doprineli promenama koje nas danas stavljaju u taj novi kontekst, a ja sam posebno obradovan što mi se pruža prilika da predstavljam Albaniju i doprinesem promeni odnosa između naših dveju zemalja. Izgubili smo mnogo vremena. Ali ono o čemu razmišljam danas nisu godine koje su prošle, niti šta smo propustili da uradimo, već koliko je godina pred nama i koji nas veliki poslovi čekaju da ih obavimo.

Kako objašnjavate okolnosti koje su uticale na ovakve odnose, naročito u poslednjih dvadeset godina kosovske krize? Verujete li da je moguće, posle svih loših iskustava iz prošlosti, da se dogodi preokret koji će doneti normalizaciju odnosa između dve zemlje?

– Ja ne znam kako se može ići napred, ako glavu stalno okrećete i gledate unazad. Ako bi prošlost trebalo da odlučuje o sadašnjosti, onda svakako ne bi bilo budućnosti. Istorija balkanskih sukoba je dovoljno poznata, a možda smo se i previše bavili njome tako da nam je postala kao nekakva zajednička mrlja ona poznata izreka „Balkan kao bure baruta“, kao mesto stalnih sukoba i komadanja. Ne verujem da ima ikog među nama ko želi da i u budućnosti nastavimo sa tom mrljom, ili dozvolimo da se opet stvori onaj glib od konflikata kao istorijska zamka, u koju guramo nove generacije u vreme kada smo zapravo krenuli drugim putem, i kada imamo jasni zajednički cilj, a to je Evropska unija.

Verujete li da je moguće, posle svih loših iskustava iz prošlosti, da se dogodi preokret koji će doneti normalizaciju odnosa između dve zemlje? Pitam vas ovo i zbog toga što će u Srbiji u novoj vladi ponovo biti partije i ličnosti koje su bile saradnici režima Slobodana Miloševića. Kako to komentarišete?

– Verujem da nam samo taj put može pomoći da učvrstimo demokratije u našim zemljama, a to onda znači da ne možemo imati preubeđenja o slobodno izraženoj volji srpskog naroda, ili uopšte o slobodnim izborima bilo kojeg naroda. Bez sumnje, nije trebalo da se naši narodi toliko dugo lišavaju neiskorišćenih mogućnosti saradnje. Samo što izražavanje žaljenja o tome treba da nam bude podsticaj za oporavak, pošto su u međuvremenu stvoreni svi uslovi da okrenemo novu stranicu u odnosima naših država. Uvođenje nove dinamike u odnosima između Albanije i Srbije zasigurno vodi ka većoj sigurnosti i daje šansu više za afirmaciju nove epohe u koju ulazi region. Naša stremljenja ka članstvu u EU, a u tom okviru i istorijski sporazum Kosova i Srbije, koji simbolizira novu epohu na Balkanu, ne bi trebalo da ostave mesto za prebijanje starih računa. U tom pogledu smo otvoreno izneli naše stavove o Miloševiću, a isto ćemo reći svima koji ugrožavaju mir, sigurnost, progres i stabilnost regiona, ali, naravno, mi nemamo predrasuda. Mi verujemo u iskrenost proevropske orijentacije srpskih zvaničnika, i želimo da se zajedno krećemo tim evropskim putem, kao cilju po sebi, koji znači demokratiju, blagostanje i sigurnost za naše zemlje i region.

Da li je bilo moguće da se preokret dogodi ranije? U Srbiji su 2000. godine došle na vlast demokratske snage, ali nije došlo do promene odnosa sa Albanijom. Zašto je trebalo da prođe 14 godina da bi jedan albanski premijer zvanično posetio Beograd?

– Kao prvo, verujem da u ovih 14 godina, koje su deo vremena tranzicije naših društava iz totalitarnog u višepartijski sistem, ima mnogo stvari koje nismo uradili i postigli, kako u Albaniji, tako u Srbiji, kao i u ostalim zemljama u regionu. U tom pogledu daleko smo od poželjnog i u vezi s regionalnom saradnjom. Kao drugo, čini mi se da je najveći deo srpske politike, uključujući tu i snage koje su srušile Miloševića, zbog mnogih razloga imao potrebe za dodatnim vremenom da bi prihvatio novu realnost na Kosovu stvorenu posle 1999. godine, a naročito posle 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Šta podrazumevam pod tim možda bih vam mogao ilustrovati podsećanjem na jednu izjavu koju je pre nekoliko godina dao bivši predsednik Boris Tadić, sa kojim sam, inače, u prijateljskim odnosima. Sećam se te izjave ne samo zato što se služila žargonom ljubitelja košarke – a ja sam se u mladosti bavio košarkom – već i zato što je izražavala gorčinu srpske politike u vezi s neprežaljenim gubitkom Kosova. Tadić je pitanje Kosova uporedio sa poslednjim minutom košarkaške utakmice u kojoj protivnik vodi sa 20 koševa razlike, a ekipa Srbije, da bi dobila meč u toj vremenskoj stisci, treba da postigne sedam trojki, pri čemu protivnik može i da ne postigne nijedan koš! Demokratama u Srbiji, kao i celom političkom spektru, možda je isprva bilo potrebno vreme da priznaju, a zatim i objasne da je Kosovo, u smislu onoga što se želelo, nemoguća misija, da je realnost tamo postala drugačija. Za Srbiju je to možda bila nezaobilazna faza. Želim da podsetim da je Boris Tadić započeo dijalog sa Kosovom, i na tim su premisama dijalog nastavili Ivica Dačić i Aleksandar Vučić.

Da li je vaša poseta Srbiji uslovljena motivom koje dve države imaju u vezi sa osiguravanjem napretka u procesu evropskih integracija? Da li je to ujedno jedan od uslova za bržu integraciju u EU?

– Evropska unija je vizija, ideja i kontekst u kojem se dešavaju promene. U tom smislu se javlja i neophodnost radikalne promene u odnosima naših zemalja. To je činjenica, kao što je činjenica da Brisel ima listu zadataka i uslova koje zahteva od nas da ih ispunimo. Ali ja verujem da EU ne bi bila tako velika aspiracija za naše narode ako ti zadaci i uslovi ne bi bili nešto što i mi sami vidimo kao naše unutrašnje i neophodne potrebe. Dakle, preduzimanje koraka koji za cilj imaju EU, a Brisel kao pozadinu, na kraju krajeva nije nešto što se tiče Brisela, već nas samih, nešto što je od koristi i vodi dobrobiti naših naroda. Stoga je tačno da EU daje podsticaje za jačanje odnosa u regionu, ali njihov je rezultat, kao što je poznato, od koristi za region. Konačno, ja verujem da je naš region prostor nadopunjavanja zemalja koje ga čine, a ne prostor konkurencije i još manje sukoba. Stoga nemam nikakve sumnje da će saradnja doprineti da svaka od zemalja u regionu kao društvo brže napreduje i time brže stigne i do članstva u EU.

Koji su prioriteti u razvoju odnosa između dve države? O čemu ćete razgovarati sa srpskim zvaničnicima? Koje su glavne teme koje ćete vi izložiti za diskusiju?

– Kao i kod svih početaka ove vrste, verujem da na prvo mesto dolazi identifikovanje oblasti i tema koje su od zajedničkog interesa ili oko kojih imamo problem i za koje treba da pronađemo načine kako da im pristupimo. Kada se radi o produženoj tranziciji i nekim razvojnim aspektima, naše su zemlje u sličnoj situaciji. Zbog toga verujem da ćemo imati dosta tema za razgovor. Jedna od tema, koju izdvajam kao veoma značajnu, jeste posmatranje regiona kao zajedničkog tržišta od kojeg možemo imati koristi u mnogim poljima, ako uspemo da ga razvijemo u jedinstveno tržište i pre nego što budemo integrisani u EU. Kada se radi o problemima s kojim se možemo suočiti tokom razgovora, mogu spomenuti razlike koje imamo oko Kosova. Koristim ovu priliku da istaknem da albanska vlada neće zastupati nekakav paternalistički stav u odnosu na Kosovo. Za nas je Kosovo država ravnopravna sa drugim državama u regionu. U našim razgovorima sa Beogradom, kada se budemo dotakli te teme, mi ćemo insistirati da se Kosovo tretira kao zaseban subjekt, što ono i jeste u suštini. U svakom slučaju, nema razloga da Albanija govori u ime Kosova. Naravno, ima mnogo stvari koje se mogu uvezati u trougao odnosa Tirana-Priština-Beograd, ali će svakako u tom trouglu biti tri posebne države koje vode ravnopravni dijalog. Štaviše, verujem da bi za region bilo bolje ako bi se što više zemalja iz regiona uključilo u što više zajedničkih inicijativa.

Da li politička situacija u Albaniji utiče na odnose sa Srbijom ili, drugim rečima, imate li podršku albanske javnosti za uspostavljanje normalnih odnosa sa Srbijom?

– Koalicija na vlasti u Albaniji, Savez za Evropsku Albaniju, prošlog juna pobedila je na izborima sa istorijski najubedljivijom većinom, ima dve trećine mandata u parlamentu. Izbore smo dobili nakon što smo jasno istakli ideju o potrebi intenziviranja saradnje u regionu, kao i da Albanija treba da ima aktivnu ulogu u jačanju te saradnje. Program naše vlade teži modernizaciji i održivom razvoju zemlje, i mi smo ubeđeni da se to ne može postići bez regionalne saradnje. Novu epohu koja je započela u regionu želimo da iskoristimo za dobrobit novih generacija. U albanskom javnom mnjenju ne znam da postoji neki glas koji ima nekakvu težinu a da je protiv ove naše politike. Štaviše, mislim da ne treba preuveličavati ili stvarati velike istorije oko trvenja između Albanije i Srbije, zato što to nije u skladu sa realnošću. Ako se ostavimo takvih istorijskih analize, vidimo, prvo, da je uvek postojala, iako u ograničenoj formi, razmena i trgovina između naše dve zemlje, a drugo, imali smo i razmene poseta na ministarskom nivou, na primer Ilir Meta, predsednik druge stranke u vladajućoj koaliciji, posetio je Beograd kada je bio na funkciji ministra inostranih poslova, a kasnije smo imali i uzvratnu posetu Tirani od strane Ivana Mrkića, kao ministra inostranih poslova Srbije.

Kako vidite nastavak dijaloga između Kosova i Srbije? Koji je tu, prema vašem mišljenju, glavni problem i šta biste izdvojili kao najveće dostignuće dijaloga?

– Nadam se da će nastavak dijaloga voditi ka napretku u vezi s Briselskim sporazumom. Verujem da će se on sprovesti u celini. Takođe, mislim da će veoma značajno biti da se kao kruna dijaloga potpiše deklaracija o dobrosusedskim odnosima dveju država, kao činu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. Ovaj čin bi bio podrška učlanjivanju Kosova u međunarodne organizacije, kao što su UN, a bio bi svakako i podsticaj za integraciju Srbije i Kosova u EU.

Ali, Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova.

– Razume se, kod ove tačke se suočavamo s problemom nepriznavanja nezavisnosti Kosova od strane Beograda. Mislim da to nije pravi način reakcije na nezavisnost Kosova jer predstavlja samo gubljenje vremena. Ovo je ipak stvar procene srpske politike i balansa koji ona pokušava da postavi između nepriznavanja kao odbijanja i nepriznavanja kao oklevanja ili odlaganja odluke za kasnije. Srbija je na neki način na putu da prihvati ovu drugu varijantu, punu normalizaciju odnosa sa Kosovom, ali bez izričitog izjašnjavanja o nezavisnosti, pošto time ne samo da trasira svoj put za ulazak u EU, već daje snažan i bazičan podsticaj i za ulazak regiona u novu epohu odnosa, o kojem sam već govorio. Svakako, da bi se konsolidovala ova nova epoha, biće potrebno priznanje nezavisnosti Kosova, što će verujem na radikalan način ubrzati prijem Srbije u EU.

Kosovska vlada je najavila odluku o formiranju kosovske armije, dok je Srbija protiv zbog straha da bi to vodilo militarizaciji kosovskog pitanja. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

– Kao prvo, dozvolite mi da ponovo istaknem da je Kosovo nezavisna država, jednaka u prvima, slobodi i aspiracijama koliko su to i Srbija ili Albanija i ponavljam, Albanija nema i ne može imati nikakav paternalistički stav o Kosovu. Kao ni Srbija, uostalom. Verujem, takođe, da Srbija ne samo što ne treba da ima strah od stvaranja kosovske vojske već će, naprotiv, opšta zajednička sigurnost u regionu biti veća u okviru zajedničkog procesa integracije u EU, kao i prirodnog procesa integracije Kosova u NATO.

Skupština Kosova izglasala je odluku o utemeljenju specijalnog suda za ratne zločine. Kako to komentarišete? Imamo nerazjašnjen slučaj „Žute kuće“.

– Mislim da sama odluka Skupštine Kosova izražava značaj tog čina i evropsku odgovornost Kosova kao države. Državni organi Albanije sarađivali su i ponovo će sarađivati u svim istragama kojima je cilj da se obelodane istine. Međutim, kao što smo u prošlosti porekli i odbacili neke užasne spekulacije oko oslobodilačkog rata na Kosovu, nećemo se libiti od takvih reagovanja i ubuduće, ako se one opet pojave kao takve. Svi imamo potrebu za otkrivanjem istine o prošlosti, ali ono što nikome nije potrebno jeste prošlost kao izvor spekulacija na štetu budućnosti.

Hoće li uskoro neki srpski zvaničnik biti pozvan da poseti Albaniju?

– Svakako. Ima mnogo prostora za razgovore i saradnju koje treba iskoristiti kako bismo nadoknadili izgubljeno vreme. Želimo da imamo što više poseta i to na svim nivoima i poljima saradnje.

Rešiti problem albanske manjine u Srbiji

„Kako na nivou regiona, tako i na bilateralnom nivou verujem da će značajna tema biti manjine. Srpska manjina u Albaniji, iako je brojčano veoma mala, ima sada jednu školu u selu Hamil kod Fiera, koju pohađa oko sto đaka srpskog i bošnjačkog porekla. S druge strane, u Srbiji živi albanska manjina u značajnijem broju, većina njih u Preševskoj dolini, gde više hiljada učenika ima problema sa udžbenicima, a u drugim kontekstima suočavaju se i sa nezaposlenošću, ekonomskim problemima, problemima predstavljanja, itd. Kada se ima u vidu koliko se Srbija angažuje po pitanju prava i sigurnosti Srba na Kosovu, a i drugde, ja verujem da je otvoreni dijalog najbolji način za rešavanje problema u vezi s manjinama na osnovu evropskih standarda, imajući pritom u vidu dobrobit i razvoj čitavog regiona, ističe premijer Albanije.

Dačić i Tači zaslužuju Nobela

Premijer Kosova i bivši premijer Srbije su, kao što vam je poznato, predloženi za Nobelovu nagradu za mir. Da li oni zaslužuju tu nagradu?

– Podržao sam javno predlog čim je on bio iznesen. Ubeđen sam da bi to bila više nego zaslužena nagrada za hrabrost i dalekovidost koju su pokazali dvojica premijera rušeći političke, kao i kulturne mitove i tabue između dva naroda. To bi bila nagrada i za doprinos koji su dali promeni slike o Balkanu kao mestu sukoba, predstavom da on može postati i mesto gde se pružaju ruke pomirenja. A to besumnje nije samo puka predstava, već i realnost koja se svakim danom sve više učvršćuje.