Sud za zločine OVK u Hagu odbio je zahtev bivšeg oficira OVK Kadrija Veseljija (Veseli), optuženog za zločine nad Albancima, Srbima i Romima na Kosovu i u Albaniji, da bude privremeno pušten na slobodu.
U odluci, danas objavljenoj na internet stranici suda, sudija Nikola Giju (Nicolas Guilllou) usvojio je argumente tužilaca da postoji rizik da bi Veselji, ukoliko bi bio pušten, pokušao da pobegne, utiče na svedoke i da ponovo krivično delo.
Uzimajući u obzir argument odbrane da Veselji nije pobegao kada je u junu prošle godine tužilac Džek Smit (Jack Smith) obelodanio da je protiv njega podneo predlog optužnice, sudija Giju složio se sa tužiocima da je rizik od bekstva sada znatno veći zato što je Veseljiju obelodanjen sadržaj optužnice, kao i dokazi koji ga terete.
Za krivična dela za koja je optužen, počinjena na 40 lokacija nad stotinama zarobljenika OVK, Veseljiju je moguće izreći i kaznu doživotnog zatvora, što rizik dodatno povećava, konstatovao je sudija.
Činjenica da je Veselji bio član Glavnog štaba i šef obavestšajne službe OVK, kao i predsednik Skupštine Kosova, ne može se zanemariti pri sagledavanju rizika, zato što mu, naznačio je sudija Giju, njegove brojne pristalice, uključujući i veterane OVK koji su mu bili podređeni, mogu pomoći da pobegne.
Sudija Giju u odluci je zaključio i da postoji rizik da bi, kao bivši šef obaveštajne službe OVK i Kosova, Veselji na slobodi mogao organizovati napore za opstruiranje rada suda u Hagu.
Na to, kako je navelo tužilaštvo, a sudija to prihvatio, ukazuje činjenica da je Vlada Kosova za fiktivne poslove isplatila velike sume novca bivšim vođama OVK koje je sud pozvao u Hag na saslušanje.
Sudija Giju naznačio da je se te činjenice moraju posmatrati „u kontekstu opšte, već dobro utvrđene i tekuće klime uznemiravanja svedoka i uplitanja u krivične postupke protiv bivših pripadnika OVK“ na Kosovu.
Podsećajući da su u srži optužnice zločini protiv osoba koje su bile označene kao protivnici OVK, sudija Giju je ocenio da bi postoji rizik da bi Veselji na slobodi mogao pokušati da ponovi krivično delo tako što bi uznemiravao svedoke.
Po sudiji, nije nužno da Veselji lično i fizički počini krivična dela.
„Dovoljno je da Veselji, svojim izjavama i delovanjem, bilo javnim ili privatnim, može podstaći ili pomoći osobama u mreži koja ga podržava da počine takve zločine“, podvukao je sudija Giju.
Zahtev za puštanje na privremenu slobodu podneli su i saoptuženi Hašim Tači (Hashim Thaci), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi).
O tim zahtevima, sudija Giju još nije doneo odluku.
Tači (52), Veselji (53), Seljimi (49) i Krasnići (69) optuženi su za zlodela počinjena u 34 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija u 10 tačaka tereti za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade. od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi, koji su na Kosovu uhapšeni 4. i 5. novembra, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tužioci traže da suđenje počne u septembru ove godine, a odbrana tvrdi da proces ne može početi do leta 2022.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.