Sudar dve političke vizije

U skladu s tradicijom, juče su prvi glasali stanovnici Diksvil Noča i Harts Lokejšena, gradića u Nju Hempširu. U oba mesta ubedljivo je pobedio Obama, što je iznenađenje, budući da su to do sada bila uporišta republikanaca. U Diksvil Noču Obama je osvojio 16, a Mekejn pet glasova, dok je u Harts Lokejšenu odnos bio 17 prema deset za Obamu.

U više od 30 država rano glasanje za šefa države i predstavnike oba doma Kongresa počelo je pre nekoliko sedmica, tako da su dugi redovi ispred biblioteka i drugih institucija pretvorenih u biračka mesta postali svakodnevni prizor. Iako se građani SAD suočavaju s finansijskim nedaćama, pokazali su nezapamćeno interesovanje za izbore i analitičari su predviđali veliku izlaznost.

„Nema mesta apatiji“, ocenjuje Bi-Bi-Si. Očekivalo se da će čak 140 miliona Amerikanaca izaći na birališta i nije se isključivala mogućnost da će to izazvati probleme prilikom prebrojavanja glasova. Loša ekonomska situacija donela je političke poene Obami koji je važio za favorita na izborima. Posle osmogodišnje vladavine republikanca Džordža Buša koji je doživeo pad popularnosti, stiče se utisak da Amerikanci žele promenu, što ide naruku demokratama. Demokrate su se takođe nadale da će osnažiti pozicije u oba doma Kongresa u kojima već imaju većinu. Zabrinuti republikanci izjavljivali su prethodnih dana da postoji mogućnost da demokrate „uspostave potpunu kontrolu nad Vašingtonom“, što bi podrazumevalo prevlast u Kongresu i Obamu kao novog stanovnika Bele kuće.

Proteklih meseci harizmatični Obama uspeo je da pridobije mnoge glasače, pre svega zahvaljujući energičnim govorima i zanimljivim TV nastupima. Zanimljivo je da je demokrata uspeo da prikupi novčane donacije u vrednosti od 641,5 miliona dolara, dok je Mekejn imao budžet od 358 miliona dolara, a predizborna kampanja dvojice kandidata smatra se najskupljom u istoriji. Obama je tokom predizborne kampanje i preliminarnih izbora za demokratsku predsedničku nominaciju pokazao izuzetnu inteligenciju, naglašavaju analitičari.

Za razliku od Mekejna, ostao je staložen, čak i u najžučnijim debatama. Zbog takvih osobina, Obamu porede s Franklinom Ruzveltom, prvim u nizu takozvanih velikih američkih predsednika. Njegov izbor za šefa države poboljšao bi takođe imidž SAD u svetu zato što bi pokazao da su se „birači okrenuli jednom istinski novom čoveku čiji je vrtoglavi uspon mogao da se dogodi samo u Americi“, ocenjuje britanski Gardijan. List dodaje da se „Amerikancima pruža prilika da usvoje novi pogled na svet, kao mesto u kojem imaju i partnere i neprijatelje, dok bi u suprotnom ostali pobornici Bušovog mišljenja o trajnom ratnom stanju“.

List Indipendent piše da ne treba potceniti ni činjenicu da se SAD suočavaju s „možda najvećim problemima u svojoj novijoj istoriji“, što bi moglo da natera birače da podrže Obamu, „novog i zadivljujućeg talenta, koji je do pre četiri godine bio potpuno nepoznat“, a ne Mekejna, „iskusnog senatora iz Arizone , industrijalca i generala“. Uprkos smirenosti i inspirativnoj retorici koju je ispoljio demokratski kandidat ima i onih koji smatraju da je pokazao izvesnu dozu „surovog profesionalizma“, što bi moglo da navede neodlučne birače da podrže republikance. Štaviše, neki analitičari tvrde da Amerikanci nisu spremni da za šefa države izaberu Afroamerikanca „egzotičnog imena“. Stoga, nije se isključivala mogućnost da će glasači dati poverenje Mekejnu, veteranu političke scene. Heroj iz rata u Vijetnamu, koji slovi za vrsnog poznavaoca prilika u svetu, do poslednjeg trenutka vodio je energičnu kampanju, poručujući biračima da se neće predati.

Svog rivala sedamdesetdvogodišnji Mekejn je nazivao „politički neiskusnim“, naročito u domenu spoljne politike. Mnogi tvrde da bi činjenica da Obama, četrdesetsedmogodišnji senator iz Ilinoisa, ima „siromašniju radnu biografiju“, mogla da bude od koristi republikancima. 

Molitve u Keniji

Kisumu – Stanovnici Kenije preplavili su juče crkve u kojima su organizovane molitve da Barak Obama postane prvi crni predsednik Amerike, a u drugim delovima Afrike mnogi su prisustovali celovečernjim zabavama, u čast kandidata koji je postao popularan širom kontinenta. „Obamamanija“ je naročito snažna u Keniji, mestu rođenja Obaminog oca. Svečana atmosfera zabeležena je i u Kogelu, selu u kojem živi Obamina baka. Druga Obamina baka, Medlin Danam, umrla je u ponedeljak na Havajima. Afrikanci izražavaju nadu da će Obama postati stanovnik Bele kuće i pomoći u poboljšanju prilika na Crnom kontinentu. Mnogi listovi objavili su specijalne dodatke posvećene njegovom životu i političkoj karijeri. S. G. M.

Izborne zanimljivosti

Prema američkom ustavu da bi se neko kandidovao za predsednika, mora da bude stariji od 35 godina, da živi u SAD najmanje 14 godina i da bude rođen u toj zemlji. Ipak, prvih sedam američkih predsednika bili su rođeni u Britaniji. Prvi šef države rođen u SAD bio je Martin van Buren, izabran 1837. Izbori se uvek organizuju prvog utorka u novembru. U nekim državama to je neradni dan. Prvi predsednički izbori održani su 1789. i na njima je trijumfovao Džordž Vašington. Prva stranka koja je organizovala konvenciju na kojoj je izabrala kandidate za predsednika i potpredsednika bila je Antimasonska stranka, 1831. godine. Ona je ubrzo nakon toga prestala da postoji. Svaki američki predsednik bio je oženjen, osim jednog – Džejmsa Bjukenena, izabranog 1856, a samo jedan šef države bio je razveden i ponovno oženjen – Ronald Regan. Najstariji predsednik koji je stupio na funkciju bio je sedamdesetrogodišnji Ronald Regan, a najmlađi je bio Džon Kenedi (43). Prva žena koja se kandidovala za predsednika bila je Viktorija Vudhul, 1872. godine. M. G.