Mada je odluka Ustavnog suda Hrvatske da referendum o ćirilici proglasi neustavnim, ali isticanje latinično-ćiriličnih tabli u Vukovaru zamrzne na godinu dana i u Hrvatskoj ocenjena kao kompromisna i oportunistička, dočekana je kod većine aktera sa olakšanjem, pa čak i onaj njen deo o moratorijumu prihvaćen je kao prilika celom hrvatskom društvu da spusti loptu i delikatnom temom ostvarivanja prava srpske manjine se pozabavi hladnije glave.
Ustavni sud podvlači neprihvatljivu činjenicu da je referendumsko pitanje usmereno isključivo na smanjivanje prava srpske nacionalne manjine.
Mada je, mestimično i mučno, obrazloženje odluke Ustavnog suda dato na 23 strane očigledno nije obuhvatilo sva škakljiva pitanja koja iz kompromisne odluke suda proističu. Naime, da li se zabrana prisilnog isticanja latinično-ćiriličnih tabli u Vukovaru na godinu dana odnosi i na već postavljene table i kako odluka Ustavnog suda utiče na sudski proces koji se vodi protiv 22 građanina Hrvatske koji su učestvovali u nasilnom uklanjanju tih tabli?
Hrvatski pravnici su veoma oprezni u tumačenju odluke Ustavnog suda i njenih implikacija na ova praktična pitanja, a izveštač Hrvatske televizije iz Vukovara tvrdi da će nasilno uklanjanje tabli ubuduće biti tretirano kao nasilje nad državnom imovinom i tako biti i sankcionisano.
U samoj odluci Suda piše da Ustavni sud može da odredi organ koji će zadužiti za sprovođenje svojih odluka, pa praktično tumačenje odluke o kojoj je reč za prvu ruku pada na Gradsko veće grada Vukovara, a to odnedavno znači na one koji iza dosadašnjeg nasilnog skidanja dvojezičnih tabli stoje.
Međutim, Ustavni sud nalaže Gradskom veću grada Vukovara da u roku od godinu dana, a u skladu sa toliko pominjanim članom 8, ali i manje pominjanim članom 6 Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina odredi opseg ostvarivanja tih prava u određenom delu ili određenim delovima grada. Ovde je važno napomenuti da član 6 predviđa da se prava nacionalne manjine mogu statutom opštine ili grada predvideti i u užem opsegu, ali izričito ističe da se to ograničenje nikako ne može odnositi na pravo nacionalne manjine da se svojim jezikom i pismom služi pred organima državne uprave i pravosuđa i na pravo na dobijanje javnih isprava na svom jeziku i pismu.
Koliko je poznato, ćirilično-latinične table u Vukovaru su i postavljane na zgradama državne uprave i pravosuđa.
Ustavni sud zabranjuje nasilnu primenu na teritoriji Vukovara celog Zakona o pravima nacionalnih manjina na sopstveni jezik i pismo, pa nije jasno da li se moratorijum odnosi i na ova dva kategorična izuzeća propisana Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
