Sudbina planete u rukama pet sila

Iz tog razloga, navode analitičari, postoji opasnost da nas SAD, Rusija, Kina, Severna Koreja i Iran zbrišu s kugle zemaljske. Prebrojavanje projektila nuklearnog oružja pomalo podseća na prebrojavanje izbornih glasova, odnosno mnogo toga zavisi od toga ko ih i kako broji.

Sporazum o razoružanju o kojem trenutno pregovaraju SAD i Rusija tiče se raspoređenih strateških bojevih glava, ali se njime ne uzima u obzir većina oružja koju dve države, kako se čini, poseduju u izobilju. Sporazum se ne odnosi ni na taktično oružje kratkog dometa kao što su nuklearne artiljerijske granate, antibalističke rakete koje, kako se procenjuje, SAD ima 500, a Rusija oko 2.000. One ne predstavljaju neposrednu opasnost ni za jednu nuklearnu supersilu, te su stavljene po strani, iako su bitna pretnja za inicijativu za neširenje nuklearnog oružja. Što su bojeve glave manje, lakše ih je ukrasti.

Kako navode stručnjaci, postoji razlika između raspoređenih, rezervnih bojevih glava i bojevih glava povučenih iz upotrebe. Novi sporazum tiče se raspoređenih bojevih glava, odnosno namontiranih na raketu koje su spremne za upotrebu ili bojevih glava u obliku bombi koje su spremne da ih transportuje avion. Međutim, u vojnim magacinima Amerike i Rusije ima mnogo više oružja za masovno uništenje. Veliki deo inicijativa za razoružanje u proteklih nekoliko godina odnosio se na bojeve glave koje su skinute sa raketa i koje se čuvaju u bunkerima pod konstantnim nadzorom. Međutim, one mogu biti ponovo namontirane za samo nekoliko dana ili nedelja.

U pojedinim slučajevima, odstranjen im je mehanizam za aktivaciju da ne bi iznenada eksplodirale. Trebalo bi da budu razmontirane, ali se na to ponekad čeka i nekoliko godina. SAD imaju 4.200 takvih bojevih glava, a godišnje ih razmontira samo 270. Veruje se da Rusija poseduje 8.000 neraspoređenih bojevih glava, ali nije poznato koliko ih ima u rezervi, a koliko je povučeno iz upotrebe. Prema mišljenju nezavisnih stručnjaka za atomsku energiju, ogromni deo nuklearnog oružja koji je povučen iz upotrebe tek treba da se razmontira. Iako je ova kategorija nuklearnog oružja najbrojnija, ona se ne računa kao deo vojnog arsenala neke zemlje, mada ne postoji tehnički razlog zbog kojeg ne bi mogla da bude relativno brzo vraćena u u upotrebu ukoliko dođe do zaoštravanja odnosa između pojedinih zemalja.

Pat pozicija sa Iranom

Beč – Agencija za nuklearnu energiju UN saopštila je da je u „pat poziciji“ u odnosu sa Iranom kada je reč o spornom nuklearnom programu ove zemlje. Šef Agencije Mohamed el Baradej rekao je da Iran nije obustavio obogaćivanje urana. On je dodao da Teheran nije razjasnio ostala sporna pitanja u vezi sa njegovim atomskim aktivnostima. El Baradej je poručio Iranu da suštinski obnovi odnose sa IAEA čije je sedište u Beču da bi dokazao da njegov nuklearni program nema vojne dimenzije. Zasedanje odbora IAEA započeto je juče, a centralna tema sednice jeste obustavljena istraga Agencije za nuklearnu energiju UN nuklearnih aktivnosti Irana i Sirije.