Sudbina svih ljudi koji se odsele je da im srce pripada na dva mesta

Aleksandra živi u Setubalu a radi u Lisabonu, u nevladinoj organizaciji na međunarodnim projektima koji se bave tematikom učešća mladih u donošenju odluka na lokalu, ali priznaje da povratak u Srbiju za nju nije otpisana opcija.

– Kada sam otišla, to je bilo inicijalno na godinu dana da radim jedan evropski volonterski program 2013. godine, a nakon toga sam želela da ostanem jer mi se svideo Portugal, a u to vreme u Srbiji politička situacija nije obećavala mnogo, što mi je pomoglo u odluci da ostanem – kaže Maldžiski za Danas.

Po odlasku u Portugal nije razmišljala o tome da li će se vratiti u Srbiju, a odgovor na to pitanje nema ni sada. Iako smatra da je uzrok toga njena ličnost koja je nepredvidiva i ne planira mnogo unapred, kako vreme prolazi sve joj je teže da zamisli povratak, jer je, kako kaže „situacija u Srbiji ne poziva na to“.

Poseta Srbiji je gorko-slatkog ukusa

Posetu Srbiji Aleksandra Maldžiski oslikava kao neobičnu i čudnu atmosferu, jer se stvari brzo menjaju, ali nažalost, ne nužno nabolje.

– Čudno je kada se vratiš u svoju zemlju, u svoj grad (Beograd u mom slučaju) kao posetilac. Čudna je perspektiva jer to je tvoj grad i uvek će to biti. Neke stvari su iste, neke drugačije, ti dolaziš iz neke druge perspektive…jako neobično i možda teško za opisati.

Kako kaže, poslednji put Srbiju je posetila pre dve godine, a nakon toga bila je sprečena zbog situacije sa korona virusom.

–  Pre toga nisam bila nekoliko godina, pa mi je po dolasku bio veliki šok da vidim na primer Beograd na vodi, ne toliko zbog izgleda tih promena već jer znam šta te promene odslikavaju. Imala sam gorko-slatki osećaj. Lepo je vratiti se, sa druge strane čudno je videti promene u svom gradu koje nisu nužno na bolje po mom mišljenju – ukazuje Maldžiski.

Srbiji bi se vratila kada bi imala priliku da bude deo pozitivne promene

Aleksandra kaže da bi se u Srbiju vratila kada bi to bila zemlja u kojoj ne vlada korupcija, u kojoj može da se živi pristojno sa otvorenim društvom, uz manje nasilja kao i da su društvene i građanske vrednosti koje su široko zastupljene drugačije – da su politika i način na koji se vodi zemlja drugačiji.

– Ono što bi me takođe motivisalo da se vratim jeste kada bih osećala da mogu da budem deo promene i doprinesem toj promeni. Jer kada odete, imate osećaj da ste vi otišli i sve vam je super, al šta je sa drugima? Osećate se kao da niste deo borbe – teško mi je što ne mogu da budem na protestima na kojima bih volela, i krivo mi je jer mislim da ne doprinosim promenama ili boljitku društva i života u Srbiji time što sam ovde – kaže ona.

Govoreći o aktivističkim delovanjima i pričama koje ih prate kao što su „potplaćenost od stranaca“, „antisrpstvo“ i manjak ljubavi prema Srbiji, Maldžiski kaže da je to praksa koja se uvek ponavlja iz straha vladajuće sile da ih ova delovanja ne poljuljaju.

– Pripadam NVO svetu, bila sam aktivistkinja od srednje škole tako da sam bila deo “stranih plaćenika” i to je apsurdnost koja je oduvek bila prisutna. Postoje ljudi koji žele da rade dobre stvari za boljitak Srbije, a to što ih neko naziva stranim plaćenicima je reakcija iz straha da stvari i promene koji oni donose neće odgovarati nekima.

Ljude u Portugalu politika ne opterećuje

Kao jedna od stvari koje joj prijaju u  Portugalu jeste činjenica da se ljudi ne bave toliko politikom, ne jer to nije bitno već zato što to ne opterećuje stanovnike u svakodnevnom životu i svakodnevnim razgovorima.

– Mislim da postoji neka određena vrsta opuštenosti, normalnosti i sigurnosti. Iako Portugal nije možda na nivou nekih drugih država Evropske unije poput Nemačke ili Skandinavskih zemalja, opet je uređenija država u odnosu na Srbiju.

Iako ljudi u Portugalu nisu previše upućeni u dešavanja vezana za Srbiju, naša sagovonica u svom okruženju ima ljude koji su više upućeni u politiku, jer su ili aktivisti ili su članovi političkih partija. Ali u globalu ljudi nisu puno upoznati sa situacijom u Srbiji – ako nešto znaju to je uglavnom u negativnom kontekstu.

Portugalce Srbija asocira na Novaka Đokovića i kuvara Ljubomira Stanišića

– Ono što je zanimljivo, ovde su čuli za Srbiju zbog kuvara Ljubomora Stanišića, koji je ovde bio u emisiji za kuvanje – Noćna mora u kuhinji ili tako nešto. Pored toga, za Srbiju znaju preko fudbalera i Novaka Đokovića, posebno sada kada je to tema – kaže Maldžiski za Danas.

Sudbina svih ljudi koji se odsele je da im srce pripada na dva mesta

Ono što joj najviše nedostaje kada je reč o zemlji u kojoj je rođena jeste porodica, prijateljice i prijatelji, ali kaže da je sudbina svih ljudi koji se odsele da im srce pripada na dva mesta.

– Pored toga, nedostaje mi duh. Mislim da Srbija ima neku vrstu otvorenosti humora koja je specifična i koja mi nedostaje. Uprkos svemu, teško je prevazići jezičku barijeru i barijeru mentaliteta. Kada sam došla ovde bila sam samo okružena Portugalcima i Portugalkama, što je super jer sam naučila jezik i upoznala se bolje sa kulturom, mentalitetom, okruženjem, muzikom. Igrom slučaja kasnije sam ovde stekla neke prijatelje iz Srbije koje nisam tražila već se desilo. Oni su mi sada prijatelji jer volim da provodim vreme sa njima, ne zbog toga jer su iz Srbije – kaže Aleksandra.

Kako tvrdi na osnovu ličnog iskustva, ljudi koji dolaze ih istih krajeva dele neku vrstu sopstvenog stila humora, što čini da se u tom smislu bolje razume sa prijateljima iz Srbije.

– Ono što je zanimljivo jeste da postoje neke finese u mentalitetu, pre svega vezane za jezik i humor koje je teško prevesti koliko god ljudi bili otvoreni. Postoje neki momenti gde osećam da samo sa ljudima iz Srbije mogu da se razumem na tom nekom nivou. Nisam verovala da je to moguće jer sam ubeđenja da se ljudi prepoznaju nevezano za to odakle su ili koje su nacionalnosti, ali samu sebe sam preispitala da li stvarno postoje finese koje delimo sa ljudima koji dolaze iz iste sredine – deli Aleksandra svoje životno iskustvo.

Život u Portugalu znači čist vazduh, tople dane i vreme u prirodi

U pogledu posla kojim se Aleksandra bavi, život joj se nije umnogome promenio nakon selidbe u Portugal. Ono što jeste, to je okruženje koje je čistije, toplije i manje stresno.

– U karijernom smislu život mi se nije mnogo promenio jer sam se sličnim poslom bavila i u Srbiji, time se bavim godinama tako da sa te strane nije mnogo drugačije. Ali mi se život dosta promenio kada je reč o slobodnom vremenu, jer ovde živim pored mora, u zemlji i mestu gde ima puno sunčanih dana godišnje, gde je čist vazduh, gde imam priliku da mnogo češće idem na plažu što je meni negde bilo bitno – da budem u prirodi. Mislim da sam ovde poprimila tu dobru stranu Portugala – smirenost, i manje stresa – kaže Maldžiski i dodaje da ljudi iz Srbije vole da posete Portugal i zamišljaju da žive tu jer postoje sličnosti sa Srbijom, jer je država uređenija ali ne do te mere da bude šok u odnosu na Srbiju.

Kada to kaže, misli na red vožnje autobusa i vozova koji je tačan – na stanici ljudi sami formiraju red kako bi ušli u prevoz sa prednje strane kod vozača. U Portugalu nema guranja ko je stigao pre, svi dođu i uredno stanu u red.

Cela zemlja ruča u isto vreme i večera u isto vreme

Razgovarajući o svakodnevnici, sagovornica Danasa kaže da se stvari kao što su potrošačke navike ne razlikuju mnogo u odnosu na Srbiju, ali da postoje određene finese u odnosu prema hrani i provođenju vremena sa drugim ljudima.

–  U Portugalu su hrana i obroci gotovo kao religija – cela zemlja ruča u isto vreme i večera u isto vreme. Kada sam došla ovde dogovarala sam se sa prijateljima da idemo na kafu, a oni su rekli:”Važi, možemo posle večere“. Nije mi bilo jasno šta to znači, kako mogu da znam kada večerate. Ali sam shvatila da cela zemlja večera u 20h, a ruča u 13h – kaže Aleksandra kroz smeh.

Kada je reč o obrocima kao reperima za pravljenje rasporeda, Maldžiski deli još jednu ličnu priču sa nama.

– U jednom trenutku dok sam pomagala u produkciji oko snimanja muzičkog spota, sve se planiralo šta će se raditi pre a šta posle ručka, jer ručak se ne pomera. Takođe, kada se jede sedi se za stolom, ne jede se na ulici, u prevozu, usput. Ne postoji kultura fast food-a. Ne postoji brza hrana, postoji McDonald’s ali i tu se sedi kada se jede – kaže naša sagovornica.

Ne piju se kafe po kućama, i ne ide se kod nekoga bez povoda

Aleksandra Maldžiski predočava da je organizovanje druženja u Portugalu jako specifično, te da Portugalcima nije jasan naš način okupljanja bez specijalnog povoda.

– Kada su druženja u pitanju, ako pozivaju nekoga kod sebe kući, to je poziv na večeru – poziva se društvo na večeru. Neobično im je to što mi idemo jedni drugima po kućama bez posebnog povoda, na kafu ili čisto onako da se družimo kod kuće.

U Portugalu je kafa jako jeftina, ali se pije isključivo napolju.

– Izražena im je kultura pijenja kafe napolju, koja je za njih samo kratki espresso. Kada kažu “kafe” to znači kratki espreso i pije ga cela nacija. Kafa je jako jeftina, manje od evro, tako da su kafići puni jer je vreme uglavnom lepo. Čak i zimi se sedi napolju, a kafei su na svakom ćošku – objašnjava ona.

Testovi u Portugalu su besplatni a stopa vakcinisanih je na zavidnom nivou

Iako je naša sagovornica generalno zadovoljna načinom na koji je portugalska vlada vodila pandemiju, mišljenja je da su neke mere bile preterane kao što su predugi lokdaun i česte promene radnog vremena restorana, koje nisu uvek delovale logično.

Kaže da se od početka pandemije neke mere nisu menjale kao obavezno nošenje zaštitnih maski u zatvorenom prostoru, marketima, ptevozu, ali i da ljudi u Portugalu poštuju pravila, čak i preporuke.

Za razliku od Srbije gde su vakcine različitih proizvođača dostupne besplatno, ali gde se samoinicijativno testiranje plaća ne baš jeftino, Portugal je obezbedio besplatne i vakcine i testove, ako svojim stanovnicima tako i strancima.

– Ako imate kovid ili ste bili u kontaktu sa nekim ko je zaražen, zovete broj nacionalne službe i oni vam zakažu testiranje za PCR test. Pored toga, možete da se testirate bez ikakvog “povoda” besplatno. Trenutno je moguće uraditi četiri ili šest besplatnih testova za mesec dana, a pored toga mnogi gradovi imaju punktove gde se možete u toku celog dana besplatno testirati. Za to vam ne treba najava, zakazivanje, a mogu se testirati i stranci, i dobiti sertifikat za putovanja na engleskom jeziku – objašnjava Aleksandra.

Ona dodaje da je Portugal skoro uveo pravilo da pored toga što su ljudi vakcinisani, za odlazak na koncert na primer moraju da urade test. Mišljenja je da to dodatno pravi gužvu, pored toga što su testovi besplatni, uz dodatno širenje straha i panike putem medija, gde svaka vest počinje informacijom o brojevima obolelih.