Sudbina talentovanih je da napuste Srbiju

Tea se s violinom druži od svoje pete godine i prvo muzičko znanje stekla je u Muzičkoj školi u Loznici. Potom je u Beogradu završila srednju muzičku školu kod Vladimira Markovića, jednog od najboljih profesora violine u Srbiji. Sada je došlo vreme da napusti Srbiju jer je, kako kaže, sudbina talentovanih muzičara da idu u inostranstvo ukoliko žele dalje da napreduju. Tea govori engleski, španski i italijanski, a sada će uz sviranje violine učiti i nemački jezik.

Tea, koja po očevoj liniji ima nemačko poreklo, u prvo vreme će biti smeštena kod familije, koja živi upravo u Minsteru. Iza sebe ova nadarena devojka već ima veliki broj koncerata. Pored Srbije, nastupala je i u BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, Italiji, Rumuniji, Grčkoj, Slovačkoj i još nekim evropskim zemljama. Zanimljivo je da od toliko nastupa nijedan nije bio u Loznici, gde malo ko i zna za Teu i njene uspehe. Prvi put je nagrađena na jednom republičkom takmičenju još kao sedmogodišnja devojčica, a do sada je osvojila oko 40 prvih nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima.

Ona kaže da ne treba biti mašina za note, već u tonove uneti emociju.

– Zato ja govorim da ne sviram već pravim muziku, a sviraju oni koji uzmu note i samo precizno izvedu ono što je napisano – ističe Tea.

Ona inače nije od onih muzičara koji vežbaju satima i smatra da nije u pitanju koliko, već kako se vežba. – Kvalitetno, sa potpunom koncentracijom, ne može se vežbati duže od dva sata bez prekida, a sa pauzama ne više od pet sati dnevno. Sve dalje je zavaravanje i iscrpljivanje – priča Tea, čiji su najveći oslonac roditelji Dragan i Arbina i sedmogodišnji brat Dorotej, koji svira violončelo.