Sudbine boraca za pravdu u nepravednom ratu

Zahvaljujući dr Evi Rihter Marer i mr Volfrangu Mareru, deci i naslednicima dr Alojza Marera,  koji su večeras prisustvovali predstavljanju knjige njihovog oca, kraljevački muzej je dobio pravo prevoda na srpski jezik.

Knjigu je sa nemačkog prevela Gordana Timotijević a recenziju je potpisao istoričar Balkanološkog instituta SANU dr Ljubordrag Braca Ristić. Na večerašnjoj promociji čulo se da je srpski prevod izašao dve nedelje pre drugog izdanja knjige u Austriji koje se od originalne verzije razlikuje dopunom šezdeset strana koju je napisao poznati austrijski istoričar osvetlivši vreme i kontekst u kome je knjiga objavljena. To je vreme u kome su u Austriji, neposredno posle II svetskog rata, još uvek prisutne američke i ruske okupacione trupe.

Takvo vreme, a posebno sukob koji je usledio između ondašnjeg SSSR-a i ondašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije oko takozvane Rezolucije Infombiroa, uticali su, po rečima mr Volfranga Marera da njegov otac Alojz, autor knjige, istu povuče iz prodaje.

Odluka njegovih naslednika da knjizi novim izdanjima na srpskom i nemačkom jeziku „vrate život“ proistekla je iz njihove duboko lične potrebe da od zaborava spasu ne samo uspomenu na svog oca već i osećaja da u ovim sadašnjim vremenima valja, na sve načine, promovisati one vrednosti koja knjiga njigovog oca Luisa Marera u sebi nosi.

Knjiga govori o mladom vojniku Vermahta Alfredu Kroneku koji se još u Beču, pred početak Drugog svetskog rata upoznaje sa komunističkim idejama. Početkom rata biva mobilisan i ubrzo, po kazni, dobija premeštaj za Srbiju i biva stacioniran u Vrnjačkoj Banji, i kasnije u Kraljevu. Preko svog prijatelja Gerharda Šmidla (kome je i posvećena ova knjiga) stupa u kontakt sa partizanima, postaje njihov obaveštajac i do kraja rata sarađuje sa njima.

Šmidl pred kraj rata biva otkriven, uhapšen i streljan ali tokom saslušanja lažnim iskazom zaštićuje Luisa Marera alijas Alfreda Kroneka pa je ova knjiga, kako se večeras čulo, svojevrsni spomenik drugarstvu i ratnom prijateljstvu zahavljujući kom je Luis i preživeo rat. 

Knjiga koja je napisana sa nesumnjivim simpatijama prema srpskom narodu, pored beleženja istorijskih događaja, susreta sa značajnim ali i običnim ljudima i slikanja njihovih sudbina, sadrži i autentične opise ulica, trgova, bašta, kafana, vila, gospodskih i sirotinjskih kuća u Vrnjačkoj Banji, Kraljevu i Trsteniku.

Ovaj neveliki istorijski roman pod simboličnim imenom Bura izazvao je i buru emocija među prisutnima na promociji posebno posle govora dece i unuka Luisa Marera koji su bili prožeti duboko pacifističkim porukama kao i porukama da se ljudi i narodi međusobno bolje upoznaju i sarađuju i na taj način preduprede unutar svojih društava one pokrete i političke projekte koji bivaju uzročnici međunarodnih sukoba i ratova.