Odlučio da ne ispituje inspektora koji je otkrio Jovanjicu, Belivuka gotovo oslobodio jer je „porodičan čovek“: Ko je sudija Zoran Ganić?

Ime sudije Zorana Ganića često se provlačilo po medijima, budući da je bio uključen u neke od najvećih procesa koji su se vodili pred sudovima u Srbiji.

Početkom 2020. godine došao je u Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, a dodeljen mu je jedan od najpoznatijih predmeta u Srbiji – suđenje u slučaju „Jovanjica“.

U plastenicima i podrumskim prostorijama ove firme policija je pronašla 1,6 tona marihuane, a optuženi su većinski vlasnik Predrag Koluvija, kao organizator proizvodnje droge, i njegovi saradnici. Uhapšeni su i pripadnici policije i obaveštajnih službi za koje se sumnja da su štitili Koluviju.

U novembru 2022. godine sudsko veće sudije Zorana Ganića prvi put je donelo odluku o izdvajanju dokaza iz predmeta „Jovanjica 1“.

Tada je sudsko veće odluku o izdvajanju dokaza obrazložilo time da pretresu Jovanjice 18. novembra 2019, kada je pronađen kanabis, nisu prisustvovali prvookrivljeni Predrag Koluvija ili njegova tadašnja advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, već dve osobe zaposlene na imanju.

Tu odluku Apelacioni sud je ukinuo i vratio Ganićevom veću na ponovno odlučivanje, naloživši da prethodno budu saslušana petorica inspektora IV odeljenja.

Ipak, ime sudije Zorana Ganića našlo se na meti kritika kada je u septembru prošle godine saopštio da je sud doneo odluku da se suđenje nastavi iako nije saslušan inspektor Slobodan Milenkovića, dodajući da smatra da je dovoljno što su četvorica inspektora već saslušana.

Dodao je tom prilikom i da u toj fazi suđenja nije neophodno ispitati inspektora Slobodana Milenkovića i čekati kad bi to zbog njegovog zdravstvenog stanja bilo moguće, jer bi to dovelo do odugovlačenja postupka.

Svedočili su inspektori Milan Isakov, Dušan Mitić, Miloš Jurišević i Ljubomir Petrović, a inspektor Slobodan Milenković nije svedočio ni do danas, budući da je u više navrata slao dopis da ne može da dođe zbog zdravstvenih problema.

Takođe, tom prilikom je saopšteno i da je sud doneo odluku da se ponovo izuzme korpus dokaza koji se odnosi na pronalazak više od 660 kilograma već osušene marihuane pronađene na imanju Jovanjica 18. novembra 2019. godine.

Potom je Tužilaštvo za organizovani kriminal uputilo žalbu na odluku sudskog veća sudije Zorana Ganića, a Apelacioni sud u Beogradu je 26. januara doneo rešenje kojim je, uvažavanjem žalbe tužilaštva, preinačilo prvostepeno rešenje i odbilo predlog odbrane da se iz spisa izdvoje ti zapisnici i izveštaji.

Odbrana Predraga Koluvije potom je podnela Zahtev za zaštitu zakonitosti, što je Vrhovni sud Srbije odbacio kao nedozvoljen 12. juna 2024. godine.

Belivuka praktično oslobodio jer nije bio osuđivan i zato što je „zasnovao porodicu“

Ime sudije Zorana Ganića našlo se i u okviru ponovljenog postupka za tuču na beogradskom splavu „Blejvoč“, u kojoj je učestovao tadašnji šef obezbeđenja objekta – Veljko Belivuk.

Nekoliko mladića krenulo je 2007. godine na beogradski splav „Blejvoč“ kako bi proslavili rođendan, a na ulazu ih je zaustavilo obezbeđenje i zabranilo im da uđu na splav.

Kako je ispričao jedan od mladića, iako su odustali i rešili da odu na drugi splav, članovi obezbeđenja su ih napali.

Šef obezbeđenja Veljko Belivuk nasrnuo je na jednog mladića, udario ga pištoljem u glavu, a zatim i metalnom stolicom, dok je drugog upucao u butinu iz pištolja, pokazala je istraga tužilaštva.

Belivuk je optužen za pokušaj ubistva, nakon čega je usledilo sedmogodišnje suđenje koje je obeležilo nekoliko kontroverzi. On se branio tvrdeći da to veče nije radio, da je samo svratio i na splavu bio 40 minuta, čuo je da se obezbeđenje raspravlja sa gostima, ali je sa splava otišao pre nego što je došlo do incidenta. Više svedoka demantovalo je njegovu odbranu, a napadnuti mladić, kao i jedan radnik obezbeđenja prepoznali su ga kao napadača. U toku suđenja, međutim, radnik obezbeđenja negirao je ono što je ranije ispričao – da je Belivuk pucao u mladića. Rekao je da je ovakav iskaz dao jer mu je policija pretila, pisao je KRIK.

Belivuk je prvobitno osuđen 2009. godine na godinu i dva meseca zatvorske kazne. Osuđen je za nanošenje teških povreda i nedozvoljeno držanje oružja, iako je prvobitno optužen da je pokušao da ubije dvojicu mladića.

Ovu presudu je ukinuo Apelacioni sud naredne godine i vratio suđenje na početak, pošto, kako je utvrđeno, slučaj nije bio potpuno rešen.

Tužilaštvo je zatim izmenilo optužnicu 2015. godine i ublažilo krivično delo – Belivuk više nije bio optužen za pokušaj ubistva dvojice maloletnika, već za nanošenje povreda i to samo jednom od njih, što je znatno uticalo na visinu kazne.

Za ovo je osuđen u novembru 2015. godine.

Sudija Zoran Ganić je iz iskaza svedoka utvrdio da je Belivuk tog mladića napao uprkos tome što su on izvinjavao i rekao da će otići na drugi splav, ali nije smatrao da postoje otežavajuće okolnosti u ovom slučaju.

Kao olakšavajuće naveo je to što Belivuk pre toga nije bio osuđivan i što je zasnovao porodicu, pa ga je osudio na kaznu manju od minimalne koju zakon predviđa za ovo krivično delo.

Izrekao mu je pet i po meseci zatvora, a zanimljivo je da je tačno toliko Belivuk već proveo u pritvoru, pa je celu kaznu izdržao dok je trajalo suđenje.

Ovu presudu su tri meseca kasnije potvrdile sudije Apelacionog suda u Beogradu.

Sudija Zoran Ganić i drugi slučajevi

Osim toga, Ganićevo ime se nalazilo i na spisku članova sudskog veća u slučaju „Azotara“, kao i u postupku koji se vodio protiv vlasnika „Farmakoma“ Miroslava Bogićevića.

U odeljenje za organizovani kriminal Ganić prelazi iz odeljenja za suzbijanje korupcije, gde je proveo dve godine.

Pre toga, oko 15 godina je sudio u krivičnom odeljenju, takođe Višeg suda.

Kao jedna od poznatijih odluka bila je oslobađajuća presuda protiv predsednika desničarskog pokreta „Naši“ Ivana Ivanovića kome se sudilo jer je sastavio i objavio spisak „srbomrzaca i izdajnika“. Ganić je procenio da optuženi nije nikoga ugrozio, ali je istakao da je sam protiv pravljenja „spiskova“.

Znao je sudija Zoran Ganić da se odluči i za najteže kazne. Među njegovim predmetima koji su bili medijski praćeni je i slučaj silovanja i ubistva devojčice trinaestogodišnje devojčice iz Batajnice. Optuženog Darka Kostića osudio je na maksimalnih 40 godina zatvora, a njegovu kaznu potvrdio je kasnije i Apelacioni sud.

Ipak, oslobodio je optužbi okrivljene za podmetanje bombe pod automobil Nikole Sandulovića, bivšeg člana obezbeđenja Zorana Đinđića i predsednika Republikanske stranke koga je srpska policija početkom dvehiljaditih označila kao pripadnika zvezdarskog klana.

Jedan od poslednjih postupaka koji je vodio pred Višim sudom bilo je suđenje policijskom inspektoru Dejanu Joviću, bivšem zameniku načelnika Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata u beogradskoj policiji.

Jović je optužen da je uticao na svog kolegu iz PS Zvezdara da ne postupa po jednoj prijavi za nasilje u porodici, a nakon što je uhapšen, prorežimski tabloidi su ga označavali kao saradnika škaljarskog klana, čijim je članovima odavao poverljive informacije.

Sudija Ganić ga je, međutim, zbog nedostatka dokaza, oslobodio krivice krajem 2019. godine.

Našao se Ganić i u ulozi člana sudskog veća u slučaju ubistva vođe navijača Velibora Dunjića.

Kao član sudskog veća našao se i u slučaju „Jugoremedija“ – jednom od slučaja 24 sporne privatizacije u Srbij, za koju na kraju, niko nije odgovarao.

Ganićeva supruga Jasmina Milanović Ganić javni je tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal.