Sudije i tužioci zbog vređanja napustili razgovore o Ustavu

Prema rečima Milana Antonijevića, direktora JUKOM-a i koordinatora Nacionalnog konventa za poglavlje 23, razlog za napuštanje je uvredljiv odnos koji su prema sudijama i tužiocima pokazali predstavnici Ministarstva pravde.

– Od samog početka okruglog stola čuli smo salve uvreda i nipodaštavanja rada sudija i tužioca. Ni u jednom trenutku razgovor nije izgledao kao javna rasprava. U jednom trenutku smo odlučili da to više ne moramo da trpimo i napustili smo razgovor – kaže za Danas Antonijević.

Prema njegovim rečima, pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović je prednjačio u nipodaštavanju rada sudija i tužioca, što je, kako dodaje, ličilo na lični obračun njega i imaginarnih neprijatelja. Antonijević sumnja da će posle današnjih uvreda strukovna udruženja i nevladine organizacije da učestvuju u preostalim okruglim stolovima koji se tiču Ustavnih amandmana.

– Mislim da je ovo bila kap koja je prelila čašu. Predstavnici ministarstva moraju da imaju poštovanja prema sudijama i tužiocima koji su odlučili da učestvuju u razgovorima. Dijalog ne bi smeo da bude doživljavan kao lični obračun – ističe Antonijević.

Razgovore su između ostalih napustili Udruženje tužilaca Srbije, Društvo sudija Srbije, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, nevladine organizacija okupljene oko Nacionalnog konventa za pregovore sa EU. Na sastanku su, kako saznajemo, ostali predstavnici Alumni kluba Pravosudne akademije, Udruženje sudija Prekršajnog suda, član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić…

Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović je odbacio kritike koordinatora radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 Milana Antonijevića u pogledu održavanja novog kruga javnih rasprava i predloženih ustavnih amandmana, navodeći da je cilj javnih rasprava da zainteresovani daju mišljenja i usmenim putem, pored pisanog koji je takođe omogućen.

On je dodao i da predloženi ustavni amandmani ne izlaze iz strateških okvira koji su preuzeti Poglavljem 23, kao i da se pretežni deo Radnog teksta izmena Ustava Srbije u oblasti pravosuđa zasniva na stavovima organizacija civilnog društva iznetim u prethodnom krugu javne rasprave.

Backović je naglasio da su ustavni amandmani predloženi u skladu sa evropskim standardima Venecijanske komisije i da je njihova suština da se sa jedne strane uspostavi nezavisnost pravosuđa, a sa druge strane njegova odgovornost, što će građanima omogućiti da im se u sličnim situacijama slično sudi i na efikasan način.

Predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine Srbije i šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović istakao je da će Ministarstvo pravde kada su u pitanju predloženi ustavni amandmani u skupštinskoj većini naići na pouzdanog partnera za razgovor o njima i podršku tim amandmanima.

Martinović smatra da predloženi amandmani vode računa o opštim i državnim interesima, ali i o interesima struke, kao i da su oni u potpunosti u skladu sa standardima koje je postavila Venecijanska komisija, odnosno Savet Evrope.

„Apsolutno se ne slažem sa onima koji misle da je ustavnim amandmanima uspostavljena prevaga zakonodavne i izvršne vlasti nad sudskom. To apsolutno nije tačno, ja čak mislim da su i Skupština i Vlada izgubile značajan deo ingerencija kada je u pitanju izbor sudija i tužioca i njihov rad“, naglasio je Martinović.

Potpredsednica Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Ivana Stojiljković rekla je da to udruženje ima određene primedbe koje se odnose na izbor na prvu sudijsku i tužilačku funkciju i konstitucionalizaciju obuke, što može da omogući diskriminaciju sudijskih i tužilačkih pomoćnika.

Potpredsednik Alumni kluba Pravosudne akademije Goran Petković rekao je da je ogromno civilizacijsko postignuće to što je obuka na Pravosudnoj akademiji uvedena kao obavezna, navodeći da „vladajuća pravna struka“ protivljenjem ovom rešenju ne želi modernizaciju i želi proizvoljan izbor sudija i tužilaca.

Predsednik Glavnog odbora Udruženja sudija prekršajnih sudova Srbije Milan Marinović pozdravio je što je predviđen izbor sudija na stalnu funkciju, što će Vrhovni kasacioni sud u buduće biti Vrhovni sud i što je predloženo da Visoki savet sudstva odlučuje o statusnim pitanjima od značaja za rad sudova i sudija, ali je naveo da to udruženje nije zadovoljno, pored ostalog, uvođenjem institucije za obuku kao jedine prohodnosti za ulazak u pravosuđe, kao i predloženim brojem članova i načinom odlučivanja u VSS.

Podsetimo, ovo nije prvi put da predstavnici strukovnih udruženja i nevladnog sektora napuštaju konsultacije o izmenama Ustava. Krajem prošle godine oni su to učinili zbog odbijanja Ministarstva pravde da izađe sa predlogom Ustavnih rešenja, dovodeći u pitanje svrsishodnost pregovora o dokumentu koji niko nije video.

Kada je početkom ove godine ministarstvo objavilo nacrt Ustavnih amandmana, pojedina rešanja su naišla na usaglašenu kritiku pravosudne javnosti. Glavne kritike su se odnosile na to da izvršna vlast Ustavnim amandmanima želi da učvrsti kontrolu nad pravosuđem, iako se u izmene Ustava ulazi kako bi se umanjio uticaj politike na rad sudstva i tužilaštva.

Javna rasprava traje do 8. marta

Ministarstvo pravde organizovalo je danas u Novom Sadu drugi od ukupno četiri okrugla stola o Radnom tekstu izmena Ustava Srbije, koje je ministarstvo objavilo 22. januara, kada je i počela javna rasprava. Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović podsetio je da će javna rasprava trajati do 8. marta, do kada će biti održana još dva okrugla stola u Nišu i Beogradu i do kada će Ministarstvo pravde primati pismene predloge, sugestije i komentare na predloženi tekst.

Još vesti iz ovog grada

Vesiću i Šurlanu određen pritvor, za Jelenu Tanasković kućni pritvor

Novi protest sutra u Novom Sadu pod nazivom „Bulevar krvavih tragova“

VJT u Novom Sadu traži pritvor za 13 osumnjičenih zbog pada nadstrešnice

Filmski festival Merlinka u Beogradu i Novom Sadu