foto EPA-EFE/JERRY LAMPENBivši gerilac i kosovski predsednik Hašim Tači, heroj među svojim sunarodnicima zbog predvođenja ustanka protiv srpske vlasti 1998-99, koji je na kraju doveo do nezavisnosti Kosova, pojaviće se u ponedeljak pred sudom u Hagu zbog navodnih ratnih zločina.
U novembru 2020. godine Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu, sa sedištem u Hagu, optužio je Tačija za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Tači, bivši vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), u 10 tačaka optužnice tereti se za progon, ubistva, mučenje, prisilni nestanak i druge zločine počinjene tokom borbe za nezavisnost.
Pedesetčetvorogodišnji bivši predsednik podneo je ostavku na mesto šefa države odmah nakon podizanja optužnice i prijavio se pritvorskoj jedinici suda u Hagu.
Trojica njegovih najbližih saradnika, uključujući dva bivša predsednika parlamenta, suočavaju se sa istim optužbama kao i bivši gerilski borci Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Uz Tačija, u istoj optužnici su Kadri Veseli, Jakup Krasnići i Redžep Selimi.
Sva četvorica optužena su za „udruženi zločinački poduhvat u kojem su izvršeni masovni, sistematski napadi” na srpske civile na Kosovu i kosovske Albance koji su bili politički protivnici OVK.
Specijalni sud za Kosovo imao je za cilj da istraži navodne zločine koje su bivši pripadnici OVK počinili nad etničkim manjinama i političkim protivnicima u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine.
Od vođe gerile do predsednika
Kako su se borbe stišale i srpske snage povukle zbog NATO bombardovanja, Tači je svoju komandnu vojnu uniformu zamenio za plavo odelo i kravatu i ušao u politiku. Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. bio je premijer, a 2016. postao je predsednik.
Uoči početka suđenja širom Kosova osvanuli su plakati sa fotografijama Tačija i bivšeg predsednika parlamenta Veselija, na kojima je pisalo „Heroji rata i mira“.
U nedelju je na Kosovu najavljen protest podrške bivšim veteranima OVK.
Ali, s druge strane, ima onih koji se nadaju da je suđenje poslednja šansa da saznaju šta se dogodilo njihovim najmilijima.
Među njima je i Olgica Bozanić, koja još uvek pokušava da sazna šta se tačno dogodilo njenoj braći Todoru i Lazaru Kostiću, čiji su posmrtni ostaci pronađeni u masovnoj grobnici na zapadu Kosova 2005. godine.
Ta masovna grobnica je obuhvaćena optužnicom.
„Iz izjava svedoka znamo da su u julu 1998. godine sa drugim muškarcima odvedeni iz sela i da su bili mučeni. Ali ne znamo kada i kako su ubijeni, možda će detalji isplivati na suđenju“, rekla je Bozanić.
Braća Kostić su u julu te godine bili deo velike grupe zatočenih Srba i kasnije su ubijeni na ivici visoke litice. Prema rečima jednog od istražitelja, dželati su pokušali da sakriju tela, ali je 2005. tim forenzičara UN otkrio masovnu grobnicu.
Zajedno sa braćom Bozanić, OVK je kasnije privela i ubila 15 njihovih rođaka.
„Očekujem da će krivci biti osuđeni da više ne mogu da muče i ubijaju“, rekla je Olgica Bozanić.
Suđenje pojedincima, a ne OVK
Specijalni sud za Kosovo osnovan je 2015. godine i bavi se isključivo predmetima protiv bivših gerilaca OVK. Sedište mu je u Hagu, a sudije i tužioci su međunarodne.
Veliki broj kosovskih Albanaca smatra da je sud u Hagu pristrasan.
Ehat Miftara, iz nevladinog Kosovskog pravnog instituta, kaže da ovo suđenje treba posmatrati kao „slučaj protiv nekoliko osoba iz bivšeg OVK, a ne kao suđenje Oslobodilačkoj vojsci Kosova ili vrednostima koje zastupa naroda Kosova“.
Sud je osnovan odvojeno od bivšeg Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), takođe sa sedištem u Hagu, gde su uglavnom srpski zvaničnici suđeni i osuđeni za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
Tokom rata na Kosovu ubijeno je više od 13.000 ljudi, uglavnom pripadnika većinskih kosovskih Albanaca. U to vreme Kosovo je još uvek bilo srpska pokrajina pod čvrstom rukom Slobodana Miloševića.
Miloševiću je suđeno u Tribunalu za ratne zločine nad kosovskim Albancima, ali je umro u zatvoru 2006. godine, ne sačekavši presudu.
Srbija i dalje odbija da prizna državnost Kosova.
Za strane i domaće advokate u timu odbrane Tačija i ostalih optuženih, Priština je do sada izdvojila 16 miliona evra.
U Tačijevom timu odbrane je i Amerikanac Gregori Keho, koji je rekao da tužioci imaju čak dve godine za izvođenje dokaza.
„Ovaj čovek je podneo veliku žrtvu svih ovih godina i nadamo se da ćemo to uspeti da pokažemo u sudnici i da dokažemo da je pošten i istinoljubiv čovek i da ćemo postupak okončati njegovom oslobađajućom presudom“, rekao je Kehoe.
Kehoe je bio u timu odbrane hrvatskog generala Ante Gotovine, a ranije je bio član tima Haškog tužilaštva.
Sredinom februara, na poslednjoj pripremnoj konferenciji za početak suđenja, saopšteno je da Kancelarija Specijalnog tužioca za ratne zločine na Kosovu (SPO) u Hagu ima više od 300 svedoka koji će dati iskaze tokom sudskog postupka u slučaju protiv Tačija i drugih, uz dodatak da će biti otkriveno više od 40 mesta na kojima su navodno počinjeni zločini, prenosi zagrebački N1.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
