Suđenje grupi Veljka Belivuka: Šta je javnost imala prilike da čuje tokom 2023. godine?

Suđenje grupi Veljka Belivuka počelo je još u oktobru 2022. godine, nakon više od godinu dana od podizanja optužnice.

Tokom prethodnih godinu dana u ovom sudskom postupku javno su svedočila trojica okrivljenih – Srđan Lalić, Bojan Hrvatin i Nikola Spasojević, koji su sklopili sporazume sa tužilaštvom o priznanju krivice i nagodili se za manje kazne zatvora za istinito svedočenje o krivičnim delima koja im se optužnicom stavljaju na teret, kao i o svojim saznanjima o krivičnim delima za koja se terete ostali optuženi članovi Belivukovog klana.

Prvo ročište u 2023. godini održano je tek krajem januara, nakon više od mesec dana pauze zbog praznika, a tada je nastavljeno i unakrsno ispitivanje okrivljenog svedoka Srđana Lalića.

I dok je krajem 2022. godine uglavnom samo Lalić iznosio svoja saznanja pred sudom, te odgovarao na neka od pitanja drugooptuženog Marka Miljkovića, početak 2023. godine u kontekstu ovog slučaja obeležila su žustra unakrsna ispitivanja.

Najviše „prašine“ diglo svedočenje okrivljenog svedoka Lalića

Ispitivali su okrivljenog svedoka i braća Budimir, o pojedinim detaljima u vezi sa različitim krivičnim delima koja se članovima kriminalne grupe Veljka Belivuka stavljaju na teret, kao, na primer, o mučenju žrtava koje su kasnije ubijali, prodaji droge, nabavljanju i sakrivanju oružja, za šta ih tužilaštvo tereti.

Tokom unakrsnog ispitivanja kada je šestooptuženi Nebojša Janković postavljao pitanja, kao tema provuklo se i navodno ubistvo jednog vlasnika Pink taksija, koje nije obuhvaćeno optužnicom i koje je i do danas ostalo nerasvetljeno, dok se drugi vlasnik, Miroslav Ranković, vodi kao nestao od 2016. godine.

Odgovarajući dalje na pitanja optuženog, Lalić je rekao da mu je Marko Miljković pričao da je on ubio vlasnika Pink taksija, da ga je nekoliko puta ašovom udarao po vratu i još nekoliko puta ubadao lovačkim nožem u stomak, jer nije bio siguran da je mrtav, a potom ga je zakopao.

Govorio je Lalić i o tome kako zna da je grupa imala eksplozivne naprave koje su bile planirane da se postave na javnim površinama u Beogradu i većim gradovima u koliko dođe do hapšenja nekog od članova organizovane kriminalne grupe, ali i kako zna i da li je video pet miliona evra koje je navodno obezbedio Radoje Zvicer, šef kavačkog klana, za svrgavanje vladajuće strukture u Srbiji.

Janković je pitao Lalića i da mu navede imena ljudi iz vladajuće strukture koji su trebalo da budu svrgnuti sa vlasti od Belivukove grupe, a Lalić je tada odgovorio da je u pitanju cela garnitura, a posebno predsednik Aleksandar Vučić.

Ispitivao je Lalića i vlasnik ozloglašene kuće u Ritopeku, Vlade Draganić, kao i šestooptuženi Nebojša Janković, a taj deo izazvao je najveću buru u javnosti zbog navodnog atentata na predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Vremenom praksa, poslednji je Lalića ispitivao Belivuk, kako su tada još objasnili, jer je takva “taktika odbrane”.

Iako je delovalo da bi u svakom momentu moglo da dođe do sukoba između okrivljenog svedoka i prvooptuženog, do toga nije došlo.

Lalić je u nekoliko navrata uspeo da “istera iz takta” Belivuka, a jednom čak i da ga natera da se inkriminiše.

Govoreći o dva ubistva u Atini – Igora Dedovića i Stevana Stamatovića, Belivuk se nesvesno „izleteo“, potvrđujući da zna za detalje tih ubistava.

Ipak, završno pitanje nije imao Belivuk, kako je prvobitno planirano, već je drugooptuženi Miljković imao nekoliko dodatnih pitanja.

Njegovo ispitivanje pretvorilo se u žestoku svađu koja je završila iznošenjem intimnih detalja iz privatnih života obojice.

Pitali su i advokati šta ih je zanimalo, a tom prilikom se moglo čuti i ime žandarma Nenada Vučkovića Vučka po prvi put u 2023. godini, s obzirom na to da su u medijima tek krajem godine objavljeni transkripti njihove presretnute komunikacije iz 2016. godine.

Ipak, do konkretnijeg odgovora tada nije došlo.

Neretko je tokom prošle godine dolazilo do odlaganja ročišta usled nezadovoljstva advokata odbrane i optuženih zbog odluka sudskog veća.

Avokati su se vrlo oštro protivili što se Laliću predočavaju fotografije sa Partizanovog stadiona i iz kuće u Ritopeku, koje je policija snimila na dan hapšenja Belivukove grupe 4. februara 2021. godine.

Odbrana je smatrala da se time krše odredbe krivičnog postupka, imajući u vidu da su fotografije dokazni materijal, a da dokazi još nisu izvedeni, niti je postupak bio u toj fazi.

Fotografije su prikazane, Lalić je u još nekoliko navrata odgovarao na pitanja drugooptuženog Miljkovića sve do gotovo kraja februara.

Okrivljeni svedok je tako završio svoje višenedeljno svedočenje, budući da se prvi put pred sudskim većem obratio 7. novembra 2022. godine.

Optuženi Srđan Lalić dobio je status okrivljenog saradnika nakon što je u julu 2022. sklopio sporazum sa tužilaštvom o priznanju krivice i dobio 18 godina zatvora ukoliko bude govorio istinu o izvršenju svih krivičnih dela za koja se tereti optužnicom, ali i o svojim saznanjima o svim drugim krivičnim delima koja se stavljaju na teret svim drugim optuženima u okviru kriminalne grupe Veljka Belivuka.

Vučić, Vučko, Papić – odnos vlasti sa grupom

Tokom cele godine pominjano je i ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i drugih visokih funkcionera, kao što su Aleksandar Vulin, Nebojša Stefanović, Branko Ružić, Goran Trivan…

Okrivljeni saradnik Srđan Lalić je nekoliko puta pred sudom tvrdio da je Belivukova grupa imala plan da izvrši atentat na predsednika Vučića i da organizuju nerede u državi, kao i da je Radoje Zvicer za to obezbedio pet miliona evra, i to u prvoj tranši.

Takođe, Lalić je rekao da je za 12 hiljada evra kupljen snajper, koji je trebalo da se koristi i za neke ozbiljnije zadatke i da je taj snajper dovezen u kuću u Ritopeku.

On je tvrdio da je postojao plan da se svrgne vladajuća struktura sa vlasti, da je on grupi sugerisao da to ne čine, jer ni drugima u prošlosti nije pošlo za rukom, već da se drže poslova sa kriminalom, a ne „političkim aktivizmom Radoja Zvicera“.

Takođe je Lalić tvrdio da je grupa na sastancima dogovarala da na prvom sledećem građanskom skupu organizuje nerede i prave haos, kako bi izvršili destabilizaciju.

Lalić je tvrdio da je atentat na Vučića tražio ceo kavački klan zajedno sa crnogorskom ANB službom i da im nije bilo bitno ko će doći na vlast već „samo da skinu ovog“.

On je kazao i da je poslednja faza u toj nameri bila korišćenje snajpera za atentat na Vučića i da mu je Marko Miljković rekao da je snajper „zadnje rešenje“, ali da nisu ni stigli do planiranja kako gde i ko bi pucao, jer nisu bili u toj fazi akcije.

U više navrata su članovi grupe Veljka Belivuka negirali pomenute navode.

Ipak, to nije jedini put kad je politika bila predmet razgovora u sudnici.

Tokom iznošenja svojih primedbi na svedočenja pojedinih svedoka krajem septembra 2023. godine, okrivljeni Veljko Belivuk obratio se sudskom veću sa svojim saznanjima.

„Oni (tužilaštvo, prim.aut.) se hvale da su završili slučaj, da su se sa vama dogovorili da prihvatite ‘Skaj’ kao dokaz“, istakao je Belivuk.

On je naveo i da raspolažu informacijama da predmet „mora da se završi do izbora, da bi to ispao kao uspeh države“, te da ih nije briga šta će sa predmetom biti posle toga.

I ime žandarma Nenada Vučkovića Vučka provuklo se na suđenju u nekoliko navrata neposredno nakon što je KRIK objavio tekst koji se u najvećoj meri temelji na tajno snimanom razgovoru koji je Vučković vodio sa svojih nekoliko saradnika, a u kom se pominju i imena optuženih u ovom predmetu.

Miljković je zato tražio izuzeća postupajućeg tužioca Zorana Babića, tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića i predsednice sudskog veća Vinke Beraha Nikićević.

Tražio je Miljković da se sudu dostavi zapisnik sa saslušanja žandarma Nenada Vučkovića Vučka u SBPOK-u 2019. godine, tokom kog je Vučković policiji rekao da je uništio dva mobilna telefona ubijenog Aleksandra Stankovića, poznatijeg pod nadimkom Sale Mutavi.

Podsetimo, Vučković je na tom saslušanju u policiji kazao da je mobilne telefone, kao i druge lične stvari ubijenog Stankovića, preuzeo iz policije uz ovlašćenje Stankovićeve majke. Službenu belešku sa tog saslušanja objavio je upravo KRIK.

Saslušanje je tada odrađeno na zahtev tužilaštva u istrazi o ubistvu Stankovića.

To je zahtevao tada postupajući tužilac Zoran Babić, koji postupa u postupku protiv Belivuka, a službenu belešku je potpisao pukovnik policije Nevenko Marić, koji je inače vodio istragu o Belivukovom klanu.

Miljković je time hteo da ukaže na odnos Babića i Marića sa Vučkovićem, koji iako je pripadnik žandarmerije, ima veze sa ljudima iz kriminogenih struktura i predstavljen je u javnosti kao šef huligensko-kriminalnih grupa.

Posebno je tom vezom želeo da diskredituje tužioca Babića.

„Družili smo se neko vreme sa Vučkom, ali smo imali probleme i razdvojili smo se. Rekao nam je jednom Vučko, posle ubistva Stankovića, da će sve biti u redu, da on ima veze i da je blizak sa tužiocem“, rekao je Miljković.

Miljković je u jednom trenutku tražio reč i u sudnici kazao da želi da mu se vrati mobilni telefon, koji mu je navodno oduzeo u SBPOK-u pomenuti Nevenko Marić, a sa kog je on navodno komunicirao sa Aleksandrom Vulinom.

I na pitanja tužioca Zorana Babića, postavljenih na jednom od ročišta u prvoj polovini godine, da li je grupa sarađivala i na koji način sa pripadnicima policije, okrivljeni svedok Nikola Spasojević kazao da zna da je grupa sarađivala sa policajcem Aleksandrom Purkovićem čije je Skaj ime bilo „Šerif“ i da je on dolazio na stadion.

Takođe je Spasojević rekao i da zna da je na Partizanov stadion dolazio i Aleksandar Papić čije je ime na Skaju bilo „King“ jer su tako su govorili u grupi.

Policajac Aleksandar Purković je inače uhapšen u novembru 2022. i tužilaštvo za organizvani kriminal ga tereti da je dojavjivao poverljive infrmacije Belivuku i Miljkoviću.

Alesandar Papić je inače nekada bio jedan od najbližih saradnika i kum Nebojše Stefanovića, sa kojim kasnije nije bio u dobrim odnosima. Papić je u više navrata bio tema na ovom suđenju.

Na jednom ročištu u decembru 2022. jedan od dvojice vođa ovog klana Marko Miljković dok je ispitivao saradnika Srđana Lalića pitao je da li je nekada video na stadionu Aleksandra Papića da li je Papić na stadion dolazio u pratnji policije, da li mu je Lalić prodao Skaj telefon i da li je njemu prodao kriptovane telefone za druge ljude.

Lalić je odgovorio da jeste imao kriptovani nalog „The King“ za kog je Miljkovoć govorio da je to „Papi“ ali da ne zna sa sigurnošću da li se radi o Aleksandru Papiću.

Rekao je da ga je možda i upoznao, ali da ne zna da je to on, kao i da ne zna da li je Papić dolazio na stadion.

Pitao ga je i da li je grupa sa Papićem u vreme kovida 2020. išla u Mirijevo da pali baklje i viču „Đilase, lopove“.

Odgovarajući na pitanja advokata Ivana Ninića, punomoćnika majke ubijenog Gorana Mihajlovića, saradnik Spasojević kazao je da se seća da je u grupi bilo rečeno sledeće „ako ovaj dođe kao ministar policije možemo svi odmah da pakujemo kofere“.

Predsednica sudskog veća ga je pitala da kaže ime osobe o kojoj govori. Spasojevića je rekao: „Aleksandar Vulin“.

Govorio je okrivljeni svedok Bojan Hrvatin o navodnoj uznemirenosti kod Belivuka zbog dolaska Aleksandra Vulina na mesto ministra policije i objavi “rata mafiji” Nebojše Stefanovića.

Hrvatin je pričao i o tome ko im je iz policije dostavljao informacije, imenujući izvesnog „šerifa“, te da je on mislio da je šerif Aleksandar Papić, iako se, navodno, kasnije ispostavilo da to nije tačno. Navodno je u pitanju bio Aleksandar Purković.

Optuženi Vladimir Grek na pretresu u novembru 2023. godine još jednom je pomenuo Papića tvrdeći da se u imeniku u njegovom telefonu vide memorisani brojevi telefona Aleksandra Papića i žandarma Nenada Vučkovića i da su memorisani pod „Aleksandar Papić“ i „Vučko“.

Zbog toga je Grek dozvolio da se prikaže fotodokumentacija forenzičkog pregleda njegovog telefona i to listinzi poziva i deo imenika.

Međutim, ni u jednom trenutku se nisu mogli videti kontakti Papića i Vučkovića, kao ni sadržaj poruka za koje optuženi Grek tvrdi da postoje.

Svedočenja Hrvatina i Spasojevića

Pre Lalića sa tužilaštvom su se nagodili i Bojan Hrvatin i Nikola Spasojević, koji su takođe dobili statuse okrivljenih saradnika i kazne zatvora u trajanju od 15 i 14 godina zatvora, a čija svedočenja je javnost imala prilike da čuje tokom ročišta održanih u prvoj polovini 2023. godine.

Prvi na redu bio je Bojan Hrvatin, koji je najpre pred sudskim većem govorio o načinu i razlozima zbog kojih se priklonio grupi Veljka Belivuka navodeći da ga je isključivo zanimao kriminal, a ne navijanje.

Pričao je Hrvatin najpre o ubistvu Gorana Veličkovića, te da je on bio zadužen da namami Veličkovića kako bi ga prvo oteli, a onda i ubili.

Naime, prema rečima Hrvatina, Veličković je bio označen kao „dupljak“, odnosno neko ko sarađuje sa pripadnicima drugih frakcija navijača Partizana, a uz to je bio blizak sa Filipom Koraćem, navodnim vođom suparničkog škaljarskog klana, koji je uhapšen u Mađarskoj početkom oktobra 2023. godine, a potom izručen Francuskoj.

Konkludentne poruke

Tokom ročišta održanog 24. februara, advokatica Vesna Golubović, punomoćnica supruge ubijenog Gorana Veličkovića, rekla je kako joj Veljko Belivuk upućuje “konkludentne poruke”.

Šta znači termin „konkludentna poruka“ zbog kojeg je nakratko prekinuto suđenje Belivukovoj grupi?

Ona je vidno uznemirena i na ivici suza zatražila od sudskog veća da upozori optuženog, što je Belivuk negirao mahanjem rukama.

„Sudija, slučajno sam pogledala ka optuženima i videla da mi Belivuk upućuje uznemirujuće i neprijatne poglede“, rekla je tada Golubović.

Predsedavajuća sudskog veća Vinka Beraha je potom prekinula pretres i donela odluku o pauzi, dok je Belivuk nezadovoljno čekao da mu stave lisice, sa blagim osmehom na licu.

Odmah nakon pauze, Belivuk je ušao u sudnicu i rekao da je šokiran i da ništa od onog što je ona rekla nije tačno.

On je istakao i da mu se „usta suše od nervoze“, te da postupak Golubović vidi kao način da dobije „jeftin medijski publicitet“.

Kako je naveo, „ništa joj nije radio“, kao ni pretio, te istakao dve situacije u kojima smatra da je Golubović kroz pitanja navodila svedoke da govore o stvarima o kojima nisu pre govorili.

„Moram sebe da operem“: Belivuk bio šokiran navodima advokatice Golubović

„Moram sebe da operem“, rekao je Belivuk naglašavajući da možda smešno zvuči uzimajući u obzir predmet kojim ga optužuju.

Njegovo obraćanje, sa osmehom i klimanjem glavom, ispratio je i drugookrivljeni Marko Miljković.

Golubović je tražila da se pregleda video zapis sa nadzornih kamera u sudnici.

Ovo je bio ujedno i prvi konkretniji verbalni “okršaj” advokata oštećenih porodica i okrivljenih.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/advokatica-golubovic-za-danas-gnev-zbog-hrvatinovog-iskaza-mozda-bio-okidac-da-belivuk-neprimereno-odreaguje/

Tokom pretresa na kojima je o detaljima ubistava govorio Hrvatin, okrivljeni Belivuk i Miljković su se smejali na pojedine delove, najčešće kada se pominjala umešanost okrivljenog svedoka Srđana Lalića u uklanjanje tela ubijenih, dok je među ostalim optuženima bilo i onih koji su bili pognutih glava.

Među optuženima, pojedini su čak držali i ruke na ušima kada je okrivljeni saradnik govorio živopisno o detaljima uništavanja tela.

Hrvatin je govorio i da je plan Belivuka i Miljkovića bio da ubiju Lazara Vukićevića i Aleksandra Šarca, jer su sumnjali da njih dvojica opserviraju i prate Belivukov klan.

Hrvatin je tvrdio da je Marko Miljković bio opsednut Vukićevićem i da je želeo da ga ubiju, a Belivuk je želeo da ubiju Šarca. Međutim, iako je bilo planirano ubistvo obojice, prema navodima optužnice, samo je Vukićevića ubila grupa Veljka Belivuka, dok su za ubistvo Aleksandra Šarca optuženi „Vračarci“.

Dalje je govorio Hrvatin i o ubistvu Nikole Mitića u avgustu 2020. godine.

Hrvatin je do najsitnijih detalja opisivao način na koji je Mitić ubijen, na koji način su mleli delove njegovog tela, a zatim i kako su se rešavali njegovog tela.

U vreme ubistva Nikole Mitića, tvrdio je Hrvatin, prvi put je ušao u skrivenu prostoriju u kući u Ritopeku takozvanu „klanicu“.

Govorio je Hrvatin i o ubistvima Zdravka Radojevića, Milana Ljepoje, kao i o saznanjima o ubistvu Aleksandra Gligorijevića.

On je objasnio i da su za Zdravka Radojevića interno govorili kako je „najbolje prošao od svih koji su ušli u kuću“.

Pričao je i otome da su Miljković i Veljko Belivuk navodno bili glavni distributeri za kokain na „južnoj tribini“ na stadionu Partizana, navodeći da se time više bavio Belivuk, jer je Miljkovića uglavnom zanimalo planiranje i ubistva pripadnika škaljarskog klana.

Ispitivanje okrivljenog svedoka Bojana Hrvatina takođe je bilo propraćeno polemikama, uključujući i one prekore tipa „sram te bilo“, što je predsednica sudskog veća prekidala.

Svako ubistvo u kući u Ritopeku, za koje se članovi Belivukove grupe terete, okrivljeni saradnik Bojan Hrvatin je tokom svog izlaganja opisivao čak i detaljnije od okrivljenog saradnika Srđana Lalića koji je svedočio pre njega.

Bili su to uznemiravajući opisi, a Hrvatin je, kao i Lalić, pokazao preciznost u svom svedočenju, ali i tokom odgovaranja na pitanja kako tužilaca, sudije, punomoćnika, ali i okrivljenog Marka Miljkovića.

Osim Belivuka, Miljkovića i Miloša Budimira niko drugi od okrivljenih nije se javio da ispituje Hrvatina, iako su pojedini okrivljeni odbili da javno iznesu svoju odbranu, kada su na samom početku suđenja imali priliku za to, sa obrazloženjem da žele da čuju šta saradnik ima da kaže.

U aprilu je svoje svedočenje započeo i okrivljeni svedok Nikola Spasojević.

Svedočenje je počeo opisivanjem pripreme ubistva karatiste Vlastimira Miloševića, koji je ubijen u januaru 2017. godine na tramvajskim šinama u Beogradu, a za koje je suđeno Belivuku i Miljkoviću.

Opisujući krivično delo koje nije predmet optužnice, on je istakao da o tome govori zbog toga što je u pripremi tog ubistva učestvovao po nalogu Marka Miljkovića, kog poznaje od ranije i koji je njegov kršteni kum.

Rekao je Spasojević i da je u ubistvo Miloševića bio uključen i Mirko Kojić, kog su Belivuk i Miljković zvali „Vepar“.

Inače je okrivljeni saradnik Srđan Lalić za organizaciju ubistva Mirka Kojića optužio Miljkovića, jer je prema rečima Lalića Miljković rekao da je Mirko Kojić „pretnja za celu grupu zbog njegovog učešća u ubistvu Vlastimira Miloševića“.

Spasojević je govorio i o ubistvu Ljubomira Kiće Markovića, vođi druge frakcije Partizanovih navijača koja nije bila u dobrim odnosima sa Belivukovom grupom, a čije ubistvo nije predmet ove optužnice.

Prema tvrdnjama Spasojevića, Kiću Markovića je ubio Ljubomir Lainović, jer mu je Lainović jednom prilikom rekao: „E, kad ja moram da vam rešavam stvari na tribini“.

Za Lainovića je ranije okrivljeni svedok Srđan Lalić rekao da je bio plaćeni ubica kavačkog klana.

Govorio je Spasojević i o ubistvima Igora Dedovića i Stevana Stamatovića u Grčkoj, u čijim je pripremama navodno učestvovao, a koje su izvršili Ljubomir Lainović i Milinko Brašnjević.

Još jedno ubistvo koje nije predmet optužnice, a koje je Spasojević pominjao je ubistvo Mirka Kojića koji je učestvovao u likvidaciji karatiste Vlastimira Miloševića na šinama, a ubistvo Miloševića je, prema njegovim rečima, organizovao Marko Miljković.

Rekao je Spasojević da je Veljko Belivuk trebalo da ubije Kojića jer je Marko prethodno ubio Gorana Mihajlovića: „Tako je bilo jednog ubije Marko pa jednog Veljko“.

Ubistvo Ljubomira Lainovića takođe nije predmet optužnice, ali su ga pominjali ne samo Spasojević, već i prethodni okrivljeni saradnici.

„Veljko Belivuk mi je pokazao sliku ubijenog Lainovića i rekao mi je tada ‘ubijen je zato što je mnogo laprdao’“, rekao je Spasojević.

Ubistvo Ljubomira Lainovića takođe nije predmet optužnice, ali su ga pominjali ne samo Spasojević, već i prethodni okrivljeni saradnici.

Na povratku iz Grčke, Lainović i Brašnjević su preko Severne Makedonije ušli na Kosovu, odakle su hteli da se dokopaju Srbije. Na Kosovu ih je, kako je naveo okrivljeni saradnik Lalić, sačekala ekipa “kavčana” i razdvojila ih.

Lalić je ispričao da je Lainović prebijen, a potom upucan metkom u glavu. Oni za koje je ubijao slikali su ga pored iskopane rupe, a navedenu fotografiju je navodno video i sam Spasojević.

Zatim je Spasojević govorio i ubistvima koja jesu predmet optužnice – ubistvo Aleksandra Gligorijevića Pukija i Gorana Veličkovića Goksija, kao i Gorana Mihajlovića, koji je prema navodima optužnice otet, odveden u kuću u Ritopeku gde je ubijen, a ostaci njegovog tela su spaljeni na placu u Surduku.

On je na jednom od ročišta otkrio i da je bio zadužen za transport droge, ali i po kojim klubovima je grupa prodavala narkotike.

Dok je govorio o transportu oružja za koje je takođe u okviru Belivukovog klana bio zadužen kazao je da jednu pušku sa Karaburme prevezao u kuću u Ritopeku, kao i eksploziv iz Ritopeka u Pančevo.

Zatim, da je ekplozivnu bombu koja je bila namenjena za ubistvo Jovana Vukotića, vođu suparničkog „škaljarskog“ klana, prevezao iz kuće u Ritopeku do stadiona Partizan, koja je kasnije trebalo da se preda crnogorskom kamiondžiji na groblju Orlovača.

Takođe, prema rečima Spasojevića on je prevezao i dron na koji je bio okačen mrud (eksploziv) koji je isto tako bio namenjen za ubisto Vukotića i taj dron je takođe bio prevezen crnogorskom kamiondžiji na groblju Orlovača.

Pominjao je nekoliko puta da je bio u strahu za svoj život i da bi ga Belivukova grupa mogla ubiti zbog njegovog ponašanja u pojedinim situacijama i zadacima koje je imao u okviru grupe.

To su potvrdili i audio snimci razgovora koji su prikupljeni tokom prisluškivanja grupe, a koji su takođe bili preslušavani tokom prošle godine.

Optuženi prigovarali zbog nadzora pojedinih vozila, pa se inkriminisali

Tokom obraćanja Marka Miljkovića i Veljka Belivuka i iznošenja primedbi krajem oktobra da je vršen nadzor i u slučaju dva konkretna automobila marke „škoda“ i „mercedes“ u kojima su se oni, kako su rekli, možda vozili „jednom ili nekoliko puta“, optuženi su se našli, u najmanju ruku, u nelagodnoj situaciji.

Obojicu je predsednica sudskog veća Vinka Beraha potom upitala da li su svesni da su upravo ti automobili pripadali ubijenom Zdravku Radojeviću, a koji je, prema navodima tužilaštva, jedna od žrtava Belivukovog klana, te da su njegovi automobili pronađeni kod optuženog Marka Budimira.

„Više sreće drugi put što se tiče tužilaštva“, rekao je Belivuk pomalo besno i vratio se u deo gde sede optuženih, od kojih su pojedini bili vidno nezadovoljni.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sudjenje-grupi-veljka-belivuka-na-merama-prvi-bio-marko-budimir-miljkovic-i-belivuk-potencijalno-se-inkriminisali/

Ko se od svedoka pojavio pred sudom?

Od oštećenih svedoka pred sudom je prvi govorio otac Lazara Vukićevića koji je rekao da je sina poslednji put video 14. oktobra 2020. godine, inače dana kada je prema optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal ubijen u kući u Ritopeku.

Tokom njegovog svedočenja on je pominjao i šta bi mogla da bude potencijalna pozadina za ubistvo njegovog sina gde se pominjana i supruga Marka Miljkovića, a zbog čega je u više navrata tokom unakrsnog ispitivanja došlo do burnih reakcija drugooptuženog.

Da postoji nešto više u odnosu između oca Lazara Vukićevića i Miljkovića potvrdila je izjava drugooptuženog kada je naveo da se znaju spletom životnih okolnosti, da ga je upoznao 2007. godine, te da ga je tukao kad je bio maloletan.

“Evo odgovaraću za to ako to delo nije zastarelo, a ja mislim da jeste“, naveo je Miljković.

Kratko su svedočile i sestra i supruga Milana Ljepoje, za čiju se smrt grupa Veljka Belivuka takođe tereti u optužnici.

„Posle nekoliko meseci sam na televiziji čula u emisiji Hit tvit od predsednika Aleksandra Vučića da je moj suprug ubijen i predsednik mi je izjavio saučešće i rekao je tad u 11 sati uveče da imaju njegov DNK. Onda sam pozvala sutradan UKP i pitala kakav je to način da ja saznajem da je moj suprug ubijen od predsednika koji meni izjavljuje saučešće u 11 uveče, a da meni niko ništa nije javio i pitala sam ih da li imaju DNK. Oni su mi rekli da nemaju nikakav DNK još uvek i da je to možda Vučić iz nekog razloga rekao u ovom trenutku. Oni su mi tada ostavili nadu da je moj suprug i dalje živi i ja sam još nekoliko meseci i živela u toj nadi, a onda sam shvatila da nije“, ispričala je udovica Miana Ljepoje.

Svedočila je i nevenčana supruga Zdravka Radojevića, kog su prema optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal oteli i ubili pripadnici ove kriminalne grupe.

Kao i prethodnih nekoliko svedoka, ona u ovom postupku ima status posebno osetljivog svedoka, jer je oštećena, kao supruga jedne od žrtava Belivukovog klana.

Zdravko Radojević je inače prodavao automobile, ali davao novac na kamatu. Automobili su bili kod Igora Arizanovića sa nadimkom Pile, koji je prema tvrdnjama Radojevićeve supruge njoj kazao da je došlo „20 ljudi sa maskama, koji su ga šamarali i odvezli kola“.

Zbog cele priče o odveženim kolima, sud je krajem godine pozvao i Arizanovića da svedoči.

Pred sudskim većem pojavio se i Aleksandar Nuždić, blizak prijatelj i saradnik jedne od navodnih žrtava Belivukovog klana Gorana Mihajlovića, ali i njegova majka.

Prema navodima Tužilaštva, a o čemu su tokom suđenja svedočili i okrivljeni saradnici Srđan Lalić i Nikola Spasojević, Goran Mihajlović otet je 1. aprila 2019. godine, zatim otrovan u kući u Ritopeku, da bi onda njegovo telo pojedini članovi ove kriminalne grupe prevezli u kamionu sa peskom na jedan plac u Surduku, gde je bio spaljen na lomači.

Ostataka tela su se rešili tako što su ih na kraju bacili u reku.

Nuždić je pomenuo i da je jednom prilikom na Kopaoniku video iz automobila osobu koja je razgovarala sa Goranom Mihajlovićem, za koju mu je Mihajlović rekao da je ubio Saleta Mutavog (Aleksandra Stankovića, vođu Janjičara).

Reč je o, kako je Nuždić rekao, Stevanu Stamatoviću, jednom od vođa „škaljarskog klana“ i jednom od dvojice ubijenih u Grčkoj, a o čijim su ubistvima, iako nisu predmet optužnice, govorili okrivljeni svedoci.

Podsetimo, nakon ubistva Aleksandra Stankovića navijačku grupu „Janjičari“ preuzeo je da vodi Veljko Belivuk, koji je bio Stankovićev blizak prijatelj i saradnik.

Svedočila je i vlasnica placa u Surduku, gde je navodno spaljeno telo Gorana Mihajlovića.

U pitanju je supruga Radoja Živkovića, rođaka vođe „kavačkog“ klana, koji je uhapšen zbog sumnje da je po nalogu Radoja Zvicera organizovao ubistvo Jovana Vukotića, vođe suprotstavljenog škaljarskog klana, u Istanbulu u septembru 2022. godine.

Sve vreme tokom svog svedočenja bila je vidno uznemirena, a na pitanje predsednice sudskog veća da li je previše uzbuđena, odgovorila je da joj je „sve ovo strašno“.

Svedokinja je navela da nikog od optuženih koji su prisutnih u sudnici ne poznaje kao i da je u brak sa Radojem Živkovićem stupila zvanično 2013. godine ali da su se već 2015. godine rastali. Od tada do sad više puta je pokušala da se razvede od njega, krajem 2015. podnela je zahtev za razvod, ali to nije uspela sve do 2023. Ove godine su se konačno razveli, nakon što je on uhapšen.

Filip Golubović bio je prijatelj ubijenog Gorana Mihajlovića sa kojim je, prema rečima drugih svedoka u ovom postupku, sarađivao u poslovima nabavljanja marihuane, a on se pred sudom pojavio u novmebru 2023. godine u svojstvu svedoka.

Golubović je inače uhapšen kada je kod njega pronađen pištolj i oko 30 grama kokaina, a on je prilikom svedočenja istakao da je hapšen upravo zbog istražnog postupka zbog nestanka Gorana Mihajlovića, kada je i pronađena navedena droga i oružje, ali da ga nisu teretili za Mihajlovića.

Javnost je za Golubovića saznala, između ostalog, jer je dovođen u vezu sa Božidarom Stolićem, bivšim inspektorom SBPOK-a, koji je bio optužen da je zloupotrebio položaj tako što je poverljive službene informacije prikupljene tokom istrage o klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića odavao za novac upravo Goluboviću.

Ponovljeni postupak protiv Stolića ponovo je počeo 5. decembra 2023. godine pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu nakon što je ukinuta osuđujuća presuda.

Ime Ilije Kovačevića u više navrata se pomnijalo tokom prošlogodišnjih pretresa, a navodno je bio jedan od agenta za „Skaj“ aplikaciju u Beogradu, a pre svega poslovno je sarađivao sa Srđanom Lalićem, okrivljenim saradnikom i visokorangiranim članom Belivukovog klana.

„Rekli su, ako im se nešto desi, ako budu privedeni, da „spržim“ aparate. Kada sam iz medija saznao da su uhapšeni, otišao sam na portal (svojevrsna baza podataka prim.aut.) za „Skaj“, kliknuo iksiće na njihove naloge i telefoni su se vratili na fabrička podešavanja, odnosno sve u telefonima je obrisano“, priznao je na saslušanju u tužilaštvu, a to je potvrdio i pred sudom.

On je tokom većeg dela svog svedočenja govorio o “Skaj” aplikaciji, a tokom čitavog ročišta bio je vidno nervozan, neprecizan i kontradiktoran.

Na suđenju se pojavio u svojstvu svedoka i izvesni Petra I, čoveka na čije ime se navodno vodio jedan od automobila Zdravka Radojevića kom se gubi trag uoči nestanka Radojevića.

Igor Arizanović, kako se verovalo, poslovni saradnik Zdravka Radojevića iz Koteža, svedočio je u decembru pred sudom i pričao o navodnom upadu na njegov auto-plac sa kog su maskirane osobe odvezle automobile koji su bili u navodnom vlasništvu Radojevića.

Svedočila je i bivša radnica rent-a-car agencije u čijem je vlasništvu navodno bio automobil marke „rendž rover“, a koji je, prema optužnici, bio jedan od automobila koji su odvezeni sa placa Igora Arizanovića neposredno po nestanku Zdravka Radojevića.

Na poslednjem ročištu prošle godine, svedočile su i tri devojke koje je svedok I. S, u jednom od svojih ranijih iskaza, pomenuo navodeći da su bile prisutne u restoranu na stadionu FK Partizan dok je on bio u susednim prostorijama mučen, zlostavljan i silovan.

Svedočenje I. S.

Posebnu pažnju javnosti privuklo je upravo svedočenje I. S. koje je bilo zatvoreno i za medije.

Tužilaštvo veruje da je on jedina preživela žrtva kriminalne grupe.

Svedok I. S. je u svom iskazu pred tužilaštvom naveo da ga je više muškaraca na stadionu tuklo, mučilo, a potom i silovalo.

Na jednom od prethodnih ročišta je do detalja opisao trodnevno mučenje koje je, navodno, doživeo u prostorijama stadiona Partizana.

U svojim dosadašnjim odbranama vođe grupe su osporavale tvrdnje I. S. i na sve načine su pokušavali da ga diskredituju.

Pričali su kako je I. S. bio mladić koji je sve vreme uzimao novac od navijača, ali i kako je prosio.

Drugooptuženi Marko Miljković je govorio o silovanju I. S. i izneo gnusne tvrdnje pokušavajući da žrtvu ponizi i diskredituje, pa je za mladića rekao da je manipulativan i da je pitanje koliko mu je za verovati.

Zbog svega toga, zatraženo je i sudsko veštačenje njegovih sposobnosti, a veštak Branko Mandić je u novembru 2023. godine naveo da su prilikom veštačenja I. S. imali u vidu njegov zdravstveni karton, ali i psihološki profil, kao i da je on sposoban da svedoči.

Procena veštaka Branka Mandića bila je da bi I. S. trebalo da bude tretiran kao bilo koji drugi svedok, kao i da je njegova „procesna sposobnost je u potpunosti očuvana i ne postoje neke posebne karakteristike.“

Sudski psiholog Ana Najman je tom prilikom u svom nalazu navela da I. S. ima nemogućnost opredeljenja u kom vremenskom periodu se nešto desilo.

Predsedavajuća sudskog veća Vinka Beraha je i na svakom ročištu gde je pristupao I. S. odlučivala da isključi javnost sa glavnog pretresa zbog, kako je navela, očuvanja privatnosti svedoka.

Ipak, veći broj studenata prava u više navrata bio je prisutan u svojstvu publike odnosno stručne javnosti.

U više navrata pravljena pauza i po pet nedelja

Verovatno očekivano, tokom ročišta održanih u 2023. godini u više navrata su i optuženi, ali i njihovi advokati, dolazili u verbalne sukobe sa postupajućim tužiocima Zoranom Babićem i Sašom Ivanićem.

Neretko su optuženi i njihovi branioci pokušavali da dobiju izuzeće sudskog veća, tužilaca, ali i predsednika Višeg suda u Beogradu.

Tako su 15. maja, advokat Stefan Jokić, branilac okrivljenog Alekse Stošića, kao i prvooptuženi Veljko Belivuk i drugooptuženi Marko Miljković tražili izuzeća postupajućih tužilaca Saše Ivanića i Zorana Babića, zatim izuzeće specijalnog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića, predsednice sudskog veća Vinke Baraha Nikićević, članova postupajućeg sudskog veća, kao i tadašnjeg predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića.

Kao razloge su naveli da sumnjaju u nepristrasnost sudija i tužilaca i da ovu odluku da traže njihova izuzeća „nisu doneli preko noći, već im se nagomilavalo“.

Zahtevima su se pridružili i advokati odbrane, a svi zahtevi za izuzeća su odbijeni kao neosnovani, osim što u slučaju zahteva za izuzeće predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića koji je odbačen kao bespredmetan, jer je u međuvremenu, krajem maja, Stepanoviću istekao mandat.

Predsednica sudskog veća Vinka Beraha Nikićević potom je zakazala čak sedam termina za održavanje ročišta u tri nedelje zaredom.

Slične situacije su se i kasnije tokom postupka događale, ali su prekidi postajali sve kraći, budući da je predsedavajuća sudskog veća uglavnom sve zahteve, zajedno sa druga dva člana veća odmah odbijala uz obrazloženje da su neosnovani ili da je o njima već ranije odlučeno.

Ipak, još jedan duži prekid usledio je u septembru kada je nekolicina optuženih na jednom istom ročištu otkazala punomoćja svojim braniocima, zbog čega je bilo nepohodno da se napravi duža pauza kako bi se advokati postavljeni po službenoj dužnosti upoznali sa predmetom.

Ukupno devet okrivljenih je tražilo izuzeće svih svojih branilaca u ovom postupku, kako su naveli, ne zbog toga što su loše radili svoj posao, već zbog toga što trpe nezakonitosti u radu od strane sudskog veća u ovom postupku.

Okrivljeni su periodično otkazivali punomoćja svojim braniocima. Nakon što bi dva okrivljena otkazala punomoćja, a sudsko veće donelo odluku da se postupak u odnosu na njih razdvaja, ustala bi nova dva okrivljena koja bi isto zahtevala i tako redom svih devetoro tokom prvih sat i po vremena ročišta.

Nakon što je sudsko veće donelo odluku da će razdvojiti postupak u odnosu na svih devet okrivljenih koji su otkazali punomoćja svim svojim advokatima i da odbacuje sve zahteve za izuzeća svih pomenutih tužioca i sudija, koje su ponovo zatražili advokati i optuženi, nekoliko optuženih se javilo da im nije dobro i da traže da se pozove hitna pomoć i da ih pregleda odmah na licu mesta lekar.

Predsednica sudskog veća je upitala koliko još ima kandidata kojima nije dobro i na to je nekoliko optuženih podiglo ruke. Međutim kako je reč od svima onima u odnosu na koje je već postupak razdvojen, predsednica sudskog veća je kazala da mogu odmah da napuste sudnicu.

Inače ovakav scenario Veljko Belivuk je na samom početku ročišta i sam najavio. Rekao je da je poslao podnesak predsedniku Višeg suda u Beogradu u vezi sa nezakonitim postupanjem predsednice sudskog veća u ovom postupku i da nije nikakav precizan odgovor dobio od njega, te je kazao i da će svi ljudi koji su optuženi i sede u sudnici redom otkazivati punomoćja braniocima.

I nakon te pauze advokati su pokušali još jednom da odlože pretres, uz obrazloženje da pet nedelja nije bilo dovoljno novim braniocima da se upoznaju sa predmetom čiji se samo transkripti sa dosadašnjih ročišta protežu na više hiljada strana, ali je ovaj predlog odbijen, što je, još jednom, izazvalo žustru raspravu u sudnici.

Tražili su advokati u više navrata i da statusi okrivljenih saradnika budu ukinuti iz više razloga, najčešće zbog kontradiktornosti u njihovim iskazima, kako bi ukazivali, ali i predlagali da suđenje počne ispočetka.

Belivuk je, prilikom iznošenja primedbi na račun tužilaštva čak i govorio da saradnici tužilaštva u ovom postupku lažu i da su instruisani od strane tužilaštva, ali je i rekao da ima saznanja da će se u postupku pojaviti novi svedok saradnik.

„Videćete, uskoro će se pred vama u sudnici pojaviti novi četvrti saradnik sa novom ‘famoznom sveskom’, koji će raščivijati sve što su propustili Lalić, Hrvatin i Spasojević. Onda će tužilaštvo ovu trojicu pustiti niz vodu, a on će postati ključni svedok, samo što on neće da bude osuđen kao Lalić na 18 godina, to mu je mnogo, hoće manje, a biće okrivljen za mnogo više krivičnih dela nego Lalić. Videćete, sudija, da će biti tako“, kazao je krajem juna Belivuk, što se do danas nije desilo.

Dolazilo je i do rasprava između postupajućih tužilaca i advokata odbrane zbog vremena koje okrivljeni dobijaju za iznošenje svojih primedbi ili ispitavanje okrivljenih svedoka, pa je tako tužilac Saša Ivanić izneo podatak da je Srđan Lalić 14 sati iznosio iskaz u svom neometanom izlaganju, a više od 36 sati odgovarao na pitanja okrivljenih.

Izmene advokata

Među prvim izmenama u advokatskom timu optuženih našao se Đorđe Tomić, koji je u aprilu 2023. godine postao treći advokat Veljka Belivuka, pored Nikole Jerkovića i Dragana Malovića, a koji je ujedno u tom momentu bio i branilac Dejana Lazarevića, nekadašnjeg glavnog advokata 12 članova Belivukovog klana.

Veljko Belivuk ima novog branioca u svom advokatskom timu- advokat Dejana Lazarevića

Veljko Belivuk, Nebojša Janković i Nemanja Đurić još jednom su krajem juna otkazali punomoćja svim svojim braniocima i nisu se opredelili za novog advokata, a prvooptuženi je naveo da to nije učinio zbog toga što njegovi advokati ne rade dobro, već kao vid borbe u ovom postupku.

Sudsko veće je zbog toga donelo odluku da se sva zakazana ročišta odlože i da se sudski predmet iznese kod predsednika Višeg suda, kako bi se trojici orkivljenih dodelili branioci po službenoj dužnosti.

I to, svakako, nisu bile jedine situacije kada su optuženi otkazivali punomoćja svojim advokatima.

Dejan Lazarević – omiljeni advokat grupe Veljka Belivuka

Ime advokata Dejana Lazarevića, koji je najpre bio branilac većine optuženih u ovom predmetu, u sudnici je izazvalo više žustrih rasprava.

Dok su ga pojedini okrivljeni svedoci kudili, advokati odbrane i optuženi su ga srčano branili.

Upravo u ovom postupku okrivljeni saradnik Srđan Lalić je tokom svog svedočenja rekao da je advokat Dejan Lazarević Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću dao na raspolaganje svoju kuću u Lisičjem potoku, da je Miljković plaćao sve dažbine za tu kuću, da su se viđali sa njim na ručkovima i sastancima kao i da im je dojavljivao da se sprema hapšenje čitave grupe.

Prema navodima tužilaštva, Belivukov klan je oteo i ubio Nikolu Mitića, a saradnik Lalić je tvrdio i da je baš Lazarević zaslužan za to što su snimci te otmice sa nadoznih kamera obrisani, jer je Mitić otet na Dedinju u komšiluku Dejana Lazarevića.

Inače, advokat Dejan Lazarević je zajedno sa Darkom Šarićem uhapšen 14. aprila 2022. godine u međunarodnoj policijskoj akciji, kao član Šarićeve organizovane kriminalne grupe.

Do dana hapšenja Lazarević je bio glavni advokat Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i još desetak drugih optuženih pripadnika Belivukovog klana, kojima se sudi za najteža krivična dela.

Od dana kada je uhapšen 2022. godine proveo je deset meseci u pritvoru.

Apelacioni sud mu je polovinom februara 2023. godine ukinuo pritvor i odredio blažu meru zabrane napuštanja stana uz nošenje nanogice.

I ta mera mu je ukinuta 6. novembra 2023. godine, nakon čega se i pojavio na prvom sledećem ročištu grupi Veljka Belivuka, što su optuženi ispratili sa velikom radošću.

Kritike i tužbe za medije

Još u martu 2023. godine mogle su se čuti prve pritužbe na rad i izveštavanje medija, što je pred kraj godine kulminirano i najavama tužbi za pojedine redakcije.

Advokati odbrane iznosili su prigovore da se u medijima pojavljuju fotografije koje su deo spisa predmeta što, kako su tada rekli, narušava kredibilitet postupka.

Advokat Jokić: Ko medijima dostavlja fotografije prezentovane na suđenju Belivukovoj grupi?

Od predsedavajuće su zahtevali da se pozabavi time, kako bi se utvrdilo ko iz zgrade suda sarađuje sa novinarima.

To svakako nije bio jedini slučaj kada su advokati odbrane, ali i optuženi govorili o medijima kao glavnim krivcima za njihovu sliku u javnosti.

Pred kraj godine su i sami optuženi za govornicom indirektno najavljivali tužbe za pojedine medijske kuće.