Suđenje Saljihu Mustafi, prvo pred sudom za zločine OVK u Hagu, počinje 15. septembra

Proces Mustafi (49) biće prvo suđenje pred tim sudom, koji je je, pod zvaničnim nazivom Specijalizovana veća Kosova, 2015. osnovala Skupština Kosova pod medjunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem Saveta Evrope o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji.

Mustafa je, u četiri tačke, optužen za proizvoljno lišavanje slobode, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo u logoru OVK u selu Zlaš u aprilu 1999. Po optužnici, Mustafa je bio „komandant gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije, koje je pripadala operativnoj zoni Lab OVK“.

Po ranijoj odluci raspravnog veća, tužioci će u sredu dati uvodnu reč za koju će imati tri sata.

Potom će uvodnu reč izložiti zastupnica žrtava, nemačka pravnica Ani Pues (Anni).

Sud je do sada odobrio da u procesu Mustafi učestvuje devet žrtava, koje će biti ravnopravne strane u postupku i moći će da traže odštetu, ako optuženi bude osudjen.

Prve svedoke protiv Mustafe, tužioci će pred sudije izvesti od 20. septembra.

Većem koje će suditi Mustafi predsedava sudija Mapi Felt-Folja (Mappie Veldt-Foglia) iz Holandije.

U veću su još sudije Roland Dekers (Dekkers), takodje iz Holandije, Žilber Biti (Gilbert Bitti) iz Francuske i rezervni sudija Vladimir Mikula iz Češke.

Optužnicu protiv Mustafe je 19. juna prošle godine potvrdio sudija za prethodni postupak Nikola Giju (Nicolas Guillou).

Optuženog su 24. septembra prošle godine u Prištini uhapsile snage Euleksa. Sutradan je Mustafa bio prebačen u Hag.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, 28. septembra 2020, Mustafa je odbio da se izjasni o krivici, na šta je imao pravo po pravilima suda. Mesec dana kasnije, izjavio je da nije kriv.

Zločini za koje je Mustafa optužen, pripadnici OVK počinili su nad najmanje šest osoba „na imanju u mestu Zlaš na Kosovu koje je služilo kao zatvor“, od 1. aprila do 19. aprila 1999. Jedan zarobljenik je bio ubijen, a ostali su, posle zlostavljanja i mučenja, bili pušteni na slobodu.

Da su žrtve bili kosovski Albanci, koje je OVK smatrala saradnicima vlasti Srbije, proizlazi iz navoda optužnice da je, tokom ispitivanja i zlostavljanja, Mustafa zarobljenike nazivao „špijunima“ ili im je tražio da „otkriju špijune“.

Takodje, optužnica tereti Mustafu da je zarobljene diskriminisao „na političkoj osnovi“, iz čega se može zaključiti da su to bile osobe koje je OVK video kao političke protivnike medju Albancima, poput članova Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove.

„Približno od 1. aprila 1999. do 19. aprila 1999, Saljih Mustafa i izvesni drugi pripadnici OVK, među kojima su vojnici zvani Tabut ili Tabuti ili Komandant Tabuti, Iljmi Velja, Bimi, Dardani Afrim, bez redovnog zakonskog postupka lišili slobode na imanju u Zlašu najmanje šest lica. Držali su ih pod stražom, između ostalog i u jednoj zaključanoj štali, i podvrgavali surovom postupanju i mučenju“, piše u optužnici.

Zarobljenici su držani pod nehumanim uslovima, bez dovoljno hrane, vode i zdravstvene nege, kao i sanitarnih i higijenskih objekata.

Navedena grupa, kojom je komandovao Mustafa, „redovno je zarobljenike zlostavljala…fizički – premlaćivanjem raznim predmetima, paljenjem kože i davanjem elektrošokova“.

Psihičko zlostavljanje uključivalo je „pretnje smrću i nanošenje teških telesnih povreda, strah, ponižavanje, diskriminaciju na političkoj osnovi, zastrašivanje, maltretiranje, saslušavanje i prisilne ili iznuđene izjave i priznanja“.

„Dok su ih držali u zatočeništvu, na neke zatvorenike su mokrili na očigled drugih zatvorenika“, piše u optužnici o Mustafinoj grupi.

U optužnici je opisano kako je Mustafa lično „saslušavao i tukao“ najmanje trojicu zarobljenika, čija su imena zaštićena, nazivao ih „špijunima“ ili tražio da „otkriju imena lopova i špijuna“.

„Zlostavljanje na imanju u Zlašu imalo je kod žrtava za posledicu gubljenje svesti, prelome kostiju, poniženje, telesnu unakaženost, teške podlive, opekotine i rane, obilno spoljno krvarenje, kao i duševne i telesne tegobe koje su se nastavile i nakon što su žrtve puštene na slobodu“, navodi se u optužnici.

Mustafa je optužen i da je „bio prisutan“ kada je jedan zarobljenik, čije je ime zaštićeno, doveden u Zlaš, da bi ga pripadnici OVK potom „izdvojili, tukli i mučili okrutnije nego druge zatvorenike“.

„Poslednji put je vidjen živ 19. aprila 1999…Njegova porodica ga više nikada nije videla“, piše u optužnici.

Telo zarobljenika je pronadjeno tek nakon što je Mustafina jedinica, krajem aprila 1999, napustila imanje u Zlašu.

Mustafa je optužen kao učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa njemu potčinjenim vojnicima OVK „komandantom Tabutijem, Iljmi Veljom, Bimijem, Dardanom, Afrimom“ i drugima.

Cilj tog poduhvata bilo je počinjenje navedenih zločina.

„Svojim činjenjem nečinjenjem…Saljih Mustafa je direktno izvršio radnje proizvoljnog lišavanja slobode i držanja u zatočeništvu, kao i surovog postupanja i mučenja“, piše u optužnici.