Suđenje zastalo na izlaganju odbrane

Priča o istrazi takozvane „24 privatizacije“, sa spiska Saveta za borbu protiv korupcije pokojne Verice Barać, koji je preuzela Evropska komisija, poslužila je kao jak generator visokog rejtinga Srpske napredne stranke. Ipak, sa tog spiska najjači slučaj koji je procesuiran vezan je za akcijsku privatizaciju Luke Beograd i Milana Beka. Suđenje je počelo 11. jula, a prvookrivljeni nekadašnji ministar privrede Predrag Bubalo odbacio je krivicu pred Specijalnim sudom iznoseći u svojoj odbrani da se on i ostali optuženi nisu mešali u prodaju akcija Luke Beograd Bekovom preduzeću Vorldfin.

– Ministarstvo i ja nismo se mešali u prodaju akcija Luke i to je jedino naše ponašanje – pasivno držanje. Ni sa kim se nikad nisam organizovao, dogovarao, niti sam imao ikakav umišljaj. Ja sam ovde iz puke potrebe da se optuži jedan ministar, da se na njega svali sve nezadovoljstvo privatizacijom i da se na taj način prikupe poeni u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, rekao je Bubalo. Naveo je i da je knjigovodstvena vrednost Luke Beograd bila upola manja od procenjene, kao i da Luka nema pravo vlasništva nad velikim delom zemljišta u priobalju Dunava, nego samo korišćenja.

U ovom postupku prvi put je optužen i jedan od direktora Agencije za privatizaciju – Miodrag Đorđević.

– Tužilac nastoji da se stvori utisak da sam se ja posle Agencije zaposlio u Novostima, čiji je vlasnik i Beko. Tvrdim da to nije tačno. Ja sam u Novostima zasnovao radni odnos na predlog VAC-a i napustio sam ih kada se povukao VAC. Sa tim gospodinom nisam imao nikakve odnose, čak smo imali i sukobe, rekao je Đorđević u jednom trenutku, na šta je predsedavajući sudija Danko Laušević zatražio da to objasni.

– Kada sam 2004. govorio na Odboru za privredu u Skupštini u vezi s privatizacijom Knjaz Miloša, rekao sam da privreda Srbije ne treba da se gradi na prljavom novcu, a da je iza privatizacije Knjaza Miloša prljavi novac. Međutim, (Milko) Štimac iz Komisije za hartije od vrednosti rekao je da naše službe ne treba da rade tu privatizaciju i na tome se i završilo. Krivično sam zbog toga gonjen po tužbi Milana Beka, naveo je Đorđević.

Zamenik tužioca u slučaju Luke Beograd inače je Saša Ivanić, koji postupa u nekoliko izuzetno jakih predmeta pred Specijalnim sudom (Šarić, Subotić). Ivanić je, obrazlažući optužnicu, da je prihvaćena prodaja za preuzimanje akcija Luke Beograd, koja je bila gotovo upola niža od realne cene, pa je Bekovom Vorldfinu omogućeno da plati 800 dinara po akciji, a ne po 1.450 koliko su realno one vredele u trenutku prodaje, po proceni Instituta ekonomskih nauka. Po optužnici, spornom prodajom državnih akcija Luke Beograd firmi Vorldfin iz Luksemburga, čiji su vlasnici u to vreme 2004. i 2005. bili Beko i Miroslav Mišković, koji se kasnije povukao iz ovog posla, naneta je šteta od 14,5 miliona, a budžetu Srbije od oko 5,7 miliona evra.

Tužilac Ivanić predočio je Đorđeviću deo iskaza iz istrage iz koga proizilazi da mu je optuženi Goran Mrđa rekao 2011. da mu je Bubalo u septembru 2005. tokom posete Vašingtonu pomenuo da će „akcije Luke biti deponovane“, odnosno prodate. Đorđević je rekao da je bio iscrpljen sedmosatnim saslušanjem u policiji i da se ne seća šta mu je tačno kada ko rekao.

Mrđa, nekadašnji izvršni direktor Agencije za privatizaciju, takođe je negirao navode optužbe da je zloupotrebio položaj i omogućio da akcije Luke budu prodate Vorlfinu po nižoj ceni od realne.

– Jedan kuriozitet u Srbiji vezan je za moju malenkost, a to je da sam ja na čelu Akcijskog fonda bio u mandatu ukupno pet premijera, od pokojnog Zorana Đinđića do Mirka Cvetkovića. Svi oni su u svojim ekspozeima taksativno navodili da se proces privatizacije i prodaja akcijskog fonda moraju završti što pre… I Međunarodni monetarni fond i Svetska banka uslovljavali su kredite Srbiji time da se privatizacija što pre okonča, ispričao je između ostalog Gračanac. On je rekao i da je ponuda od 800 dinara po akciji Luke Beograd bila jedina, a da je njihova knjigovodstvena vrednost tada bila 300 dinara. Više puta je istakao i da državne akcije nisu bile jedine u Luci, nego da je veliki paket bio u rukama malih akcionara koji su bili zainteresovani samo za to da ih što pre prodaju.

– Stavlja mi se na teret da sam u septembru 2005. propustio da izvršim novu procenu, da sam 27. doneo odluku o prodaji i dao nalog Akcijskom fondu o tome iako sam znao da je vrednost potcenjena. To nije tačno, od 22. do 27. septembra bio sam na službenom putu u SAD, kao član delegacije Srbije na razgovorima sa MMF i Svetskom bankom. Moj prvi radni dan bio je 28. septembar, ispričao je Mrđa.

I ostali okrivljeni, a ovaj slučaj karakterističan je po najvećem broju okrivljenih državnih službenika u procesu vezanom za privatizaciju, negirali su krivicu. Nekadašnji direktor Akcijskog fonda Aleksandar Gračanac, zatim Aleksej Misailović, bivši direktor Centra za analizu tržišta kapitala u Agenciji za privatizaciju, kao i Jasmina Dragutinović, nekadašnja direktorka Sektora za analizu, pripremu i organizaciju prodaje u Akcijskom fondu. Optužbe su negirali i Dušan Kosovac i Miroslava Drobac, nekadašnji direktori u Luci Beograd, a postupak je zbog letnje pauze i štrajka advokata zastao u ovoj fazi i trebalo bi da se nastavi ispitivanjem svedoka.

Od 24 sporne privatizacije 20 u vreme Koštunice i Živkovića

Čak 20 od 24 privatizacije preduzeća, koje je Evropska komisija označila sumnjivim i tražila njihovu reviziju, obavljene su u vreme dok su premijeri bili Vojislav Koštunica i Zoran Živković, a ministri za privatizaciju Predrag Bubalo i Aleksandar Vlahović. U prvoj polovini 2011. godine nekoliko velikih evropskih firmi zatražilo je od Evropske komisije pomoć u zaštiti vlasničkih prava, a u junu te godine u Beograd je stigao dopis iz Brisela sa zahtevom da se provere 24 sporne privatizacije i izveštaj dostavi nazad u Brisel. Slučaj je u to vreme sporadično pominjan u medijima, a u aprilu 2012. Evropski parlament je isto to zatražio rezolucijom, da bi ovaj slučaj u žižu vratila tek poseta izvestioca EP Jelka Kacina u leto prošle godine. Nadležna tužilaštva su, prema dostupnim informacijama, do početka avgusta prošle godine započela sa ispitivanjem 18 slučajeva spornih privatizacija. Od sumnjivih privatizacija sa spiska Evropskog parlamenta do početka avgusta 2012. godine krivični postupci pokrenuti su samo u slučaju „Mobtel“, „C-market“ i „Azotara Pančevo“. Evropska komisija je u proleće iste godine saopštila da je posebno zainteresovana da se obavi detaljna istraga prodaje „Sartida“, „Jugoremedije“, ATP „Vojvodina“ i „Mobtela“. EP je u grupu sumnjivih privatizacija uvrstio, između ostalih, i privatizaciju Luke Beograd, Nacionalne štedionice, Novosti, Veterinarskog zavoda – Zemun, Keramike iz Kanjiže, Zastave elektro, Tehnohemije, Srboleka, Šinvoza, Prosvete, Azotare Pančevo, kao i postavljanje optičkih kablova koje je radilo preduzeće Nuba invest, izvoz šećera u EU, te koncesiju za auto-put Horgoš – Požega. Svim spornim privatizacijama zajedničko je da su dugo trajale, da je u njih bio uključen veliki broj državnih institucija i interesnih grupa, i dešavale su se u okolnostima nedorečenosti zakona iz procesa vlasničke transformacije. Cela priča jednostavno se nakon decembra prošle godine, kada su saopšteni rezultati prema kojima je nedovoljno jasno u kojoj fazi su postupci, izgubila iz fokusa javnosti.