Sudnicama može vladati pravo, a ne udvaranje političkoj eliti

Politička elita je uspela da ostvari de fakto kontrolu nad svim institucijama koje neposredno vrše pravdu. Nametala je i nameće ono što se zove „demagoška pravda“. Kod nas je pravda selektivna i prividna i privremena i povremena – kaže za Danas beogradski advokat Zdenko Tomanović, upitan da oceni nivo sudske nezavisnosti u odnosu na uticaje koji dolaze iz druge dve grane vlasti.

Tomanović, koji između ostalog brani i biznismena Miroslava Miškovića, nedavno je na početku ponovljenog postupka koji se protiv vlasnika kompanije Delta vodi zbog pomaganja u utaji poreza, govorio o tome da je „politički program predstavnika vlasti baziran na njegovom hapšenju“. On ipak priznaje da Srbija ima i nezavisne sudije „u zavisnom pravosuđu“, ali se njihova nezavisnost, kako dodaje, ne podrazumeva već je za to potrebna lična hrabrost koja vodi sukobu sa populističkim pravosudnim poltronima. Pravna nekultura i negovanje uslova za izigravanje prava, prema Tomanovićevim rečima, karakteriše našu pravnu scenu.

* Kako se priprema odbrana za klijenta za kojeg „važi pretpostavka krivice“?

– Kada Vašem klijentu uskraćuju moralnu, materijalnopravnu i procesnopravnu jednakost pred zakonom, onda advokat ima obavezu da se usprotivi onima koji koriste višak moći u ovoj zemlji i koji nameću pretpostavku krivice. Morate stalno podsećati na vidljiv raskorak između prava i stvarnosti. Naspram pragmatičkog populizma podstrekača pravne nekulture morate suprotstaviti profesionalni integritet profesije. Generalno, individualni postupci pravnika od integriteta, imaju svoj značaj i vode do zaštite pojedinca. Nažalost, politička moć u Srbiji gradila je decenijama takav društveni ambijent u kojem pojedinac sa njegovim pravima naspram političkih interesa oseća obeshrabrenu usamljenost u društvu.

*Kako ste razumeli izjavu predsednika države koji nakon odluke Apelacionog suda u slučaju Mišković kaže „neka vam tajkuni vode državu“?

– Kao poruku da bi politički interes i praktična korist trebalo da budu odlučujući kriterijum za delovanje institucija pravosuđa. Time se ohrabruju lideri sudske nesamostalnosti koji smatraju da je lični kontakt sa političkom elitom i političko navijanje u primeni zakona, superioran kvalitet. A vladavinu prava morate dokazati u odnosu na one koje ne volite. Dakle i onima koji su izloženi medijskom i političkom linču. Ja verujem da našim društvom i sudnicama može ipak zavladati zakon i pravo, a ne udvaranje političkoj eliti.

*Da li ste podneli tužbu protiv potpredsednika Glavnog odbora SNS Milenka Jovanova zbog uvreda koje je izneo na vaš račun?

– Ne. Puno je političara koji zagrljaj mržnje i neznanja vide kao sopstveni argument. Oni mobilišu podršku javnosti protiv advokata, obezvređivanjem naše delatnosti, koristeći čak i lične uvrede. Oni su nesposobni da cene pravo pojedinca i zato su spremni da unište sve. Ovakav pristup ugrađen je u naš sistem, on se širi i razara naš sistem. Za pravnu šizofreniju i pravnu nekulturu su najodgovorniji političari. Oni zloupotrebljavaju demokratiju i instrumentalizuju zloupotrebu prava.

*Kako komentarišete to što su strukovna udruženja sudija i tužilaca napustila konsultativni proces oko izmena Ustava?

– To vidim kao rekciju na ogroman otpor političke elite načelu da sudije zasnivaju svoju moć na realnoj samostalnosti i suprotstavljanje svođenju odgovornosti na nedefinisanost.

* Koliko su sukobi unutar i između advokatskih komora u proteklih nekoliko godina narušili ugled advokature?

– Jesu ugrozili ugled i to prvenstveno zbog predominantnosti ličnog interesa, a i straha. Lični interes je postao glavni pokretač u advokaturi. A najvažniji uslov advokatske nezavisnosti jeste da se advokat oslobodi uticaja koji proističu iz ličnih interesa, a onda i iz spoljnih pritisaka. Nema zaštite ljudskih prava ako nemate nezavisnu advokaturu. Na žalost kredibiliteta profesije, advokati se okupljaju samo ako su u pitanju finansijska davanja ili porezi, ali ne i centralna pitanja našeg pravnog sistema niti suština našeg posla – prava pojedinca i njihova jednakost. U skorijem vremenu advokati moraju organizovanije i odgovornije da reaguju, jer nam profesiju kradu politički dil mejkeri. 

Hag nije ispunio nijedan cilj

* Nedavno je okončan mandat Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Kako ocenjujete rad ovog Tribunala?

– Niste mogli da očekujete ništa više od Tribunala koji je jedini sud u svetu u čijoj je sudnici pred kamerama celog sveta optuženik u prisustvu pritvorskih čuvara izvršio samoubistvo. A posebno nije mogla očekuje Srbija koja je svog bivšeg predsednika izručila protivustavno, nezakonito i suprotno međunarodnom pravu. Nijedan od ciljeva zbog kojih je formiran Haški tribunal nije ispunjen. Najpre, Tribunal nije doprineo suočavanju sa prošlošću. Naprotiv, jasno je pokazao da nema suočavanja sa sopstvenim prošlošću u inostranstvu. Nije ni doprineo ni uspostavljanju poverenja i saradnje u regionu. Naprotiv, od početka svog rada Tribunal produbljuje nesporazume u regionu. Ni žrtve nisu dobile satisfakciju. A na kraju, Tribunal nije ni svetskoj javnosti poslao poruku kako bi trebalo da izgleda međunarodna pravda. U Trubunalu je dominirala megalomanska potreba da se, najpre formira, a onda i nametne kolektivno sećanje da je rat u bivšoj Jugoslaviji po meri onih koji su uzeli sebi pravo da nam nameću svoju istinu i svoje sećanje.