Sudski kažnjavan zbog laži, obmana i uvreda: Ko je sve i zbog čega tužio i dobio sporove protiv Dragana J. Vučićevića

Tokom gostovanja na Pinku juče je, dramatičnim glasom, dodao da će, ako ode u zatvor, otpočeti štrajk glađu, upitavši medijska udruženja i kolege novinare zašto ne reaguju zbog toga što on ide na robiju “zbog verbalnog delikta”.

U svom, kako kaže, pretposlednjem tekstu pre nego što “ode na robiju”, Vučićević, između ostalog, navodi: “nedopustivo je da se u zatvor ide zbog izgovorene reči, svako bi morao da ima pravo da slobodno misli i da javno iznosi svoje mišljenje”.

Ovome se nema šta zameriti, ali hajde da vidimo šta Vučićević smatra slobodom govora i misli, poput njegove izjave da „poznata Pajtićeva ljubavnica, Đorđe Višekruna, progoni po Amsterdamu sina predsednika Vučića“. Tako na primer predsednika pokreta SRCE Zdravka Ponooša naziva „bednim čovečuljkom“ i još pogrdnijim imenima koji jednostavno nisu čak ni prikladni da se prenesu, pošto su u formi teških uvreda.

Ovo su samo dva od hiljade primera kojima se može ilustrovati „sloboda misli i govora“ Dragana Vučićevića, i morali smo da ih prenesemo da bismo čitaocima koji ne prate lik i delo vlasnika Informera ilustrovali način na koji on razmišlja, piše, i kakvu terminologiju koristi.

Vučićevićeve kolumne takođe obiluju lažima i gnusnim uvredama na račun političkih protivnika Aleksandra Vučića, a što se tiče medija, na udaru su mu „tajkunski“, „Šolakovi“, „Đilasovi“, i uopšte nezavisni mediji u kojima rade: izdajnici, soroševci, bednici bedni, paćenici, strani plaćenici i slično. Spisak epiteta je podugačak.

Jugoslav Ćosić ga je tužio i dobio na sudu zbog toga što ga je, između ostalog, nazvao „šiptarskim plaćenikom“ i izmislio da prima novac sa strane, van svog novinarskog posla. Na sudu su raskrinkane Vučićevićeve laži, koje nisu samo uvreda već mogu da predstavljaju ozbiljnu pretnju po bezbednost Ćosića, posebno uzimajući u obzir uzavrelu atmosferu oko Kosova.

Umesto da plati sudsku kaznu, Vučićević je odlučio da ode u zatvor, pa sada glumi žrtvu. Jasno je da je ovaj marketinški trik ponovo upotrebio protiv nezavisnih novinara i medija, jer je učestalim gostovanjem po prorežimskim televizijama proteklih dana, kao i u svojim tekstovima, pominjao Vučića i demokratski sistem koji je on uspostavio jer „hejterske medije niko ne dira i ne tuži“, a „žuti ološ“ ovoga puta u vidu pravosudnih organa, šalje u zatvor jadnog i poštenog novinara.

Spisak tužbi za uvredu i klevete protiv Vučićevića je podugačak, a ovde ćemo navesti samo neke od primera gde je glavni i odgovorni urednik Informera pravosnažno izgubio na sudu, i platio kaznu, bez drame i najave odlaska u zatvor.

Viši sud u Beogradu presudio je pre tri godine da Dragan J. Vučićević, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „Informer” i izdavač „Insajder tim” d.o.o, isplate urednici RTS-a Oliveri Kovačević naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda.

Vučićević je presudom bio obavezan da sa portala informer.rs ukloni tekstove pod naslovima „Žuta Olja dovodi Kesića: Kidnapovana država, RTS krojili tačno po meri B92!”, „Javni servis siluje javnost Srbije: Žuti ‘novinari’ sa RTS-a spremaju revoluciju”, „Licemerje žute Olje: Pljuvala Koraća za života, a na komemoraciji ga mrtvog hvali!” i „Borko skroz prs‘o: Ubeđen da će biti premijer, zabranio Kenu kod žute Olje!”.

Pre pet godina Vučićević je proglašen krivim za kršenje zabrane govora mržnje po tužbi Inicijative mladih za ljudska prava zbog teksta “Rat stranim plaćenicima” pozivajući u njemu da se „jednom za svagda stane na put organizacijama poput soroševsko-šiptarsko-fašističke Inicijative mladih za ljudska prava.”

Vučićević je kažnjen zbog laži koje je objavljivao o Veranu Matiću u tekstovima od avgusta 2014, do kraja januara 2015. godine. Saša Paunović ga je tužio tbog teksta o „pljački veka“ u kojem se navodi da je kao predsednik opštine Paraćin ukrao „preko 100 miliona“, a Vučićevićev advokat je odmah na sudu priznao da je sve izmišljeno i da su neprofesionalno postupali. Gotovo da nema opozicionog lidera koji nije više puta tužio i dobio Informer i njegovog vlasnika na sudu.

Sudski proces koji možda najbolje ilustruje na koji način radi i razmišlja Dragan J. Vučićević je onaj koji je protiv njega pokrenuo novinar i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Dinko Gruhonjić.

Naime, Gruhonjić je dobio sudski spor protiv tabloida Informer zbog vređanja i pežorativnog nadimka „Sabahudin“, koji su novinari ovog lista upotrebljavali svaki put kada su o njemu pisali.

Problem je što taj “nadimak” datira iz 2005. i pripisali su mu ga neonacisti iz Nacionalnog stroja, koji su pretili Gruhonjiću i njegovoj prodici. Tokom čitavog procesa, Vučićević je pokušavao da dokaže da se Dinko zaista zove Sabahudin. Gruhonjić je bio prinuđen da dostavi tužilaštvu izvod iz matične knjige rođenih, kao i druga dokumenta, a nakon što je utvrđeno da mu to nije ime, vlasnik Informera je poslednjeg dana suđenja primenio drugu taktiku.

Rekao je kako je Dinko pod imenom “Sabahudin” poznat u novinarskim krugovima i da ga kolege tako zovu, pa je poimence pomenuo koje su to kolege, i time Gruhonjiću učinio uslugu.

Sve kazne koje je do sada plaćao uglavnom su u iznosu od oko 100.000 dinara, što za Vučićevića nije ništa s obzirom na ogromna sredstva koja Informer dobija na državnim i lokalnim konkursima za projektno sufinansiranje.

Što se tiče novinarskog rada, njegov list je vodeći po broju objavljenih lažnih vesti. Bar jedan tekst dnevno, samo na naslovnici Informera, čista je laž, navode organizacije koje se bave medijskim monitoringom.

Vučićević je karijeru započeo istraživačkim novinarstvom, a proslavio se tekstom u kojem je istraživao sadržaj kante za smeće bračnog para Drašković.

Poslednjih godina poznat je po redovnim gostovanjima na televizijama Pink i Hepi, odbrani lika i dela predsednika Srbije od zamišljenih protivnika, i dramatičnim upozerenjem Vučiću da ne ide u Kinu “budala si ako odeš u Kinu”, jer mu se tamo, prema Vučićevim saznanjima, spremao atentat. Predsednik je otišao u Kinu, vratio se, na sreću živ i zdrav, te je njegov glavni medijski piar omanuo, kao i u ostalih 1000 i nešto najavljenih atentata.

Naslovnica Informera koja se posebno izdvaja je ona sa snimkom iz porno filma, za koga je Vučićević tvrdio da je na njemu tadašnja predsednica Hrvatske, Kolinda Grabar Kitarović. Ispostavilo se da nije. Isto kao što ni supruga Vuka Jeremića, Nataša Jeremić, nije vođa narko kartela u Srbiji, kao što je Vučićević tvrdio.

Takva novinarska veličina zavapila je juče i sa televizije Pink, i sa Tvitera, da mu je zabranjena sloboda govora, pozivajući NUNS i UNS da se oglase i stanu na njegovu stranu.

“Da Draža Petrović treba da ide u zatvor, ne biste ćutili. I ja bih ga branio”, poručio je Vučićević.

Da li će istrajati u nameri da ode u zatvor, ili će pak platiti kaznu, ostaje nam da vidimo jer na odsluženje kazne treba da se javi 3. aprila.