Sudski tumač za gluve: Velika diskriminacija osoba sa hendikepom, samo RTS2 ima tumača

Kako je objasnila, ranije su tumači bili prisutni u polučasovnim emisijama vesti nekoliko televizija, da bi se to vreme kasnije sve više smanjivalo.

Lekić ističe da su tumači zastupljeni u vreme izbora i podseća da ih je bilo u medijima i za vreme vanrednog stanja.

Prema njenim rečima, „po Zakonu o upotrebi znakovnog jezika, svaka medijska kuća koja ima nacionalnu frekvenciju mora da ima tumača, ali nije kažnjivo ako nema“.

Ona napominje i da je samo nekoliko filmova i serija na srpskom titlovano da bi gluvi mogli da ih prate.

Mada postoji opcija titlovanja na teletekstu, Lekić tvrdi da ih je veoma malo i da se mogu naći samo na RTS.

Prema podacima prethodnog popisa stanovništva, u Srbiji ima 11.250 gluvih i nagluvih osoba, ali ona procenjuje da ih je sada manje, jer ih sve više odlazi iz zemlje, dok se sve više dece upisuje u redovne škole.

Lekić smatra da je problem i taj što specijalne škole nemaju isto obrazovanje kao redovne.

Određeni broj mladih koji su, posle završene specijalne škole, prešli u redovne škole, imali su problem, objasnila je ona i predočila da je, u takvim slučajevima, otežavajuće obostrano prihvatanje između sredine i deteta oštećenog sluha.

Pohvalila je Zubotehničku školu, pominjući primer devojčice koja je, posle završene specijalne osnovne škole, završila i četvorogodišnju redovnu školu i upisala peti stepen.

Mnogo su joj pomogli u razredu, opisala je Lekić, ali je, kao ozbiljan problem, označila to što mali broj ljudi zna znakovni jezik.

I oni koji ga uče u školama predviđenim za to, brzo ga zaborave, ukoliko ga ne koriste, dodala je Lekić i naglasila da sertifikat za znanje znakovnog jezika, po slovu zakona, može izdavati samo za to sertifikovana škola.

Ona ističe da interesovanje za učenje znakovnog jezika postoji i ilustruje da ponekada u grupi ima i po 30 učenika, iako taj jezik nije nimalo lak.

Kako je ukazala, situaciju je dodatno pogoršala onlajn nastava, jer je za podučavanje znakovnog jezika neophodan fizički kontakt sa učenicima kako bi im se pokazali pokreti rukama, pošto mnogi znaci liče, ali imaju različito značenje.

Uprkos tome što su sudski tumači za gluve malobrojni u Srbiji, a rade zahtevan i odgovoran posao, veoma su malo plaćeni, rekla je Lekić i ilustrovala da je satnica za suđenje 1.200 dinara, od čega država za poreze i doprinose uzme 47 odsto.

Gramatika znakovnog jezika prilično odstupa od gramatike srpskog književnog jezika, pa veliki broj gluvih ne koristi gramatiku srpskog, već znakovnog jezika, što je teško za verodostojni prevod, zaključila je Lekić.