Pojavila se šuga u školi u Beogradu: Kakva je klinička slika i kako se leči?

Ovo zarazno oboljenje, prema navodima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, može se registrovati tokom cele godine, uglavnom sporadično, a ponekad u manjim epidemijama u kolektivima.

U poslednjih pet godina broj registrovanih slučajeva šuge u Beogradu kretao se od 1.277 koliko je bilo 2018. do 512 koliko je zabeleženo prošle godine. Procenjuje se da 300 miliona ljudi godišnje oboli od šuge u različitim sredinama.

Prema Pravilniku o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja u našoj zemlji, oboljenje šuga ne podleže obaveznom prijavljivanju zaraznih bolesti već se prijavljuje na zbirnim prijavama zarazne bolesti.

Češće se registruje u hladnijim mesecima zbog veće dužine boravka u zatvorenim prostorima i češćih kontakata.

Kakva je to bolest

Institut za javno zdravlje Vojvodine svojevremeno je ukazao na šugu i kako treba postupiti u slučaju ovog oboljenja kože. Svrab ili šuga je parazitarna bolest površinskog dela kože koju uzrokuje grinja Sarcoptes scabiei.

– Šuga je oboljenje koje se prenosi kontaktom, sa čoveka na čoveka, najčešće kože sa kožom ili preko predmeta zajedničke upotrebe. Najčešći izvor zaraze je osoba pri kraju inkubacije, kod koje još nisu prisutni simptomi oboljenja. Za efikasan prenos šuge potreban je dugotrajniji bliski kontakt, najčešće su u pitanju kućni kontakti, prenos preko rublja, odeće, posteljine, polnimkontaktom, spavanjem u istom krevetu i slično. Gustina smeštaja i nezadovoljavajući higijenski standard pospešuju prenos uzročnika šuge i njeno održavanje – naveli su iz Institut za javno zdravlje Vojvodine.

Kako su objasnili, ukoliko neko ko je već došao u kontakt sa inficiranom osobom posle toga redovno vodi računa o ličnoj higijeni, to ga neće sprečiti da dobije svrab odnosno šugu, jer je već inficiran.

Šta se radi kada se šuga pojavi u školi, vrtiću ili porodici

Ukoliko se desi da se šuga pojavi u predškolskim ili školskim ustanovama, kako tvrde stručnjaci, svaka osoba sa sumnjom na oboljenje se javlja izabranom lekaru radi uvođenja odgovarajuće terapije (skabicida) ili upućivanja na specijalistički pregled kod dermatovenerologa.

– Povratak u kolektiv planira se nakon završenog tretmana. Preporuke su da pojava šuge kod jednog člana kolektiva podrazumeva tretman lekovima cele porodice i učenikovog najbližeg kontakta iz razreda/grupe. Svi razredi/uzrasne grupe, u kojima se otkriju slučajevi šuge, stavljaju se pod zdravstveni nadzor, a isključivanje iz kolektiva preporučuje se samo učenicima sa simptomima šuge do ozdravljenja. Uz saradnju sa obolelima iz kolektiva zahvaćenih šugom, preporučuje se da se članovi porodica jave izabranom lekaru Doma zdravlja radi eventualnog uvođenja profilakse ili terapije šuge – objasnili su iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Klinička slika kod šuge

Simptomi šuge se javljaju između dve do šest nedelja nakon prvog kontakta sa obolelim od šuge, a kod osoba koje su u prošlosti bile u kontaktu sa šugom, simptomi se razvijaju jedan do četiri dana posle kontakta. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, a potvrđuje se mikroskopski u sastruganom materijalu svežih promena na koži. Kliničku sliku karakteriše:

– intenzivan svrab kože koji se pojačava noću i u toplim uslovima stanovanja, dok su tokom dana tegobe u vidu svraba manje izražene

– pojava sitnih sivkastocrnih linija na koži, najčešće između prstiju šake, ručnom zglobu, podlakticama, laktovima, pazusima, donjoj strani trbuha, unutrašnjoj strani bedara, dojkama oko bradavica

– kod dece mogu biti zahvaćeni glava, lice, vrat, dlanovi i tabani

– problem mogu predstavljati sekundarne bakterijske infekcije koje nastaju nakon dugotrajnog češanja kože, izazvanog upornim svrabom

Kako se šuga leči

Kod lečenja šuge, kako ističu iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine, potrebno je pridržavati se strogo uputstva lekara i preporuka proizvođača preparata koji se koriste u tretmanu šuge.

– Terapija traje tri do pet dana. Nekada se, u cilju prevencije recidiva, preporučuje ponavljanje tretmana kože sedam do 10 dana nakon završenog redovnog tretmana u trajanju od dva dana – navode epidemiolozi. Takođe preporučuju da se odeća, posteljina i peškiri mogu dezinfikovati pranjem u toploj vodi (najmanje na 60°C) uz dodatak deterdženta. U dezinfekciji se mogu koristiti i insekticidni sprejevi za cipele, kapute, jakne, šalove i sve one predmete koji nisu podesni za tretiranje na visokoj temperaturi. Za tretman nameštaja, tepiha, dovoljno je temeljno čišćenje i usisavanje.