Unutar vladajuće koalicije u AP Vojvodini početkom leta izbio je oštar politički sukob. Razlog za podizanje političke temperature je predlog odluke o izmenama i dopunama odluke o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine koji su podnele DS, SVM i PSS. Prema izbornim pravilima iz 2004.
Unutar vladajuće koalicije u AP Vojvodini početkom leta izbio je oštar politički sukob. Razlog za podizanje političke temperature je predlog odluke o izmenama i dopunama odluke o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine koji su podnele DS, SVM i PSS. Prema izbornim pravilima iz 2004. godine 60 od 120 poslanika u Skupštini Vojvodine bira se prema većinskom sistemu, a 60 prema proporcionalnom, s Vojvodinom kao jednom izbornom jedinicom, cenzusom od pet odsto i prirodnim pragom za stranke i koalicije nacionalnih manjina. DS, PSS i SVM smatraju da ovakav izborni sistem treba promeniti tako da se i dalje 60 poslanika bira prema većinskom sistemu u jednakom broju izbornih jedinica, 48 prema proporcionalnom (cenzus pet odsto, prirodni prag za manjine), a da 12 poslaničkih mesta bude rezervisano za predstavnike nacionalnih manjina.
Plen je postao veći
– U ovom slučaju najverovatnije nije reč o nastojanjima da se unapredi politički položaj vojvođanskih manjina, već DS, SVM i PSS nastoje da tako skroje izborna pravila koja će njima omogućiti da zadrže vlast u Pokrajini – ocenjuje Samardžić. Prema njegovom mišljenju ove stranke očigledno smatraju da će zaštićeni manjinski poslanici uvek pripadati njihovoj političkoj grupi, a da će biti protiv radikala, SPS i DSS. Razlog ovako oštre borbe za vlast Samardžić vidi u činjenici da je budžet APV povećan na oko 55 milijardi dinara, što znači da je plen koji vladajuća grupacija deli postao znatno veći nego dosad.
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, uz podršku SRS i DSS, predlaže da se svih 120 poslanika bira prema proporcionalnom sistemu, s prirodnim pragom za stranke i koalicije nacionalnih manjina. Da bi ovakvo rešenje bilo prihvaćeno neophodno je da se izmeni Statut APV koji sadrži odredbu da svaka opština mora imati najmanje po jednog poslanika. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, koji brani Predlog, smatra da Ustavni zakon ne omogućava da postojeća Skupština promeni Statut. Najzad, postoji i predlog poslanika Mirka Bajića prema kojem bi trebalo zadržati postojeći izborni sistem, s tim što bi se za stranke nacionalnih manjina uveo umanjeni prirodni prag.
Politikolog Miroslav Samardžić, analizirajući ovaj problem u razgovoru za Betu, upozorava da je iz istorije poznato da se zaštitom manjina često manipuliše kako bi bili postignuti neki drugi politički ciljevi. On smatra da je Predlog u mnogim elementima neustavan i nezakonit i ukazuje na to da Ustavni sud koji je nadležan još nije formiran i neizvesno je kada će početi da radi. – Verovatno da je nabolje rešenje čist proporcionalni sistem s Vojvodinom kao jednom izbornom jedinicom i prirodnim pragom za manjine. U tom slučaju nije neophodno da se prave posebni birački spiskovi, što bi inače bilo politički krajnje riskantno – ocenjuje on. Ovakav sistem, prema njegovom mišljenju, omogućava svim iole brojnijim nacionalnim manjinama da budu zastupljene u Skupštini Vojvodine, a svaki pripadnik nacionalne manjine sam može da odlučuje o tome da li da glasa za svoju nacionalnu stranku, ili za neku stranku iz šireg društva. Najbolja su ona rešenja, ističe Samardžić, koja nude više opcija i koja omogućavaju autonomno odlučivanje pojedinaca. On ukazuje na to da ne može svaka malobrojna nacionalna manjina imati svog zastupnika u skupštini Pokrajine i da svrha pozitivne diskriminacije nije da poništi većinsko demokratsko pravilo, već da ispravi njegove nedostatke.
– Prirodni prag je otuda donja granica ispod koje ne treba ići, a poslanik može biti samo osoba koja ima odgovarajuću demokratsku podršku – kaže on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
