Sukobi pravih i slabih Srba

Mihal Ramač: Bilo je to 1992. (21)

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je serija „Bilo je to 1992 – Treća Jugoslavija“ u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2012. godine, najzanimljivije delove iz autorovih zapisa objavljujemo kao feljton.

U Londonu se 26. i 27. avgusta održava zasedanje Konferencije o Jugoslaviji uz učešće dvadesetak država, uključujući sve zemlje regiona i bivše jugoslovenske republike. Dobrica Ćosić i Milan Panić pozvani su po imenu, a ne po funkciji, jer međunarodna zajednica ne priznaje državu u kojoj oni zauzimaju vodeće položaje. Generalni sekretar UN Butros Gali, britanski premijer Džon Mejdžor u ime EZ i ostali predstavnici međunarodnih institucija odlučno istupaju protiv prekrajanja granica priznatih država i ističu da je podela BiH neprihvatljiva. Ćosić izjavljuje da se SRJ zalaže za prekid vatre, prekid etničkog čišćenja, povratak izbeglica, ukidanje svake diskriminacije i nastavak pregovora o političkom rešenju pod pokroviteljstvom EZ. Panić energično traži od predsedavajućeg da ne daje reč Miloševiću bez njegove saglasnosti, jer „dotični je samo predsednik jedne federalne jedinice“. Pored toga, savezni premijer naređuje da se vrati u Beograd Mihalj Kertes, koji je bez njegovog znanja uključen u delegaciju. Politika piše da dotični okuplja oko sebe grupu „crvenih beretki“ koja je viđana po parkovima i šumarcima oko Belog dvora i da je povezan s iseljavanjem Hrvata iz Hrtkovaca.

Konferencija je, između ostalih dokumenata, usvojila Deklaraciju o BiH kojom se traži demilitarizacija velikih gradova. Konferencija zahteva da sve strane odmah obustave vatru i primenu sile i odbacuje politiku svršenog čina. Oštro se osuđuje prisilno iseljavanje, nelegalno zadržavanje ljudi i pokušaji da se izmeni etnički sastav stanovništva… U Deklaraciji o Srbiji i Crnoj Gori zahteva se obustava svake intervencije preko njihovih granica sa BiH i Hrvatskom; zahteva se da u potpunosti obnove građanska i ustavna prava stanovnika Kosova i Vojvodine i da obezbede građanska prava stanovnicima Sandžaka; traži se da objave da u potpunosti poštuju integritet sadašnjih granica… Franjo Tuđman izjavljuje da je Srbija doživela poraz. Ćosić izražava zadovoljstvo što je izbegnuta vojna intervencija, koja je ozbiljno pretila Srbiji.

Granatiranje Sarajeva nastavljeno je i za vreme trajanja skupa u Londonu. Upravo tada uništena je Vijećnica, jedan od simbola glavnog grada BiH. Većina stranih medija procenjuje da Ćosić i Panić nemaju šansi da ostvare obaveze koje su prihvatili u ime SRJ, jer je sva vlast u rukama Miloševića i bosansko-hercegovačkih gospodara rata.

Zbog nedostatka goriva, u petak 28. avgusta otkazano je 78 vozova u Srbiji. Tada postaje uobičajeno da se polasci vozova i autobusa otkazuju u poslednjem trenutku, ali i da vozovi kasne po sat-dva, pa i više. Neizvesna su i putovanja javnim prevozom na kraćim relacijama. Putovanje od Subotice do Niša ili Novog Pazara je prava, često i opasna avantura.

U bolnicama nema antibiotika, gaze, vate, konca, rezervnih delova za aparate. Gotovo sve bolničke usluge se plaćaju. Na Institutu za hirurgiju u Novom Sadu za sve operacije koje nisu hitne plaća se 150.000 dinara ili 400 maraka, plus lekarima po dogovoru.

Na festivalu Pjesma Mediterana u Budvi pobedila je kompozicija Montenegro Slobodana Kovačevića. Beogradski komentatori tvrde da je reč o separatističkoj ujdurmi i napadu na zajedničku državu. Javnost je dobila još jednu zabavu: u Budvi je 1. septembra počeo šahovski meč između nekadašnjih svetskih prvaka Roberta Fišera i Borisa Spaskog. Nagradni fond od pet miliona dolara obezbedio je Jezdimir Vasiljević. Meč izaziva veliko interesovanje, jer Fišer nakon što mu je oduzeta titula godinama nije učestvovao na takmičenjima. Drugi deo igran je u Beogradu. Ukupan rezultat je 10:5 za Fišera, uz 15 remija. Fišer je insistirao da je to zvaničan meč za titulu svetskog prvaka. U šahovskim analima ostaje zabeleženo da je to bio prijateljski meč dvojice bivših šampiona.

Nastavlja se